Атанасије (световно Зоран Јевтић; Брдарица, код Коцељеве, 8. јануар 1938 — Требиње, 4. март 2021) био је умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски и бивши епископ банатски (1991—1992). Био је један од четири ученика Светог Јустина Ћелијског, који га је замонашио у манастиру Пустиња, познат православни теолог данашњице и професор емеритус на Универзитету у Београду.
Биографија Рођен је 8. јануара 1938. године у селу Брдарица код Коцељеве од оца Милана и мајке Савке (рођ. Брисић). Основну школу завршио је у Драгињу. Завршио је богословију у Београду (у генерацији са митрополитом Амфилохијем и епископом Лаврентијем). Уписао је Богословски факултет 1958, а замонашен је 3. децембра 1960. године. Дипломирао је на Богословском факултету јуна месеца 1963, а следеће 1964. године одлази на Теолошку академију на Халки (Турска), а потом на Теолошки факултет у Атину. Ту је одбранио докторску тезу из догматике на тему „Еклисиологија апостола Павла по Светом Јовану Златоустом“. У јесен 1968. године одлази у Париз, где најпре наставља богословске студије на Институту Светог Сергија и даље усавршава знање француског језика. После проведене једне године изабран је за професора на Институту. Наредне три године је предавао Увод у богословље и Патрологију са Аскетиком, а последњу годину предавао је и Историју цркве византијског периода. Вратио се из Париза 1972. године и од тада је на Богословском факултету СПЦ у Београду низ година предавао Историју хришћанске цркве, неко време Историју српске цркве, а 1987. изабран је за редовног професора Патрологије. Биран је за декана Богословског факултета у периоду 1980—1981. и 1990—1991. године.
Током рада на факултету, објавио је око стотину научних радова. Отворено иступа, захваљујући одличном познавању филозофске и теолошке мисли и својом свестраношћу, остварујући дијалог са тадашњим заступницима марксизма и материјализма.
Хиротонисан је за епископа банатског у Саборној цркви Светог Николе у Вршцу, 7. јула 1991. године. Већ следеће године је одређен за епископа захумско-херцеговачког. Изабран је за првог ректора новоотворене Духовне академије Светог Василија Острошког у Србињу, 1994. године. Услед тешке повреде, повукао се са архипастирских дужности уз сагласност Светог архијерејског сабора (1999). Привремено је вршио дужност администратора Епархије рашко-призренске, након разрешења епископа рашко-призренског Артемија.
Учествовао је на многобројним домаћим и међународним скуповима из области црквене историје, филозофије, теологије и хришћанске културе.
Био је члан Удружења књижевника Србије.
Смрт Епископ Атанасије Јевтић примљен је у Јавној здравственој установи Болница Требиње, 17. фебруара 2021. године због обостране упале плућа изазване вирусом SARS-CoV-2. Због упале плућа био је прикључен на неинвазивну респираторну подршку. Епископово здравствено стање се погоршало 2. марта исте године. Истога дана посетили су га епископ Јоаникије и епископ Димитрије. Његово преосвештенство преминуо је у вечерњим часовима, у четвртак, 4. марта 2021. године, у Јавној здравственој установи Болница Требиње.
У Херцеговини је проглашена дводневна жалост поводом његове смрти.
Патријарх српски Порфирије сам је служио помен преминуломе епископу у капели Патријаршијске резиденције у Београду јер се тада налазио у самоизолацији због блиског контакта с особом зараженом вирусом корона. Принц Филип Карађорђевић је у суботу 6. марта отпутовао у Требиње да би одао последњи поздрав епископу Атанасију истакавши: "Захвалан сам Богу што сам имао тај благослов да последњих годину дана проведем много лепих тренутака са њим. Много тога сам чуо и научио од Владике Атанасија. Он је био најбољи пример како се воли и бори за своју земљу и свој народ. Историја ће га памтити као једну од највећих и најзначајнијих личности наше Цркве и нашег народа. Вечан му помен и Царство небеско."
Патријарх Порфирије сматра да је епископ Атанасије, уз Светог Николаја Охридског и Жичког и Светог оца Јустина Ћелијског, најзначајни српски теолог у свету.
мини|усправно|Гроб владике Атанасија у манастиру Тврдош
Признања Орден Републике Српске (2012) Орден Његоша првог реда Печат херцега Шћепана (2018)
Дела Посебно важна дела из обимне библиографије епископа Атанасија су: Патрологија, зборници студија и чланака: Бог се јави у телу, Духовност Православља, Живо предање у Цркви, Загрљај светова, На путевима отаца I и II, Трагање за Христом, Философија и теологија.
Објавио је многе преводе са старогрчког, старословенског, хебрејског, француског, руског и других језика.
Изабрани радови
Преводи Књиге макавејске Псалтир Књига постања, са коментарима Дела Светих Отаца Дела апостолских ученика Празничне беседе Св. Григорија Богослова Беседе Св. Јован Дамаскина
Види још Епархија захумско-херцеговачка и приморска Епархија банатска
Референце
Литература
Спољашње везе Епископ др Атанасије Јевтић (1938-2021) (СПЦ, 8. март 2021) СЕЋАЊЕ НА ЕПИСКОПА АТАНАСИЈА: Епархија захумско-херцеговачка и приморска организовала тродневне сусрете („Вечерње новости”, 26. фебруар 2022)
Категорија:Рођени 1938. Категорија:Умрли 2021. Категорија:Коцељевци Категорија:Епископи банатски Категорија:Епископи захумско-херцеговачки Категорија:Православни теолози Категорија:Српски теолози Категорија:Носиоци одликовања Републике Српске Категорија:Чланови Удружења књижевника Србије Категорија:Доктори теологије Категорија:Професори емеритуси Категорија:Професори емеритуси Универзитета у Београду Категорија:Студенти Православног богословског факултета у Београду Категорија:Умрли од последица ковида 19 у Републици Српској Категорија:Умрли од упале плућа Категорија:Сахрањени у српским црквама или манастирима Категорија:Сахрањени у Требињу