Свеучилиште у Загребу је државни универзитет у Загребу. Други је универзитет по старости у Хрватској, основан након Свеучилишта у Задру,-Задарски свеучилишни град од 1396. као и универзитет са најдужим континуираним радом-Задар најстарији од 1396, а загребачки има најстарији континуитет рада. и један од најстаријих универзитета у Европи.
Његова историја почиње 23. септембра 1669. године када су Повељом цара Светог римског царства и угарско-хрватског краља Леополда I признати статус и повластице универзитетске установе тадашњој језуитској-http://www.homeinzagreb.com/national-and-university-library/ Академији у слободном краљевском граду Загребу.
Историја мини|250п|лево|Зграда Ректората и Правног факултета Од 1692. године Филозофски студиј у Загребу почиње и формално-правно да делује као -{Neoacademia Zagrabiensis}--Neoacademia Zagrabiensis — јавноправна високошколска установа. Академија је остала у рукама језуита-Теологију су предавали Исусовци више од једног века, до 1773. године, када је папа Климент XIV распустио тај ред. Године 1776. царица и краљица Марија Терезија је декретом основала Краљевску академију знаности (-{Regia scientiarum academia}-)-Марија Терезија основала академију са три студија или факултета: Филозофским, Богословним и Правним.
Иако су се организациони облици мењали, до 1874. године она је остала највиша школска установа у Хрватској и Славонији. На подстицај великог мецене хрватске просвете, културе и уметности бискупа Јосипа Јураја Штросмајера Хрватски сабор је 1861. године донио законску основу о Свеучилишту у Загребу.
У вријеме свога боравка у Загребу 1869. године цар Фрањо Јосиф I потписао је законски чланак који је 5. јануара 1874.-http://www.hr/hrvatska/znanost/sveucilista/zagreb године добио владареву санкцију. На темељу тог чланка је 19. октобра 1874. године свечано отворен модеран универзитет у Загребу. Званично се звао 1875. године Свеучилиште Фрање Јосипа. У његовом саставу су тада дјеловала четири факултета: Правни, Богословни, Филозофски и Медицински. Група српских студената која је створила Друштво за потпомагање сиромашних Срба ђака покренула је 1894. часопис Омладина под уредништвом Петра Белобрка. Тај мјесечник је први студентски часопис на Свеучилишту у Загребу. Штампан је ћирилицом , а у чланку Двије књиге за народ се оспорава Хрватима да Свеучилиште зову хрватским именом, јер истим правом, удјелом у финансирању, може се звати и Српско свеучилиште. Срби су тражили и да се уведе катедра за српску историју и књижевност. Прва жена која је ту докторирала била је Српкиња Милица пл. Богдановић, 1907. године. Тема доктората је била Цар Јулијан Апостата према хришћанству.
Прва два факултета су већ била организована: Правни у оквиру бивше Правословне академије, а Богословни у оквиру сјеменишта. Филозофски факултет је свој рад започео академске године 1874/1875. У његовом саставу је у почетку деловало шест катедри (за филозофију, општу историју, хрватску историју, словенску филологију, класичну латинску филологију и класичну грчку филологију). Из катедри су се постепено развијала одељења, односно одсеци као сложеније научно-наставне јединице с више катедари.
До данас је на Свеучилишту у Загребу дипломирало више од 200.000 студената, магистрирало више од 18.000 и докторирало више од 8.000 постдипломаца.О Загребу, Приступљено 25. 4. 2013. На Свеучилишту у Загребу, научно-наставни и уметнички рад се обавља на 29 факултета, 3 уметничке академије, стручној - Учитељској академији и универзитетском студију - Хрватским студијима. При универзитету делује 33 политехникума.
Факултети Агрономски факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета) Архитектонски факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета) Ветеринарски факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета) Геодетски факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета) Геотехнички факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета) Грађевински факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета) Графички факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета) Едукацијско-рехабилитацијски факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета) Економски факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета) Факултет електротехнике и рачунарства Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета) Католички богословни факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета ) Кинезиолошки факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета) Факултет машинства и бродоградње Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета) Медицински факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета) Металуршки факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета) Факултет организације и информатике Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета) Факултет политичких знаности Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета ) Правни факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета) Прехрамбено-биотехнолошки факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета) Природословно-математички факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета) Рударско-геолошко-нафтни факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета) Факултет саобраћајних наука Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета ) Стоматолошки факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета) Текстилно–технолошки факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета) Учитељски факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета) Фармацеутско-биохемијски факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета) Филозофски факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета) Факултет хемијског инжењерства и технологије Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета) Шумарски факултет Свеучилишта у Загребу (Службене странице факултета)
Академије Академија драмске умјетности Свеучилишта у Загребу (Службене странице академије) Академија ликовних умјетности Свеучилишта у Загребу (Службене странице академије) Музичка академија Свеучилишта у Загребу (Службене странице академије)
Универзитетски центар Центар за хрватске студије () (Службене странице студија)
Ректори 1874. — 1875. — Матија Месић 1875. — 1876. — Стјепан Спевец 1876. — 1877. — Антон Кржан 1877. — 1878. — Косто Војновић 1878. — 1879. — Фрањо Маикснер 1879. — 1880. — Фрањо Ивековић 1880. — 1881. — Александар Брешченски 1881. — 1882. — Фрањо Марковић 1882. — 1883. — Феликс Сук 1883. — 1884. — Блаж Лорковић 1884. — 1885. — Ђуро Пилар 1885. — 1886. — Густав Барон 1886. — 1887. — Фрањо Врбанић 1887. — 1888. — Тадија Смичиклас 1888. — 1889. — Антун Франки 1889. — 1890. — Лука Марјановић 1890. — 1891. — Натко Нодило 1891. — 1892. — Иван Бујановић 1892. — 1893. — Јосип Пливерић 1893. — 1894. — Винко Дворжак 1894. — 1895. — Антун Мауровић 1895. — 1896. — Фрањо Спевец 1896. — 1897. — Армин Павић 1897. — 1898. — Јурај Дочкал 1898. — 1899. — Јосип Шиловић 1899. — 1900. — Ђуро Арнолд 1900. — 1901. — Рудолф Вимер 1901. — 1902. — Фрањо Врбанић 1902. — 1903. — Вјекослав Клаић 1903. — 1904. — Иван Бујановић 1904. — 1905. — Јосип Пливерић 1905. — 1906. — Антун Хеинз 1906. — 1907. — Антун Бауер 1907. — 1908. — Миливој-Клемент Мауровић 1908. — 1909. — Густав Јанечек 1909. — 1910. — Јосип Воловић 1910. — 1911. — Јулије Рорауер 1911. — 1912. — Јулије Домац 1912. — 1913. — Јосип Пазман 1913. — 1914. — Едо Ловрић 1914. — 1915. — Ђуро Корблер 1915. — 1916. — Фран Барац 1916. — 1917. — Ернест Милер 1917. — 1918. — Јулије Голик 1918. — 1919. — Иван Ангело Руспини 1919. — 1920. — Ладислав Полић 1920. — 1921. — Карло Радоничић 1921. — 1922. — Владимир Варићак 1922. — 1923. — Ђуро Ненадић 1923. — 1924. — Стјепан Цимерман 1924. — 1925. — Ладислав Полић 1925. — 1926. — Драго Перовић 1926. — 1928. — Ернест Милер 1928. — 1932. — Јосип Белобрк 1932. — 1933. — Алберт Базала 1933. — 1935. — Ђуро Стипетић 1935. — 1937. — Станко Хондл 1937. — 1938. — Едо Ловрић 1938. — 1940. — Андрија Живковић 1940. — 1943. — Стјепан Ившић 1943. — 1944. — Божидар Шпишић 1944. — 1945. — Стјепан Хорват 1945. — 1946. — Андрија Штампар 1946. — 1947. — Грга Новак 1947. — 1949. — Андрија Мохоровичић 1949. — 1950. — Марко Костренчић 1950. — 1951. — Антун Барац 1951. — 1952. — Фрањо Бошњаковић 1952. — 1953. — Теодор Варићак 1953. — 1954. — Жељко Марковић 1954. — 1956. — Хрвоје Ивековић 1956. — 1958. — Зоран Бујаш 1958. — 1960. — Маријан Хорват 1960. — 1963. — Владимир Сердар 1963. — 1966. — Славко Мацарол 1966. — 1968. — Јаков Сиротковић 1968. — 1972. — Иван Супек 1972. — 1976. — Предраг Враницки 1976. — 1978. — Драго Грденић 1978. — 1982. — Иван Јурковић 1982. — 1986. — Звонимир Крајина 1986. — 1988. — Владимир Стипетић 1988. — 1990. — Звонимир Шепаровић 1990. — 1998. — Маријан Шуњић 1998. — 2002. — Бранко Јерен 2002. — 2006. — Хелена Јасна Менцер 2006. — 2014. — Алекса Бјелиш 2014. — 2022. — Дамир Борас 2022. — данас — Стјепан Лакушић
Види још Мрежа универзитета Балкана Национална и универзитетска библиотека у Загребу Списак универзитета у Хрватској
Референце
Литература
Спољашње везе
Загреб