1991. је била проста година.
Догађаји
Јануар 5. јануар — Грузијске трупе су напале Цхинвали, чиме је почео Јужноосетијски рат из 1991–1992. 8. јануар — Откривен упад власти Србије у југословенски монетарни систем, када се сазнало да је из Народне банке Југославије директно узела 18 милијарди и 243 милиона динара (1,4 милијарде долара) из примарне емисије. 9. јануар — Председништво СФРЈ усвојило Наредбу којом изричито наређује расформирање свих нелегалних оружаних састава на територији Југославије. 13. јануар — Совјетски војници су напали присталице независности Литваније код ТВ торња у Вилњусу, усмртивши 14 особа. 16. јануар — САД и западни савезници почели су операцију Пустињска олуја масовним ваздушним ударима по војним и индустријским циљевима у Ираку и Кувајту, 19 часова после истека ултиматума Уједињених нација. 17. јануар — Ирак је лансирао 8 ракета скад на Израел као одмазду за почетак Заливског рата, иако Израел није учествовао у њему. 21. јануар — У Београду су се састале делегације Србије, коју је водио Слободан Милошевић, и Словеније, коју је водио, Милан Кучан. Милошевић је рекао да Србија неће правити тешкоће Словенији ако она одлучи да се одвоји на миран начин у складу са уставом и правом Словенаца на самоопредељење до одвајања. 25. јануар — На Телевизији Београд приказана специјална емисија Шта је истина о наоружавању ХДЗ у Хрватској у којој су објављени аудио и видео-снимци Мартина Шпегеља, пензионисаног генерал-пуковник ЈНА и министра одбране у Влади Хрватске из октобра 1990, које је снимила Контраобавештајна служба (КОС). 27. јануар — Скупштина (Собрање) СР Македоније, једне од република СФР Југославије усвојила је декларацију о независности и платформу за преговоре о будућности Југославије.
Фебруар 1. фебруар — Земљотрес који је погодио погранична подручја Авганистана и Пакистана усмртио је више од 1.200 људи. 9. фебруар — На референдуму у Литванији, из којег су искључени грађани руске националности, више од 90% бирача гласало је за отцепљење од Совјетског Савеза. 13. фебруар — Америчко ратно ваздухопловство је бацило две ласерски вођене паметне бомбе на склониште у Багдаду, усмртивши најмање 408 цивила.
20. фебруар — Усвајањем амандмана 99 на Устав, којим је Република Словенија дефинисана као независна држава, словеначки парламент покренуо је иницијативу за отцепљење Словеније од СФРЈ. 22. фебруар — Хрватски парламент усвојио је Резолуцију о раздруживању од СФРЈ и Резолуцију о заштити уставног поретка Републике Хрватске. 23. фебруар — Војним пучем у Тајланду свргнута је влада Чатичаија Чунавана, а власт је преузела војна хунта.
23. фебруар — Основана Српска радикална странка. 25. фебруар — Ирачка ракета скад је погодила, у Заливском рату, касарну америчких маринаца код саудијског града Дахран, при чему је погинуло 28 војника, а већи број је рањен. 26. фебруар — Садам Хусеин је преко радија најавио повлачење ирачке војске из Кувајта. 27. фебруар — Декларација о државној суверености и недељивости Републике Босне и Херцеговине 28. фебруар — Председник САД Џорџ Буш старији је прогласио победу у Заливском рату и наредио прекид ватре.
Март 2. март — У Пакрацу дошло до сукоба између српских цивила и хрватских паравојних снага. 3. март — Становници Летоније и Естоније убедљивом већином гласали за независност од Совјетског Савеза. 6. март — Скупштина Словеније прогласила је обуставу слања младића из Словеније у ЈНА. 9. март — У Београду су избиле демонстрације против режима Слободана Милошевића који је организовао Српски покрет обнове. 10. март — У Београду су почеле студентске демонстрације, познате и као „Плишана револуција“. 12. март — Председништво СФРЈ није изгласало предлог генералског врха ЈНА о завођењу ванредног стања на територији СФРЈ. 15. март — "Бирмингемска шесторка", шест Ираца погрешно оптужених да су 1974. подметнули експлозије у пабове у енглеском граду Бирмингем, је ослобођена после 16 година у затвору. 16. март — Председник Србије Слободан Милошевић је у телевизијском обраћању грађанима објавио да се Србија повлачи из рада Председништва СФРЈ, након што је одбацило предлог генералштаба ЈНА да се уведе ванредно стање у Југославији. 17. март — Већина совјетских грађана изјаснила се на референдуму за очување савеза држава под новим именом Заједница Независних Држава. 23. март --- Министарство војске Словеније затражило је од ЈНА да за три месеца напусти подручје Словеније, а Територијална одбрана Словеније започела је војне вежбе. 25. март --- Састанак у Карађорђеву 31. март — На Плитвицама у Хрватској избио први сукоб хрватске полиције и наоружаних Срба.
Април 9. април — Врховни совјет Грузијске ССР је прогласио независтност од Совјетског Савеза. 10. април — У судару ферибота и танкера код Ливорна услед густе магле, погинуло је 140 особа.
16. април — У Србији због неисплаћених плата штрајкује 700.000 радника; траже гарантовани минималац и укидање нових пореза. 18. април — Састанак републичких лидера СФРЈ у Охриду: договорено је референдумско питање, али сумња се у корисност истог. 19. април — Анте Марковић пред Савезном скупштином: девалвација динара са 9 на 13 за немачку марку, предлаже план реформи "11+3" који подржава Запад, али га одбацују републике (Србија, Хрватска, Словенија). 20. април — Основан Збор народне гарде, претходник Хрватске војске. 25. април — Срби оснивају Заједницу општина Босанске крајине. 25. април — Председник председништва СФРЈ Борисав Јовић пред Скупштином окривљује Марковићеве реформе за економске проблеме. 28. април — ЈНА блокира Кијево пошто је хрватска полиција стигла синоћ - жели спречити сукобе са суседним селима. 29. април — Састанак републичких лидера СФРЈ на Цетињу, не могу се договорити о начину спровођења референдума. 29. април — Циклон погађа Бангладеш, погинуло скоро 139 хиљада људи. 30. април — Конститутивна седница скупштине САО Крајине у Книну, изабрана влада, заказан референдум
Мај 2. мај — У Борову селу убијено дванаест припадника МУП -а Хрватске. 2. — 3. мај — Задарска кристална ноћ или Прогон задарских Срба 1991. више од 2.000 Хрвата наоружаних палицама, моткама, каменицама, шипкама, флашама кренуло у уништавање и пљачкање имовине Срба (кућа или викендица) и локала фирми из СР Србије у Задру. Уништено је више од 130 објеката и 470 српских кућа. 3. мај — Мошти светога Николаја Велимировића, у пратњи епископа западноамеричког Хризостома и епископа Митрофана, пренешене авионом из Чикага у Србију. Коначно, 3. маја 1991. године, ЈАТ-ов авион са ковчегом моштију владике Николаја слетео је на београдски аеродром. Дочекали су га највиши представници Српске православне цркве на челу са патријархом српским Павлом и мноштвом народа. 6. мај — Демонстрације у Сплиту 1991. 7. мај — Тенкови ЈНА заустављени у Пологу. 15. мај — Спречен избор Стипе Месића за председника Председништва Југославије. 19. мај — Упркос бојкота локалних Срба, гласачи су на референдуму подржали независност Хрватске од СФРЈ. 21. мај — Премијер Индије Раџив Ганди убијен бомбом скривеном у букет цвећа, током предизборног митинга у јужној индијској држави Тамил Наду. 24. мај — Сабор Српске православне цркве на челу са патријархома Павлом прогласило је уједињење СПЦ и Самосталне српске православне цркве, чиме је зацељен амерички раскол из 1963. године. Света литургија помирења служена је на празник Сретење, у Саборној цркви у Београду.
25. мај — Завршена је дводневна операција Израела за „ваздушни превоз“ 15.000 етиопских Јевреја из Адис Абебе у Израел. 26. мај — Звијад Гамсахурдија изабран је за председника Грузије. 26. мај — Аустријски путнички авион Боинг 767, у власништву бившег тркачког аса Никија Лауде, срушио се око 160 километара северно од Бангкока. Свих 223 путника и чланова посаде је погинуло.
28. мај — Снаге Етиопског народног револуционарног демократског фронта ушле су у Адис Абебу, окончавши владавину Дерга и Етиопски грађански рат. 29. мај — ФК Црвена звезда је постала првак Европе у фудбалу у Барију победивши Олимпик из Марсеља са 5:3 после извођења једанаестераца. 31. мај — У Лисабону је потписан мировни споразум о Анголи, којим је после готово 16 година окончан Анголски грађански рат.
Јун
4. јун — Комунистичка влада Фатоса Наноа у Албанији поднела је оставку након 20-дневног генералног штрајка. 9. јун — Ерупција вулкана Пинатубо на Филипинима усмртила је око 100 људи, а 250.000 остало без крова над главом. 10. јун — У Дому полиције у Сарајеву, на сатсанку СДА БиХ Алије Изетбеговића формирана је партијска војска под називом Зелене беретке и Савет за националну одбрану муслиманског народа, који се састојао од седам чланова. 12. јун — Борис Јељцин изабран је за председника Русије на првим директним председничким изборима у земљи.
17. јун — Парламент Јужне Африке укинуо последњи закон на којем је, од 1950, била заснована политика апартхејда. 19. јун — Последњи совјетски војници су напустили Мађарску после 45 година дугог присуства. 21. јун — Амерички државни секретар Џејмс Бејкер дошао је у Београд да би разговара са савезним и републичким лидерима у покушају очувања Југославије. На састанку са премијером Антом Марковићем, нагласио је да је Вашингтон спреман да подржи његове реформе. Понудио је помоћ од 50+50 милијарди долара за демократизацију земље, како би постала први кандидат са истока Европе за чланство у Европској унији. 22. јун — Након једнодневног разговора са лидерима република СФРЈ, који је назвао „црним петком”, Џејмс Бејкер је изјавио да држава иде „ка насилном распаду који би могао да има веома трагичне последице“ и по Југославију и по Европу. 25. јун — Парламенти Словеније и Хрватске су прогласили независност тих република од СФРЈ. 25. јун — Последње совјетске јединице напустиле су Чехословачку, 23 године након војне интервенције Варшавског пакта којом је окончана реформистичка политика Александра Дупчека. 26. јун — Полиција Словеније преузимала је граничне прелазе и царинарнице и скинула са њих државне симболе СФРЈ. 27. јун — Југословенска народна армија кренула у оружану акцију освајања југословенских граничних прелаза. У десетодневном ратовању са припадницима словеначке територијалне одбране, погинуло нешто више од 40 особа. 28. јун — Европска заједница је обуставила сваку економску помоћ СФРЈ и послата су три министра (Жак Пост, Ђани де Микелис и Ханс ван ден Брук) у Југославију као „посредници” у преговорима о мирном раздвајању. 30. јун — Стјепан Месић, под притиском Европске заједнице, изабран за председника Председништва СФРЈ.
Јул 1. јул — На састанку у Прагу лидери источноевропских земаља укинули су војни савез Варшавски пакт, основан 1955. 2. јул — ЈНА тенковска колона у Краковској шуми је напанута од јединица ТО Словеније, приморавајући их да се предају. Јединице ЈНА из Четвртог оклопног армијског корпуса покушале су контранапад из Јастребарског, али су поражене у близини Брегана. Словеначки ТО извео је успешне нападе на граничне прелазе у Шентиљу, Горња Радгони, Фернетичи и Горјанском, заробљавајући велики број ЈНА војника. Током поподнева и вечери у Дравограду је било сукоба и већи број објеката ЈНА преузет је широм земље од словеначких снага. 4 — 6. јул — Словеначке снаге преузеле контролу над свим граничним прелазима у земљи, а јединицама ЈНА било је дозвољено да се мирно повуку у касарне и да пређу границу у Хрватску. 7. јул — Усвојена је Брионска декларација о тромесечном одлагању примене одлука о независности Словеније и Хрватске, којом се влада СФР Југославије обавезала да ће повући савезну војску (ЈНА) из Словеније, а словеначке власти на демобилизацију словеначких трупа. 11. јул — Авион с муслиманским ходочасницима из Нигерије срушио се у пламену у граду Џеда у Саудијској Арабији, што није преживео нико од путника. У авиону се налазило 261 лице, с члановима посаде. 18. јул — Председништво СФРЈ донело је на седници у Београду одлуку о повлачењу Југословенске народне армије из Словеније.