Нико Ерик Розберг (; Висбаден, 27. јун 1985) бивши је њемачко–фински аутомобилиста и возач формуле 1, који је освојио шампионат . године,возећи за Мерцедес. Син је бившег финског свјетског шампиона формуле 1 из шведског поријекла – Кекеа Розберга и њемице Сине. Посједује двојно држављанство и на почетку тркачке каријере такмичио се за Финску. Говори пет језика, али не говори ни фински ни шведски.

Такмичење у картингу почео је са шест година и забиљежио је ране успјехе, освојивши регионални и национални шампионат Француске, прије него је прешао да се такмичи у европским серијама и Свјетском шампионату. Са 16 година, прешао је у на тркање аутомобилима, а 2002. године освојио је шампионат БМВ АДАК са девет побједа, возећи за тим Вива рејсинг. Наредне године прешао је у већу серију, у европску формулу 3, гдје је возио 2003. и 2004, за тркачку организацију његовог оца – Тим Розберг, док је 2005. године освојио прво издање серије GP2 за тим АРТ.

Каријеру у формули 1 почео је 2006. године, у Вилијамсу, тиму у којем је његов отац освојио титулу 1982. Након четири године напустио је Вилијамс и прешао је у реорганизовани Мерцедес тим, бивши Брон ГП, који је на крају 2009. године купио Мерцедес. У Мерцедесу, возио је заједно са седмоструким свјетским шампионом — Михаелом Шумахером, у периоду од 2010. до 2012. Прву побједу у каријери остварио је на Великој награди Кине 2012. У периоду од 2013. до 2016. сувозач му је био Луис Хамилтон, са којим је водио велико ривалство, завршивши други у шампионату 2014. и 2015. године, иза Хамилтона. Године 2016, освојио је по први пут титулу шампиона формуле 1 након велике борбе са Хамилтоном, која је одлучена на последњој трци, у Абу Дабију.

Пет дана након освајања титуле, 2. децембра 2016. године, објавио је да завршава каријеру у формули 1, наводећи да жели да проводи више времена са породицом. Укупно је возио на 206 трка, остварио је 23 побједе, док је 57 пута завршио трку на подијуму, остваривши 30 пол позиција. Освојио је укупно 1.594.5 поена. Прије почетка сезоне 2017, објавио је да ће наставити сарадњу са Мерцедесом, као амбасадор. Наставио је да ради у менаџменту возача и као телевизијски консултант. Освојио је Лауреус свјетску награду за пробој године 2017, а исте године је уврштен у ФИА кућу славних.

Дјетињство и приватни живот

thumb|right|Кнежевина Монако, гдје је Розберг одрастао.

Розберг је рођен у болници црвеног крста у Висбадену, у Западној Њемачкој, од родитеља Финца Кекеа Розберга, шампиона формуле 1 из , и Њемице Жесине Глејтсман Денгел, познатије као Сина. Рођен је четири дана након што је његов отац побиједио на Великој награди Детроита 1985, возећи за Вилијамс–Хонду. Већину дјетињства провео је у Монаку, гдје и данас живи. Због тога што му је отац Финац, а мајка Њемица, посједује држављанство, обје државе; наступао је под финском заставом на почетку каријере, до завршетка прве сезоне у европској формули 3. ФИА не дозвољава возачу да истовремено наступа за двије нације у њиховим такмичењима, па се Розберг одлучио да наступа под њемачком заставом, како би лакше остваривао битне спонзорске уговоре. У интервјуу датом 2005. године, рекао је: „не сматрам да сам Финац, али не мислим ни да сам Њемац такође. То није као Бразилци, који имају ту велику патриотску ствар. Ја немам то и претпостављам да је то на неки начин жалосно“.

Одрастао је у стабилном домаћинству. Прве четири недеље од рођења живио је у области Висбадена, након чега је живио између Монака и шпанског острва Ибица. Школовао се у међународној школи у Ници и међународној школи у Монаку. Охрабриван је да се бави спортом и академским образовањем. Научио је и говори пет језика: енглески, њемачки, француски, италијански и шпански. Његов отац је одлучио да га не учи фински, концентришући се на језике који ће му бити важнији у животу и каријери. Посебно се посветио учењу математике и науке, пролазећи све испите осим историје. Дипломирао је са просјечном оцјеном 1.2 2002.

Изјавио је да му је први сусрет са формулом 1 био када је спавао на јахти у луци у Монаку, одакле га је пробудио звук болида Ајртона Сене, који је пролазио кроз тунел. Са десет година први пут је гледао оца на трци, на Мастерс купу Њемачке у турингу, када је одлучио да хоће да постане возач формуле 1.

На дан 11. јула 2014. оженио се са дугогодишњом пријатељицом из дјетињства, дизајнерком ентеријера — Вивијан Сиболд. Имају двије кћерке, Алају (рођена 2015) и Најлу (рођена 2017). Има своју мљекару на Ибици. Навијач је фудбалског клуба Бајерн Минхен, играо је за тениску репрезентацију Монака, а такође је и учествовао на неколико такмичења у триатлону, захваљују чему је 2016. спасио дављења петогодишњег дјечака у Монаку. Има свој канал на мрежи YouTube и домаћин је подкаста „Изнад побједе“, гдје дискутује о људским наступима и развоју са својим гостима.

Картинг (1991–2001)

Са четири године, Розберг је имао прво искуство у вожњи, када га је отац одвео на карт стазу у Ибици. Возио је џипа, а његов отац је контролисао папучице гаса и кочнице. Одлучио је да хоће да вози у формули 1 након што је гледао оца на трци у Дојче турневарген Мастерсу 1995. Родитељи му нису бранили да почне каријеру у мото тркама, али је главни фокус остао на томе да задржи добре оцјене у школи. Картингом је почео да се бави са шест година и његови рани успјеси омогућили су му да побољша своје способности и да убиједи оца да му буде менаџер након што је са десет година почео такмичарску каријеру, под финском заставом. Брзо је напредовао до топ ранга картинг серије, гдје му је главни ривал био Луис Хамилтон; касније, 2000. године, њих двојица постали су сувозачи. Хамилтон га је побиједио, али су остали пријатељи; дијелили су хотелску собу и изводили разне шале: бацали су душек кроз прозор хотелске собе, тркали се ходницима и такмичили се у брзом једењу пице.

Године 1996, освојио је регионални шампионат у мини карту — Коте д’Азур, као и трофеј Жером Бернар и трофеј Француске 1997. Са 12 година, постао је најмлађи шампион француске националне картинг серије. Исте године завршио је на другом мјесту у регионалном шампионату Коте д’Азур и у такмичењу Трофеј француских произвођача. Брзо је напредовао и дошао је до топ ранга картинг серије, због чега се из Француске преселио у Италију, како би могао да учествује на међународним такмичењима. Такмичећи се у категорији CRG јуниор 100, завршио је на петом мјесту на такмичењу Турнир индустрије, на седмом мјесту на такмичењу Трофеј Андреа Маргути, док је имао судар због којег је одустао са такмичења Трофеј зелена кацига, у оквиру Европског првенства за кадете. Године 1999, завршио је на другом мјесту на првенству Италије у картингу за јуниоре, док је на Европском првенству за јуниоре, такође у класи CRG, завршио на четвртом мјесту.

Главни ривал у картинг серији био му је Луис Хамилтон; касније, 2000. године, њих двојица постали су сувозачи, када је Розбергов отац тражио од Дина Чијесе, извршног директора класе CRG, да формира посебни картинг тим за Розберга и Хамилтона, за период од двије или три године и формиран је тим МБМ (Мерцедес бенз Макларен). Завршио је на другом мјесту на Европском првенству КФ1, иза Хамилтона, али су остали пријатељи; дијелили су хотелску собу и изводили разне шале: бацали су душек кроз прозор хотелске собе, тркали се ходницима и такмичили се у брзом једењу пице. Исте године завршио је на деветом мјесту у Свјетском купу Формула А. Године 2001, завршио је на десетом мјесту такмичење Зимски куп јужне гарде, као и на 16 мјесту Свјетско првенство формуле супер А. Каријеру у картингу завршио је трећим мјестом на трци у Керпену.

Јуниорска каријера

thumb|left|Розберг на формула БМВ шампионату Њемачке 2002. године, на којем је побиједио.

Са 16 година, прешао је у такмичења у аутомобилима, гдје је возио три трке 2001. године, у БМВ купу за јуниоре, завршивши на 18 мјесту у шампионату, са 38 поена. Године 2002, возио је своју прву пуну сезону у аутомобилу, возећи за тим Вива рејсинг у шампионату формула БМВ АДАК, гдје је освојио титулу у конкуренцији возача, са девет побједа из 12 трка и освојених 264 поена. Након освајања титуле, добио је прилику да постане тест возач Вилијамса у формули 1, возећи на сесији тестирања на стази Каталуња 3. децембра, поставши тако најмлађа особа која је икада возила болид формуле 1. Следеће године напредовао је у већи ниво такмичења — европску формулу 3, гдје је возио за тим свога оца – тим Розберг; возио је далара Ф3 Опел аутомобил. Побиједио је на стази Бугати, док је пет трка завршио на подијуму и у шампионату возача завршио је на осмом мјесту, са 45 поена. У избору за најбољег новајлију завршио је иза Кристијана Клина. У новембру 2003, власник тима Скудерија Колони — Паоло Колони, дао је Розбергу да тестира аутомобил Формуле 3000 на стази Херез, у склопу припрема за будућа тестирања болида Вилијамса у формули 1. Истог мјесеца, учествовао је на Великој награди Макауа и Супер награди Кореје, са тимом Карлин мотоспорт, завршивши на 11 мјесту у Кореји. Болид Вилијамса тестирао је још два пута, у децембру 2003. и јануару 2004, као би процијенили његове способности као тест возача.

Остао је у тиму Розберг за сезону 2004. Прије почетка сезоне у европској формули 3, возио је двије рунде шпанске зимске серије формуле 3, на стази у Албасетеу, у склопу припрема за сезону. Побиједио је на прве двије трке на Хокенхејмрингу, док је до краја сезоне остварио још једну побједу и три подијума. Завршио је на четвртом мјесту у шампионату возача, са 70 поена, док је завршио на шестом мјесту у Мастерсу формуле 3. Касније, излетио је са стазе док је био лидер Велике награде Макауа и завршио је на другом мјесту на супер награди Бахреина.

Године 2005, понуђено му је мјесто на аеронаутичком курсу за инжињера на Империјал колеџу у Лондону, универзитету на којем се обучавало неколико инжењера формуле 1, из области аеронаутичког инжењерства. Одлучио је да одбије понуду како би се посветио тркачкој каријери; универзитет би му дозволио да комбинује курс са такмичењем. Розбергов отац није хтио да промијени одлуку свог сина. У првој сезони ГП2 серије, хтио је да вози за тим Океан рејсинг, због њиховог учешћа у шампионату међународне Формуле 3000. Оснивачи тима АРТ Гран при — Николас Тод и Фредерик Вазе, убиједили су га да потпише уговор са њиховим тимом, користећи продајне презентације; платио је око 850.000 фунти да. би возио за тим. што је одбио да би учествовао у новоформираној ГП2 серији. Возио је за тим АРТ и постао је први шампион серије.

Прву побједу у серији остварио је у спринт трци на стази Неверес Мањи Кур,након чега је побиједио на спринт тркама на стазама Силверстоун и Хокенхејмринг, са пол позиције. Вођство у шампионату возача преузео је са трећим мјестом на трци на стази Спа Франкошамп, коју је претходни лидер — Хејки Ковалајнен, завршио на осмом мјесту. Задржао је вођство до краја сезоне, остваривши побједе на последње двије трке на стази Бахреин о освојио је титулу са 120 поена, поставши тако први шампион серије.

Формула 1 2006

thumb|right|Розберг на Великој награди Канаде 2006. године.