Хари Потер () серијал је романа фантазије које је написала британска књижевница Џ. К. Роулинг. Романи говоре о животу младог чаробњака, Харија Потера, и његових пријатеља Хермионе Грејнџер и Рона Веслија, ученика Хогвортске школе за чаробњаштво и вјештичарење. Окосница радње романа је Харијева борба против Лорда Волдемора, мрачног чаробњака који намјерава да постане бесмртан, збаци чаробњачко управно тијело познато као Министарство магије и потчини све чаробњаке и Нормалце (немагичне људе).
Од објављивања првог романа, Хари Потер и Камен мудрости, 26. јуна 1997. године, књиге су стекле огромну популарност, критичка признања и комерцијални успијех широм свијета. Привукле су широку публику, како одраслих тако и млађих читаоца, и често се сматрају темељима модерне књижевности за одрасле. Серијал је такође добио критике због све наглашенијих мрачних тонова кроз развој серијала, као и због често страшног и графичког насиља које приказује. До фебруара 2018. године, књиге су продате у више од 500 милиона примјерака широм свијета, чинећи је тиме најпродаванијим серијалом књига у историји, преведеним на 80 језика. Посљедње четири књиге су узастопно постављале рекорде као најбрже продаване књиге у историју, са посљедњим наставком који се продао у око 11 милиона копија у САД у року од 24 сата од објављивања.
Серијал су на енглеском језику првобитно објавила два издавача, Bloomsbury у Уједињеном Краљевству и Scholastic Press у Сједињеним Државама. Представа, Хари Потер и уклето дјете, заснована на причи коју је написала Роулингова, премијерно је изведена у Лондону 30. јула 2016. године у Дворском позоришту, а сценарио је објавио Little, Brown. Првобитних седам књига је Ворнер брос адаптирао у серијал од осам филмова, који је трећи филмски серијал свих времена од фебруара 2018. године. Године 2016, укупна вриједност франшизе Хари Потер процијењена је на 25 милијарди долара, што Харија Потера чини једном од највећих медијских франшиза свих времена.
Низ од много жанрова, укључујући фантазију, драму, одрастање и британску школску причу (која укључује елементе мистерије, трилера, авантуре, хорора и романтике), свијет Харија Потера истражује бројне теме и укључује многа културна значења и референце.Референце које се односе на многе жанрове, културна значења и референце серијала:
Према Роулинговој, глава тема је смрт. Остале главне теме у серијалима су предрасуде, корупција и лудило.
Успијех књига и филмова омогућио је франшизи Хари Потер да се прошири са бројним изведеним радовима, путујућа изложба која је премијерно изведена у Чикагу 2009. године, студијска турнеја у Лондону која је отворена 2012. године, дигитална платформа на којој Роулингова ажурира серијале са новим информацијама и увидом, као и пенталогија спин-оф филмова која је премијерно приказана у новембру 2016. године са Фантастичним звјерима и гдје их наћи, међу многим другим дешавањима. Најскорије јесте тематска атракција позната као Чаробни свијет Харија Потера, која је изграђена у неколико Universal Parks & Resorts забавних паркова широм свијета.
Радња
Средишња личност серијала је Хари Потер, дјечак који живи у Сарију, са његовим течом, тетком и рођаком — породица Дарсли — и са 11 година открива да је чаробњак, иако живи у обичном свијету немагичних људи познатих као Нормалци. Чаробњачки свијет постоји паралелно са свијетом Нормалаца, иако је скривен и у тајности. Његове чаробњачке способности су урођене, а дјеца са таквим способностима су позвана да похађају чаробњачке школе које их подучавају неопходним вјештинама корисним за успихе у свијету чаробњака. Хари постаје ученик Хогвортске школе магије и чаробњаштва, чаробњачке академије у Шкотској, и ту се одвија већина догађаја у серијалу. Док се Хари развија кроз своју адолесценцију, он учи да превазиђе проблеме са којима се суочава: чаробне, друштвене и емотивне, укључујући и обичне тинејџерске изазове као што су пријатељства, заљубљеност, романтичне везе, школске обавезе и испити, анксиозност, депресија, стрес и већи тест припреме за сукоб који предстоји у чаробњачком британском све насилнијем другом чаробњачком рату.
Сваки роман биљежи једну годину у Харијевом животу током раздобља од 1991. до 1998. године. Године су одређене према торти Безглавог Ника за дан смрти у Дворани тајни, на основу које се одређује да је Хари другу годину похађао 1992—1993. Године су такође одређене према времену смрти Харијевих родитеља, датих у Реликвијама смрти. Књиге садрже и многе флешбекове, које Хари често доживљава гледајући сјећања других ликова у уређају званом Сито за мисли.
Околина коју је Роулингова створила интимно је повезана са стварношћу. Британска чаробњачка заједница из књига Харија Потера инспирисана је британском културом деведесетих година 20. вијека, европским фолклором, класичном митологијом и алхемијом, сједињавајући објекте и дивље животиње као што су чаробни штапићи, чаробне биљке, напици, чаролије, летеће метле, кентаури и друга чаробна створења, Реликвије смрти и Камен мудрости, поред осталих које је изумела Роулингова. Док је фантазијска земља Нарнија алтернативни универзум, Средња земља Господара прстенова је митска прошлост, чаробни свијет Харија Потера постоји као паралелни стварном свијету и садржи чаробне верзије обичних елемената свакодневног живота, са радњом која се углавном одвија у Шкотској (Хогвортс), Вест-кантрију, Девону, Лондону и Сарију у југоисточној Енглеској. Свијет доступан само чаробњацима и чаробним бићима састоји се од фрагментиране збирке непримјетних скривених улица, древних пабова, усамљених сеоских имања и скровитих двораца невидљивих за Нормалце.
Ране године
Када се први роман из серије, Хари Потер и Камен мудрости, отвори, очигледно је да се неки значајан догађај одиграо у чаробњачком свијету — догађај који је био тако изванредан, да су чак и нормалци (немагични људи) примјетили знакове тог догађаја. Пуна позадина овог догађаја и прошлост Харија Потера постепено се открива кроз серијал. Након уводног поглавља, књига прескаче у вријеме које је било непосредно пред 11. рођендан Харија Потера и управо у том тренутку почиње да се открива његова магична позадина.
Упркос очајном покушају Харијевог тетка и тетке да спријече Харија да учи о својим способностима, њихови напори су узалудни. Хари упознаје полуџина, Рубијуса Хагрида, који је такође његов први контакт са чаробњачким свијетом. Хагрид открива да је чувар кључева и имања у Хогвартсу, као и нешто од Харијеве прошлости. Хари сазнаје да је, као беба, био свједок убиства својих родитеља од стране моћи жељног мрачног чаробњака Лорда Волдемора, који је касније покушао да га убије. Умјесто тога, десило се неочекивано: Хари је преживио само са ожиљком у облику муње на челу као успомену на напад, а Волдемор је убрзо нестао, озбиљно ослабљен његовом властитом клетвом. Као несвјесни спаситељ од Волдеморове владавине терора, Хари је постао жива легенда у чаробњачком свијету. Међутим, по налогу часног и добро познатог чаробњака Албуса Дамблдора, Хари који је остао без родитеља смјештен је у кућу непријатних рођака Нормалаца, Дарслијевих, који су га чували на сигурном, али се лоше односили према њему, што је укључивало и његово затварање у ормар без оброка и третирање као слуге. Хагрид је тада и званично позвао Харија да похађа Хогвортску школу за чаробњаштво и вјештичарење, чувену школу магије у Шкотској која образује младе тинејџере о њиховом магичној развоју током седам година, од 11. до 17. године.
Уз Хагридову помоћ, Хари се припрема за прву годину на Хогвортсу. Док Хари почиње да истражује магични свијет, читалац се упознаје са многим основним локацијама које се јављају током серијала. Хари упознаје већину главних ликова и стиче своја два најбоља пријатеља: Рона Веслија, забавног члана древне, велике, сретне, али сиромашне чаробњачке породице, и Хермиону Гренџер, надарену, оштроумну и вриједну вјештицу немагичног поријекла. Хари се упознаје и са школским учитељем напитака, Северусом Снејпом, који исказује уочљиво дубоку и непоколебљиву одбојност према њему, и богато дериште Драка Мелфоја с којим убрзо постаје непријатељ и учитеља одбране од мрачних вјештина, Квиринусом Квирелом, за кога се касније испоставило да је Волдеморов савезник. Хари такође открива свој таленат летјења на метли и постале члан квидич тима свог дома, спорта у чаробњачком свијету у коме играчи лете на метлама. Прва књига се завршава Харијевим другим сукобом са Волдемором, који, у потрази за повратком свог тијела, жели да добијем моћ Камена мудрости, супстанце која дарује вјечни живот и претвара било који метал у чисто злато.
Серијал се наставља са књигом Хари Потер и Дворана тајни, у којој је описана Харијева друга година школовања у Хогвортсу. Његови пријатељи и он истражу педесет година стару мистерију која се чини необично повезана са недавним злокобним догађајима у школи. Ронова млађа сестра, Џини Весли, која уписује прву годину на Хогвортсу, проналази стару биљежницу у њеним стварима за коју се испоставља да је дневник претходног ученика, Тома Марвола Ридла, за кога се касније откривао да је Волдеморова млађа личност, која је била усмјерена ка ослобађању школе од „блатокрвих”, што је погрдан назив за чаробњаке и вјештице нечаробног поријекла. Сјећања Тома Ридла налазила су се у том дневнику и када се Џини почиње повјеравати дневнику, Волдемор је запосједа. Кроз дневник, Џини дјелује по Волдеморовим наређењима и несвјесно отвара „Дворану тајни”, чиме ослобађа древно чудовиште, за које се касније открива да је базилиск, а који почиње нападати учеснике по школи. Убија оне који с њим остваре непосредни контакт очима и скамењује оне који га гледају посредно. Књига представља и новог учитеља одбране од мрачних вјештина, Гилдероја Локхарта, веома веселог, самоувјереног чаробњака са претенциозном фасадом, за кога се касније испоставило да је преварант. Хари кроз упознавање са историјом школе открива и предрасуде које постоје у чаробњачком свијету и сазнаје да је Волдеморова владавина терора била често усмјерена на чаробњаке и вјештице који су потомци Нормалаца. Хари такође открива своју урођену, али ријетку, способност говора змијског језика, која се често повезује са мрачним вјештинама. Када је Хермиона нападнута и скамењена, Хари и Рон коначно састављају слагалицу и откључавају Дворану тајни, у којој Хари уништава дневник и спашава Џини, а тиме уништава и дио Волдеморове душе. На крају књиге се открива да је Лицијус Мелфој, Драков отац и супаник Роновог и Џининог оца, кривац који је убацио књигу у Џинине ствари и тиме донио дневник у Хогвортс.
Трећи роман, Хари Потер и затвореник из Аскабана, прати Харијеву трећу годину обазовања на Хогвортсу. То је једина књига у којој се Волдемор не јавља ни у било ком облику. Умјесто тога, Хари мора да се суочи са сазнањем да је мета Сиријуса Блека, најбољег пријатеља свог оца, и, према Чаробњачком свијету, одбјеглог масовног убице који је помагао у убиству Харијевих родитеља. Док се Хари бори са својом реакцијом на дементоре — мрачна створења са моћима да прождру људску душу и хране се очајем — који наводно штите школу, он посеже за Ремусом Лупином, учитељем одбране од мрачних вјештина за кога се на крају открива да је вукодлак. Лупин учи Харија одбрамбеним мјерама које су знатно изнад нивоа магије коју генерално врше људи његових година. Хари сазнаје да су Лупин и Блек били најбољи пријатељи његовог оца и да је Блека окривио њихов четврти пријатељ, Питер Петигру, који се скривао као Роном љубимац пацов, Скаберс. У овој књизи, наглашава се тема која се понавља кроз серијал — у свакој књизи јавља се нови учитељ одбране од мрачних вјештина и ниједан од њих на тој позицији не остаје дуже од једне школске године.
Волдеморов повратак мини|десно|Елефант хаус био је један од кафића у Единбургу у којем је Роулингова написала први дио Харија Потера