Осми далматински ударни корпус био је корпус Народноослободилачке војске Југославије формиран је 7. октобра 1943. наредбом Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита од Девете, Деветнаесте, Двадесете и 26. дивизије и Средњедалматинког, Книнског, Динарског, Мосећко-свилајског, Сегетско-маринског, Имотског, Макарског, Мосорског, Неретванског, Граховско-пеуљског, Гламочког и Ливањског партизанског одреда. При формирању имао је укупно 13.049 бораца. Наредбом Врховног штаба НОВ и ПОЈ од 24. октобра 1943. Штабу Осмог корпуса привремено је била потчињена и Морнарица НОВЈ.

Први командант корпуса био је Павле Илић Вељко, затим Владо Ћетковић, а након његове погибије, октобра 1944. Петар Драпшин. Политички комесари корпуса били су Иван Кукоч, до 25. јануара 1944. и потом Бошко Шиљеговић, до краја рата.

За постигнути успех приликом ослобођења Книна, Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито је 10. децембра 1944. похвалио Осми корпус, а Главни штаб НОВ и ПО Хрватске му је 25. децембра 1944. доделио назив ударни.

Мобилизацијом нових бораца корпус је крајем децембра 1944. имао око 35.000 бораца, а фебруара 1945. 45.524 борца. Наредбом Генералштаба ЈА Осму корпус је 1. марта 1945. корпус је преформиран у Четврту армију ЈА, чим је Штаб корпуса престао да постоји.

Командни састав корпуса Команданти корпуса: Павле Илић Вељко — вршилац дужности од формирања корпуса до децембра 1943. Сретен Жујовић — вршилац дужности од децембра 1943. до јануару 1944. Владо Ћетковић — од јануара до октобра 1944. Милан Купрешанин — вршилац дужности од октобра до новембра 1944. Петар Драпшин — од новембра 1944. до марта 1945. Политички комесари корпуса: Иван Кукоч — од формирања корпуса до јануара 1944. Бошко Шиљеговић — од јануара 1944. до марта 1945. Начелници Штаба корпуса: Максимилијан Баће — од формирања корпуса до децембра 1943. Милан Купрешанин — од децембра 1943. до новембра 1944. Анте Биочић — од новембра 1944. до марта 1945.

Напомене

Референце

Литература

Категорија:Корпуси НОВЈ Категорија:Јединице НОВ и ПО Хрватске Категорија:Далмација у Народноослободилачкој борби