Хашки трибунал () био је међународни ad hoc суд са седиштем у Хагу. Формално, он је тело Уједињених нација основано Резолуцијом 827 Савета безбедности УН, са задатком да суди починиоцима ратних злочина на подручју бивше Југославије након 1991.
Пуни назив му је Међународни суд за кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права на територији бивше Југославије након 1991 (), а скраћено Међународни кривични суд за бившу Југославију (МКСЈ) ().
Хашки трибунал је 31. децембра 2017, после 24 године рада, званично престао да постоји.„Хашки трибунал свечано затворен” , Политика, 21. децембар 2017. Њега је наследио Механизам за кривичне судове, који ће преузети целокупну документацију Хашког трибунала и окончати недовршене поступке.„И после Хага — „Хаг”” , Вести онлајн, 20. новембар 2017.
Делокруг
Хашки трибунал може подизати оптужнице и судити за геноцид, злочине против човечности, повреде Женевских конвенција из 1949, и повреде закона и обичаја ратовања. Суд може судити једино појединцима, не и организацијама или владама, и може изрећи највише доживотни затвор. Низ земаља су потписале договоре са ОУН за спровођење затворских казни. Главне организационе јединице суда су судска већа (тренутно председавајући Фаусто Покар), Тужилаштво (тренутно главни тужилац Серж Брамерц) и Секретаријат.
Хашки суд је установио контроверзну праксу у којој се неке од оптужница подижу јавно, док су неке „запечаћене“ у нади да ће тако олакшати процес хапшења и привођења оптужених. Суд за привођење оптуженика у потпуности зависи од држава у којима се они налазе, на шта су ове обавезне као чланице УН. Хапшење и испоручивање оптужених у државама у региону показало се као изузетно тешко и осетљиво политичко питање, уз еклатантне примере неспособности или опструкције како локалних влада, тако и присутних међународних снага, тако да је и поред великог притиска међународне заједнице велики број њих и даље недоступан суду.
У контроверзности везане за овај суд спада и чињеница да су неке земље донеле националне законе по којима њихови грађани у случају надлежности тог суда (сукоби на територији бивше Југославије) не одговарају пред њим, него пред националним судовима тих земаља. Једна од њих је и САД.„СРЈ ће се наћи у најделикатнијем положају” Блиц, 15. август 2002.
Пресуде Од укупног броја свих пресуда које је донео Међународни кривични суд за бившу Југославију, највећи број је изречен Србима.„Хаг: Србима 1.000 година робије, па кључ у браву”, Вечерње новости, 4. јун 2017.
Оптужнице
Види још Међународни кривични суд
Референце
Литература
Спољашње везе
Трибина "Геополитика и Хашки трибунал" / Topic "Geopolitics and Hague Tribunal" by Milorad Vukašinović Да ли Хашки трибунал може да пише српску историју („Политика”, 19. мај 2023)
Категорија:Међународно кривично право Категорија:Међународни судови Категорија:Настанци 1993.