Трихотиломанија (ТТМ), позната и као поремећај чупања косе или компулзивно чупање косе, је ментални поремећај који карактерише дуготрајна потреба која резултира чупањем сопствене косе. Може се јавити краткотрајан позитиван осећај док се коса уклања. Напори да се престане са чупањем косе обично не успевају. Уклањање длака може се десити било где; међутим, глава и око очију су најчешћи. Чупање длака је у таквом степену да доводи до патње и може изазвати видљив губитак косе.

Од 2023. године, специфичан узрок или узроци трихотиломаније нису јасни. Трихотиломанија је вероватно последица комбинације генетских и фактора околине. Поремећај се може јављати у породицама. Чешће се јавља код особа са опсесивно-компулзивним поремећајем (ОКП). Епизоде ​​чупања могу бити изазване анксиозношћу. Људи обично признају да чупају косу, а поломљене длаке се могу видети при прегледу. Друга стања која се могу слично манифестовати укључују поремећај телесне дисморфије; међутим, у том стању људи уклањају длаке како би покушали да побољшају оно што виде као проблем у свом изгледу.

Поремећај се обично лечи когнитивно-бихејвиоралном терапијом. Процењује се да трихотиломанија погађа један до четири процента људи. Трихотиломанија најчешће почиње у детињству или адолесценцији. Жене су погођене око 10 пута чешће него мушкарци. Име је створио Франсоа Анри Алопе 1889. године, од грчке речи θρίξ, thrix (што значи „коса“), заједно са речима τίλλειν, tíllein (што значи „чупати“) и μανία, mania (што значи „лудило“).

Лијечење Одређени видови психотерапије могу бити корисни као додатно средство поред коришћења медикамената. На примјер, у једном виду психотерапије пацијент се учи да на вријеме препозна импулс који га тјера на чупање косе и да га преусмјери на неки други импулс. Пацијент се усмјерава да води дневник кад је чупао косу, на који датум и у које вријеме, колико длака је ишчупао, као и о чему је размишљао у том тренутку. На тај начин пацијент се учи да препозна уобичајене ситуације у којима чупа косу и развије стратегију за избјегавање истих.

Лијечење употребом клорипрамина, трицикличног антидепресива, у једној студији се показало као прилично успјешно.

Медикаменти попут прозака и других антидепресива заснованих на селективној инхибицији серотонина помоћу понављаног узимања, скраћено -{SSRI}-, у америчкој стручној литератури представља посебан термин за цијелу категорију антидепресива чији је опис овдје дат буквалним преводом ради лакшег разумијевања. Погледати дефиницију ове категорије на сајту Америчког националног института менталног здравља, у рјечнику појмова , под ставком „-{selective serotonin reuptake inhibitors}-“ имају ограничен успјех у третирању овог обољења и обично имају значајне контра-индикације. У својој књизи „Проблем чупања косе: Комплетан водич за трихотиломанију“, амерички аутор Фред Пензел тврди да антидепресиви могу и да погоршају стање обољелог од трихотиломаније.

Насљедност Истраживања Марија Р. Капечија () са медицинског института „Хауард Хјуз“ дала су повода за сумњу да је чупање косе, односно трихотиломанија, насљедна. У експериментима циљаних прекида експресије хомеотичког гена -{Hoxb8}- у мишевима, хомозиготни носиоци ових прекида су се након отприлике 3,5 седмице старости претјерано тимарили,, са 100% пенетрабилности ове особине. Мишеви су тимарећи се стварали „флеке“ на неким дијеловима крзна, чак и са озљедама коже.Медицински институт „Хауард Хјуз“: -{Gene Targeting, Homeobox Genes, Development, and Behavior}- , Приступљено 25. 4. 2013.

Види још Рапунзелов синдром

Референце

Спољашње везе Британски сајт за подршку и терапију обољелих од трихотиломаније Кратак опис на сајту -{dermatology.org}- са фотографијама позних стадијума

Категорија:Навике Категорија:Психичка обољења Категорија:Психијатријске дијагнозе