Перпер је био званична валута Кнежевине и потом Краљевине Црне Горе. Један перпер је садржао 100 пара.
Историја До 1906. Црна Гора није имала сопствену монету. На њеној територији у промету је био новац других држава, пре свега аустријски талијер, односно фиорин, а сви обрачуни су вршени у аустријској монети. И након Берлинског конгреса 1878. од крупног новца, осим аустријских, у земљи су циркулисали златни амерички долари које су слали исељеници, златни француски наполеондори, италијанске златне лире, енглеске златне фунте, турске златне лире, немачке златне марке, руске златне рубље и друго, а њихов курс је Министарства финансија Црне Горе утврђивао према аустријском државном новцу и објављивао у службеном делу листа „Глас Црногорца”.
Због стања финансија, велике задужености земље и става Аустроугарске, којој није било у интересу, није било могуће да се Црна Гора еманципује од аустроугарског новца, а одсуство монетарне независности, утицало је и на стање у другим областима. Стога је ковање сопственог новца за Црну Гору имало велики економски и политички значај.
Кованице Емисија кованог новца из 1906.
Пре серије сребрних перпера из 1909. Црна Гора је исковала две серије ситнијег новца од бакра и никла, и то од 1, 2, 10 и 20 пара. Једна пара је вредела као један аустријски хелер, стоти део аустроугарске круне.
Указом од 11/24. априла 1906. о ковању црногорског никленог и бронзаног новца у номиналној вредности од 200.000 круна, књаз Никола је реализовао право које му је давао члан 10. Устава Црне Горе, према коме је „Књаз Господар имао право ковања новца”. Указом су одређени апоени 1, 2, 10 и 20 пара, њихов облик и изглед.
Новац је искован у ковници у Бечу, чији је директор у то време био Димитрије Мита Петровић, Србин пореклом из Панчева, који је помогао да се цео посао обави успешно.
десно|мини|10 пара (1906) Прва емисија кованог новца из 1906. имала је: 200.000 кованица од 1 паре, -{17mm}- у пречнику, тежине 1,666 грама, састава 950‰ бакра, 40‰ калаја и 10‰ цинка 600.000 кованица од 2 паре, -{19mm}- у пречнику, тежине 3,333 грама, састава 950‰ бакра, 40‰ калаја и 10‰ цинка 750.000 кованица од 10 пара, -{19mm}- у пречнику, тежине 3 грама, састава од чистог никла (1000‰ никл) 600.000 кованица од 20 пара, -{21mm}- у пречнику, тежине 4 грама, састава од чистог никла (1000‰ никл)
Све кованице су имале исте симболе на лицу и наличју. На средини лица кованица стајала је номинална вредност, испод ње назив валуте „пара” и година ковања 1906. Око обода је ћирилични текст „КЊАЖЕВИНА ЦРНА ГОРА”. На наличју је црногорски грб.
Пошто је исковани новац приспео на Цетиње, расписом Министарства финансија и грађевина од 28. августа/10. септембра 1906, пуштен је у промет црногорски новац, што је 2/15. септембра 1906. објављено у Гласу Црногораца“.Глас Црногораца, бр. 15 за 1906. годину По истом распису је наређено царинарницама да изврше замену за ситни аустријски новац, хелер, који је циркулисао у Црној Гори. Замена је требало да се заврши до 15. октобра 1906, док је после 1. јануара 1907. требало да буде искључена циркулација аустријског ситног новца на црногорској територији. Међутим, и поред те наредбе исковане количине нису биле довољне да задовоље потребе промета у Црној Гори, тако да је хелер циркулисао и након 1. јануара 1907.
Циљ ковања је био, осим промоције црногорске суверености, да Црна Гора добије сопствени обрачунски новац, који би заменио аустријски новац. Осим тога, приступајући ковању новца, држава је остварила доста велики ванредни приход, који раније није имала. Рачуна се да је он од новца кованог 1906. износио 162.441,17 перпера, односно круна.
Емисија кованог новца из 1908. Због доброг прихватања и циркулисања црногорског новца, као и потребе на тржишту, дошло је до ковања нове серије. Указом књаза Николе од 18. маја 1908. одобрено је ковање и пуштање у промет 110.000 круна номиналне вредности „никленог, бронзаног новца у комадима од 20, 10 и 2 паре“. Овај новац је такође био искован у Бечу и осим године производње био је идентичан са оним из 1906.
Емисија кованог новца из 1908. имала је: 250.000 кованица од 2 паре 250.000 кованица од 10 пара 40.000 кованица од 20 пара
Прва емисија перпера из 1909. На иницијативи ковања новца од племенитих метала, значајну улогу је одиграо Милоје Јовановић, кога је послала Владе Краљевине Србије, како би помогао Министарству финансија Кнежевине Црне Горе. Он је боравио у Црној Гори у периоду 1908—1910. На састанку који је одржан на Двору 1909. године, било је више предлога о називу новца, као што су „зета”, „ловћен”, „сребрњак”, а на крају је одлучено да се зове перпер.
Назив перпер потиче од речи (). Настао је у 4. веку, за време цара Валенса, а користио се као новчана јединица у Византији.
Перпер се као црногорски новац први пут помиње у указу књаза Николе од 4. маја 1909.Павле В. Новаковић: Перпер црногорски новац, Цетиње, 2004. По том указу је одређено ковање апоена од 1 и 5 перпера.Глас Црногораца, бр. 25. за 1909. годину Нацрте за ове апоене је према предлогу Милоја Јовановића, урадио професор гимназије и сликар Илија Шобајић, док је гравер био Стефан Шварц из Беча. За њихову израду коришћено је сребро позајмљено од Србије.
Перпери су након указа, израђени веома брзо, с обзиром да се у то време, убрзано припремало проглашење Црне Горе краљевином, није се могло дозволити да на њеној територији основна обрачунска монета остане аустријска круна, уз несметан оптицај десетак других валута.
Указ од 4. маја 1909. је објављен 6. јуна исте године у„Гласу Црногораца“. У истом броју тих новина објављена је и вест под насловом „Наш сребрни новац“ у којој се каже: „На Цетиње је стигла прва партија нашег новог сребрног новца - перпера, који је већ пуштен у саобраћај. О његовој изради стручњаци су се повољно изразили, а исти је израђен у Француској. Има га од 1 и 5 перпера, а вредност му је била као и аустријска круна.“
Ова серија кованог новца из 1909. је била у вредности 800.000 перпера, и то: 500.000 кованица од 1 перпера, -{23mm}- у пречнику, тежине 5 грама, састава 835‰ сребра и 165‰ бакра 60.000 кованица од 5 перпера, -{36mm}- у пречнику, тежине 24 грама, а састава 900‰ сребра и 100‰ бакра
На кованицама се са једне стране налазио десни профил књаза Николе. Испод њега су ловорова гранчица и иницијали гравера Стефана Шварца („-{SS}-” латиницом). Уз обод је полукружни ћирилични натпис „НИКОЛА I Б. М (божјом милошћу) КЊАЗ И ГОСПОДАР ЦРНЕ ГОРЕ”. С друге стране се налази црногорски грб са круном на порфиру. Испод је номинална вредност и назив валуте (перпер) ћирилицом. Изнад грба је ћирилични текст „КЊАЖЕВИНА ЦРНА ГОРА” (касније „КРАЉЕВИНА ЦРНА ГОРА”). Око грба, с доње стране, десно се налази храстова, а са леве ловорова гранчица. На неким кованицама се испод налазе „рог изобиља” (лево) и „бакља” (десно), ознака ковнице. Обод кованица од 1 перпера је рецкаст, док је на ободу кованица од 5 перпера исписан текст „БОГ ЧУВА ЦРНУ ГОРУ”.
Као нови сребрни ковани новац Црне Горе, перпер је заменио и потиснуо аустријску сребрну круна, која је до тада такорећи била једина сребрна монета и доминантно средство плаћања у Црној Гори. Однос перпер - круна био је 1:1.
Емисије сребрних и златних перпера из 1910.
Дана 2. марта 1910. на Ријеци Црнојевића, министар финансија и грађевина Црне Горе Гавро Вуковић и књаз Никола, потписали су указ којим је омогућено ковање златног и сребрног новца и то: 300.000 кованица од 2 перпера, -{27mm}- у пречнику, тежине 10 грама, састава 835‰ сребра и 165‰ бакра 40.000 златника од 10 перпера, -{19mm}- у пречнику, тежине 3,3875338 грама, састава 900‰ чистог злата и 100‰ бакра 30.000 златника од 20 перпера, -{21mm}- у пречнику, тежине 6,775067 грама, састава 900‰ чистог злата и 100‰ бакра 300 златника од 100 перпера, -{37mm}- у пречнику, тежине 33,875335 грама, састава 900‰ чистог злата и 100‰ бакра
десно|мини|100 перпера из 1910. (аверс и реверс), Књажевина Црна Гора десно|мини|100 перпера из 1910. (реверс), Краљевина Црна Гора
Овај новац кован је у Царској и Краљевској ковници у Бечу, истог је изгледа као и онај из 1909. само су различити апоени и знатно је квалитетније израде. Новац који је 1909. израђен у Паризу у ковници „-{Baertrad et Beranger}-“ је лошијег квалитета, нема јасноћу и рељефност и међу нумизматичарима је познат као „плитко ковање“. До ковања новца 1909. у Паризу, уместо у Бечу дошло је из политичких разлога, јер су односи између Аустроугарске и Црне Горе били захладнели због анексионе кризе 1908.
Од искованог сребрног новца, држава је остварила приход у износу од 378.674,92 перпера.
Дана 15. августа 1910. године Црногорска народна скупштина је Црну Гору прогласила краљевином. На Цетињу су у славу тог догађаја 15-17. августа организоване велике свечаности којима се обележавало 50 година ступања на престо књаза Николе. У том тренутку Црна Гора је имала новац са четири различите године издања (1906, 1908, 1909. и 1910), у различитим апоенима (1, 2, 10, 20 пара, 1, 2, 5, 10, 20 и 100 перпера), као и од различитих материјала (бакар, никл, сребро, злато) и 4/17. децембра 1910. се појављује „Закон о државном новцу Краљевине Црне Горе“. Овај закон је имао 32 члана, а његов 27. члан каже да осим раније искованог новца министар финансија може исковати и пустити у оптицај још и следећу количину јубиларног златног новца: 35.000 златника од 10 перпера 30.000 златника од 20 перпера 500 златника од 100 перпера и даље се наводи „Овај јубиларни новац разликује се од осталог златног новца тијем, што се око главе Владаочеве налази вијенац од лаворовог лишћа, а мјесто лаворове гранчице испод Владаочевог лика написане су године „1860-1910“.“Глас Црногораца, бр. 54. за 1910. годину
Израда ковања златног новца 1910. је коштала је више од његове номиналне вредности, тако да од његовог ковања било губитака, уместо прихода. Напори Црне Горе да се у монетарном погледу осамостали и стабилизује своју валуту, који су коначно дали позитивне резултате, нису наилазили на благонаклон став Аустроугарске, која је црногорски златни новац откупљивала и лила га у круне, па су убрзо црногорски златници постали реткост, а присутност аустријске круне је задржана. С друге стране, црногорски новац, се ипак, пробијао на аустријску територију и тамо циркулисао.
Закон је ступио на снагу почетком 1911. Њиме је створен правни основ за успостављање монетарног система у Црној Гори. Он је заокружен потписивањем монетарне конвенције са Аустроугарском 21. септембра 1911. године, чиме је смањен уплив страног новца у Црну Гору, а домаћа валута је полако постајала призната у Аустроугарској.
Емисије кованог новца из 1912. и 1913. десно|мини|5 перпера из 1912. (реверс) Филип Јерговић, црногорски министар финансија, је крајем 1911. Народној скупштини предложио закон о ковању нове количине новца. Разлога за такав предлог је било више. Наиме, бронзаног и никленог новца готово да није било у оптицају, па се и даље морао толерисати аустријски ситан новац. Због деформација изазваних лошом израдом, било је неопходно повући из оптицаја и прековати сребрни новац искован у Паризу 1909. Поред тога, Јерговић је тражио да се да се искује још извесна количина сребрног новца у апоенима од 1, 2 и 5 перпера, како би Црна Гора имала све монете предвиђене Законом о новцу, те да је за црногорске финансије исплативије да искује златан новац, него да уноси новац у аустријској монети.
Црногорска народна скупштина је крајем 1911. усвојила предлог министра финансија о ковању нове партије перпера. Закон о ковању новца је донесен 23. децембра 1911/5. јануара 1912. Објављен је 11. 6. 1912. у „Гласу Црногораца“. Према њему, требало је исковати близу 3.000.000 перпера, од чега 2.000.000 у злату, а 800.000 у сребру, док је 60.000, односно 11.000 перпера требало исковати у никлу и бронзи.
Закон је само делимично реализован. Године 1912. је искован је само сребрни новац у вредности од 586.800 перпера од: 1 перпера, масе 5 грама, пречника 23 mm, финоће 835/1000 сребра, у тиражу 386.800 кованица