МиГ-25

МиГ-25 (по НАТО класификацији ) је совјетски ловачки, пресретачки и извиђачки авион велике брзине. Пројектован је и развијен у истраживачко-пројектном бироу ОКБ Микојан. Налази се у ограниченој употреби у Русији, а у нешто већем броју у другим земљама. Укупно је произведено 1 190 примерака. Карактеристичан је по изузетно великој максималној брзини лета, сагласној вредностима М = 3. Такође, има и већи плафон лета, од већине других ловачких авиона.

Развој Илустрација прототипа Је-155|десно|мини|250п Развој Миг-а 25 је почео током педесетих година 20. века, као пандан америчким експерименталним авионима -{XF}--103, -{XB}--70 Валкир и -{XF}--108, са циљем развоја борбеног авиона са максималном брзином еквивалента M = 3. Касније су Американци од тога развоја одустали. Као и у америчком случају, и Совјети су сматрали нормалним даљим путем међусобног такмичења у остварењу предности у брзини борбених авиона. Током те трке, обе стране су се увериле да није исплативо прихватати компромис и „плаћати све пенале“, које доноси аеродинамичко загревање и остали проблеми на тим већим надзвучним брзинама. Нови амерички авион требало је да буде вишенаменски, од ношења крстарећих ракета па до суперсоничног превоза од 5 до 7 путника, али је основни акценат био стављен на развој варијанти извиђача и тешког пресретача, на великим висинама лета (висок плафон). Совјети су се плашили да ће Американци увести такав авион у оперативну употребу (посебно варијанте бомбардера), коме они неће имати са чиме да се супротставе у евентуалном сукобу.

Истраживачко-пројектни биро ОКБ Микојан је 10. марта 1961. године започео рад на пројектовању и развоју свог новог авиона. Из тога рада је, као резултат, произашао прототип под ознаком Је-155. Без обзира што је амерички пројекат суперсоничног бомбардера -{XB}--70 Валкир већ био отказан, у Совјетском Савезу се сматрало да би њихов нови авион значајно повећао способност совјетске противавионске одбране, нарочито са пресретањем циљева као што је -{SR}--71 Блекберд. -{SR}--71, који је био планиран у основној намени као авион за стратегијско извиђање, али се разматрала и његова опција у ловачко–бомбардерској варијанти.

Први прототип, извиђачке варијанте Је-155-Р1, полетео је 6. марта 1964. године. Прототип пресретачке варијанте Је-155-P1, полетео је 9. септембра 1964. године. Развој овог новог авиона представљао је велики помак у области аеродинамике, ваздухопловне технологије и материјала у Совјетском Савезу. У овом периоду неколико прототипова са ознаком Је-266 поставило је више светских рекорда током 1965. 1966. и 1967. године.

Поглед са предње стране на МиГ-25.|десно|мини|300п

Производња

Серијска производња трајала је до 1984. године, а укупно је произведено 1 190 авиона МиГ-25. Прво је отпочета, 1969. године, серијска производња варијанти са ознакама МиГ-25П (-{Foxbat A}-) (пресретач) и МиГ-25Р (-{Foxbat B}-) (извиђач). МиГ-25П је врло брзо ушао у наоружање Совјетског ратног ваздухопловства док је увођење у наоружање извиђачке варијанте одложено до 1972. године. Развијена је и тренажна верзија за обе варијанте овог авиона, МиГ-25ПУ (-{Foxbat C}-) и МиГ-25РУ. Настављен је развој и производња и осталих варијанти.

Технички опис Цртеж авиона МиГ-25, у три пројекције.|десно|мини|300п Миг-25 је двомоторни авион, са ломљеним углом стреле нападне ивице крила, унутрашњи део је под углом од 42,5°, а спољни под углом од 41°. Крило је уграђено под негативним углом диједра, од 5°. Унутрашњи део излазне ивице заузимају закрилца, а спољни крилца. Хоризонтални реп је из два дела, а раздваја их труп. Стајни органи су типа трицикл, са управљивом предњом ногом.

Структура змаја авиона је метална, само 8% од титанијума, око 80% од нерђајућег челика, а остали део од легуре алуминијума (око 10%).

Погон авиона састоји се од два турбо–млазна мотора са допунским сагоревањем, Тумански Р-15Б-300.

Пилот је смештен у кабини у седишту МК-1, КМ-1М, или К-36. Двосед је добијен са уградњом степенасто спуштене допунске предње кабине. На тај начин, остварена је добра прегледност из задње кабине, при полетању и слетању.

Авион је опремљен радаром, са могућношћу детекције на удаљености од 100 -{km}-, а на 50 -{km}- захвата циљ. Радар је заснован на старој технологији са доста ограничења у перформансама. Осталу опрему сачињавају навигацијски систем, детектор озрачења од противника и упозоривач о захвату, као и систем за идентификацију непријатеља и пријатеља.

МиГ-25 је авион са изузетним перформансама лета. То су првенствено максимална брзина лета, изражена преко Маховог броја који износи М = 3,2, и плафона лета од 27 000 -{m}-. Ове карактеристике лета су остварене жртвовањем маневарских карактеристика, тактичког радијуса и скромном опремљеношћу, како опремом тако и наоружањем.

Упркос овим ограничењима, МиГ-25 је захваљујући лошим обавештајним подацима и несмотреним претпоставкама изазвао панику на западу, где се уврежило мишљење да је у питању ловац великим маневарских способности. Као одговор на ову претњу Американци су покренули нови амбициозни експериментални пројекат тактичког ловца, а на бази те нове технологије развијени су авиони -{F-15}- игл и F-16 фајтинг фалкон.

Запад је добио праву прилику да се упозна са свим предностима и манама авиона МиГ-25 1976. године, када је совјетски пилот, пореклом Украјинац, поручник Виктор Беленко пребегао из Совјетског Савеза у јапанску ваздухопловну базу Хакодате.

Због овог инцидента и разоткривања примењене технологије на изради авионског радара, опреме и система наоружања, Совјети су почетком 1978. године развили напреднију варијанту МиГ-25ПД (-{Foxbat E}-) са новим радаром РП-25 Сафир, инфра-црвеним системом за претраживање и праћење и са јачим моторима. Око 370 примерака МиГ-25П модернизовано је у стандард МиГ-25ПДС.

Карактеристике

+Упоредне карактеристике варијанти авиона МиГ-25Спецификације за МиГ-25, узето14. јула 2010. г. ПараметриЕ-155ПМиГ-25ПМиГ-25ПД/ПДСМиГ-25РБПроизведен1964.1964. – 1978.1978. – 1982.1970. – 1982.Дужина [-{m}-]23,30 19,72 19,7521,55Размах [-{m}-] 14,1014,02 14,0213,41Висина [-{m}-]6,106,10 6,10 – Површина крила [-{m²}-]61,9 61,4 61,4 61,4Маса празног [-{kg}-]20.000 20 020 20 02020 755Максимална полетна Маса [-{kg}-]41 000 36 72036 72041 200Број чланова посадеједан један један један Максимална брзина на -{H=0 m}- [-{km/h}-]1 200 1 200 1 200 1 200Максимална брзина на -{H=13 000 m}- [-{km/h}-]3 000 (М=2,82)3 000 (М=2,82) 3 000 (М=2,82)3 000 (М=2,82)Време пењања, до висине од 20.000 -{m}- [min]3,53,5 3,53,5Практични плафон [-{m}-]22 000-20 500 21 000 Долет [-{km}-]1 285 1 7301 7302 130Стаза полетања [-{m}-]1 250 1 250 1 250 1 250Брзина полетања [-{km/h}-]360 360 360 360 Стаза слетања [-{m}-]800 800 800 800 Брзина слетања [-{km/h}-]290 290280 – 2 х Мотора ТуманскиР-15Б-300 Р-15Б-300 Р-15БД-300 Р-15БД-300 Потисак са допунским сагоревањем [-{kN}-]100,1 100,1 112,0 109,8Однос потисак / маса авиона0,68 – 1,18 0,66 – 1,04 0,66 – 1,03 0,74 – ?

Варијанте Је-155П, прототип пресретача, произведено је 7 примерака. Је-155Р, прототип извиђача, произведена су 3 примерка. МиГ-25П, први серијски произведен пресретач, наоружан је са четири ракете ваздух–ваздух. МиГ-25Р, први произведени авион у извиђачкој варијанти, са камером у носу, са сензорима и са опремом за ометање и електронску заштиту. МиГ-25РБТ, подваријанта од МиГ-25Р са различитом извиђачком опремом. МиГ-25РБВ, подваријанта од МиГ-25Р, опремљен је са специјалним електронским обавештајним пакетом уређаја. МиГ-25У, двосед за преобуку и обуку. Кабине су једна иза друге, смакнуте по висини, тако да је и из задње одлична прегледност. МиГ-25ПУ, двосед варијанте МиГ-25П, пресретача. МиГ-25РУ, двосед варијанте МиГ-25Р, извиђача. МиГ-25РБ, извиђачко бомбардерска варијанта, за дејства са великих висина. МиГ-25РБК, побољшана извиђачко бомбардерска варијанта, настала од МиГ-25РБ, са новом извиђачком опремом. МиГ-25РБС, подваријанта од Миг-25РБ са измењеним пакетом сензора. МиГ-25РБСх, ажурирана варијанта Миг-25РБС, оспособљен да носи ракете ваздух–тло. МиГ-25РБФ, настао од МиГ-25РБ, опремљен камером за панорамско снимање. МиГ-25ПД, побољшана пресретачка варијанта МиГ-25П, али са модернизованим моторима и са новим радаром, био је у производњи од 1978. до 1982. године. МиГ-25ПДС, подваријанта од МиГ-25П, уједно је и прелазна за извозни стандард МиГ-25Е, између 1979. и 1984. године, ретроактивно је доведено на тај стандард, око 370 примерака. МиГ-25БМ, заснован на Миг-25РБ са продуженим носним делом, у који је уграђена нова опрема за електронско ометање и за заштиту од непријатељских сензора. Је-133, развијен кроз модификацију једног МиГ-25ПУ за потребе испитивања у лету. Је-155М, експериментални авион, за истраживање побољшања пројекта МиГ-25, са интегрисаним снажнијим моторима, већим капацитетом горива, као и са увођењем нових материјала за израду структуре, искоришћених на авиону МиГ-31 Је-155МП, експериментални авион за развој и интеграцију дигиталне електронике, моћнијег радара, интеграцију нових ракета, са уграђеном другом кабином за навигатора / тактичког официра и са системом за допуњавање горива у лету. Он је био основа за прототип авиона МиГ-31. Је-266, преправљен МиГ-25, наменски за постизање рекорда у брзини и висини лета, у периоду од 1965. до 1967. године. Је-266М, дорађена варијанта, са којом су постигнути нови рекорди.

Рекорди У периоду после увођења у оперативну употребу авиона МиГ-25, постигнути су светски рекорди у брзини лета, брзини пењања и висини лета. Неки од њих нису још увек превазиђени.

Светски рекорди, по званичној евиденцији -{ФАИ}-, постигнути са МиГ-25 (Е-266 и Е-266м), у класи копнених авиона са турбо погоном без ограничења тежине и даље су важећи (узето 6. септембра 2006): Висина (апсолутна): 37 650 -{m}- (31. август 1977) (Е-266м) Брзина пењања (са носивошћу од 1 000/2 000 -{kg}-): 37 080 -{m}- (22. јуни 1977) (Е-266м) Успон на 25 000 -{m}- за 2 минута и 34,2 секунде (17. мај 1975) (Е-266м) Успон на 30.000 -{m}-: 3 минута и 10 секунди (17. мај 1975) (Е-266м) Успон на 30.000 -{m}- (за носивост од 1 000 -{kg}-: 3 минута и 10 секунди (17. мај 1975) (Е-266м) Успон на 35 000 -{m}-: 4 минута и 11,7 секунди (17. мај 1975) (Е-266м) Брзина на стази од 100 -{km}- за затворен курс: 2 605 10 -{km/h}- (8. април 1973) (Е-266) Брзина на стази од 500 -{km}- за затворен курс: 2 981 50 -{km/h}- (5. септембар 1967) (Е-266) Брзина на стази од 1 000 -{km}- за затворен курс, са 2 000 -{kg}- терета: 2 920,67 -{km/h}- (27. септембар 1967) (Е-266)

Рекорд за највећи плафон није реализован у праволинијској путањи, већ у параболичном лету (динамички плафон).

У 2007. години је уписано у Гинисову књигу рекорда да је МиГ-25 најбржи борбени авион на свету. То је на основу радарског мерења добијен резултат од 3 395 -{km/h}-, чему одговара Махов број M = 3,2.

Оперативна употреба мини|десно|250п|Ирачки Миг-25 који су америчке снаге пронашле закопаног у песку, западно од Багдада. У периоду од краја 1960-их и почетка 1970-их, неколико авиона МиГ-25 је оперативно испитивано у Египту, за њихове потребе на задацима извиђања Синајског полуострва који је окупирао Израел.

Најзначајније и најинтензивније је Миг-25 борбено коришћен у ирачком ваздухопловству. У Ирачко-иранском рату се користио као извиђач и као ловац-бомбардер. У томе периоду је неколико авиона МиГ-25 изгубљено из различитих разлога. Са њим је било доста успеха у дејству по циљевима у ваздуху и на тлу. У операцији „Пустињска олуја“, једини је званични губитак америчког авиона F/A-18 Хорнет и то у првој борбеној ноћи. Амерички пилот Мајкл Спицхер се од тада још увек води као нестао.

Америчка беспилотна летелица МК-1 Предатор 2002. године је испалила ракету на Ирачки МиГ 25 али је ракета промашила авион. Након тога, МиГ 25 је оборио ову летелицу.

У Сиријско израелском сукобу од 1981. до 1982. године, сиријско ваздухопловство је изгубило три авиона МиГ-25.

Подаци о губицима противничких авиона у сукобима на Блиском истоку веома су непоуздани.