десно|мини|250п|Титова пећина у Дрвару - порушена почетком 1992. за време грађанског рата у БиХ, а обновљена 2006. године Дрвар је једно од најпознатиијих места везаних за Народноослободилачку борбу народа Југославије, од 1941. до 1945. године. У њему је 27. јула 1941. године изведена прва устаничка акција на територији Босне и Херцеговине, која се касније славила као Дан устанка народа БиХ, а 25. маја 1944. познати немачки десант, у којим су Немци безуспешно покушали да заробе Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита.
Дрвар је за време Другог светског рата чак 2/3 времена био слободан град. После другог ослобођења града, 1. јула 1942. године, окупатор је успео само два пута да продре у град: 27. фебруара 1943. године, за време Четврте непријатељске офанзиве, када се одржао свега 23 дана и 25. маја 1944. године за време Дрварске операције.Војна енциклопедија (књига друга). Београд 1971. година
Поводом 30-годишњице десанта на Дрвар, 17. маја 1974. године, председник СФРЈ Јосип Броз Тито је одликовао град Дрвар Орденом народног хероја. Такође је и 15 грађана Дрвара проглашено за народне хероје.
Априлски рат и окупација Дрвара мини|300п|Окупаторска подела Југославије, 1941—1943. Краљевина Југославија нападнута је, без објаве рата, 6. априла 1941. године од стране сила освине. Напад је извршен из више праваца, са територије Трећег рајха, Италије, Румуније и Бугарске, а Београд је тешко бомбардован. Краљевина Југославија није била политички, економски, ни организационо припремљену да се одупре окупатору. У условима потпуне дезорганизације и хаоса, који је настао сломом југословенске војске и државе, 17. априла 1941. године дошло је до капитулације Југославије, а затим до њеног распарчавања.
У току расула краљевске војске, у Дрвар су стигли делови Јадранске дивизије, формиране на простору Бенковац-Книн. Од војника који су напуштали своје јединице народ је добијао оружје и муницију, нидећи заузврат новац, храну или цивилну одећу. Немци су у Дрвар ушли 20. априла где су затекли неке делове Јадранске дивизије. Почетком маја Немци су напустили Дрвар, а 6. маја су дошли Италијани и успоставили своју окупациону власт.
Под окриљем окупатора, 10. априла 1941. године, у Загребу је проглашена тзв. Независна Држава Хрватска, у чији је састав укључена и Босна и Херцеговина. У Дрвару су 25. маја 1941. године, у присуству Италијана формирани први органи усташке власти. У почетку је то била усташка десетина, састављена од хрватског становништва које је живело у Дрвару. Убрзо су им, као појачање, дошле усташе из неких херцеговачких крајева, које су одушевљено прихватиле позив усташке власти за насиље над српским становништвом. Прво су пљачкали богатије грађане, а онда их убијали. Око 15. јуна усташе су ухапсиле већу групу угледних Дрварчана, а затим их одвели у село Рисовац, код Босанског Петровца, где су их на свиреп начин поубијали и бацили у јаму. Почетком јуна 1941. године у Дрвар су стигла два транспорта народа, један из Штајерске, а други из Лике, који су Немци и усташе протерали са њихових огњишта.
Припреме устанка
Пред почетак Другог светског рата, Дрварска општина имала је око 22.000, а сам град 3.000 становника. Дрварска општина имала је тада 5.000 радника. Прва организација Комунистичке партија Југославије у овом крају формирана је новембра 1939. године у селу Каменици. Нешто касније формиране су и организације КПЈ у селу Шиповљанима и у самом граду. Непосредно пред почетак рата у Дрвару је било 36 чланова Комунистике партије Југославије и око 70 чланова Савеза комунистичке омладине Југославије, под чијим су се руководством одвијале припреме за устанак.
Између 22. и 25. јула 1941. године у широј околини Дрвара формирано је више герилских одреда: Каменички, Јаворје, Црљивичко-заглавички, Бобољуско-цвјетнички, Трубарски, Мокроношки и Тичевски, а на граховском подручју Граховско-ресановски одред. Герилски одреди су били различитог бројног стања што је зависило од величине терена са кога су попуњавани и оружја са којим се располагало. Њихов првобитни задатак био је спречавање усташама улазак у села, одвођење људи и пљачкање имовине.
Устанак 27. јула 1941. Формирање герилски одреда вршено је у највећој тајности. Усташка власт је наслућивала да се око Дрвара нешто догађа и покушала је да то осујети. 23. јула упутила је неколико стотина писаних позива виђенијим људима из града и околних села са налогом да се одмах јаве. У страху од усташког хапшења, у Дрвару су радници напустили фабрике и у њих се више нису враћали. Следећег дана усташке патроле су на улицама похапсиле 30 људи и одмах их отерали у Кулен Вакуф и зверски их побили. Због напетог стања дошао је у Дрвар из Приједора усташки бојник 25. јула да се на лицу места упозна са ситуацијом.
У поподневним часовима 26. јула на путу Дрвар-Оштрељ, три наоружана човека самовољно су дочекала у заседи усташки аутомобил и убила бојника. Око два сата касније усташко-домобранска јединица, јачине од око 60 војника, предвођена командантом гарнизона у Дрвару и усташким заповедником оружника, изашла је возом на железничку станицу Пасјак и одатле се упутила према Црљивици. Доласком у Црљивицу усташе су отвориле жестоку митраљеску и пушчану ватру по сеоским кућама. Уз пут су хапсили људе где год су стигли. Изнад Црљивице налазио се Црљивичко-заглавски герилски одред који је напао усташе и протерао их назад у Дрвар.
Свим герилским одредима са подручја Дрвар-Босанско Грахово-Срб издато је наређење да 27. јула у зору изврше напад на усташке посаде у Дрвару, Оштрељу, Прекаји, Трубару, Мартин Броду, Грахову и Србу. Напад на усташки гарнизон у Дрвару дочекан је јаком митраљеском и пушчаном ватром и ручним бомбама. Жестока борба вођена је цео дан. Само за време ослобођења Дрвара и Оштреља погинуло је 14 дрварских бораца. Овај дан се, после рата у СР Босни и Херцеговини, празновао као Дан устанка народа Босне и Херцеговине.
Дрварска република десно|мини|Марко Орешковић десно|мини|Милутин Морача Устанак је имао снажан одјек не само у Босанској крајини, већ и широм Лике и Далмације. То је допринело брзом стварању све веће слободне територије, чији је центар постао Дрвар. Ова територија, која је обухватала је подручје Кулен Вакуфа, Доњег Лапца, реке Зрмање, Книнске крајине, Динаре, Босанског Грахова и Гламоча тј. преко 5.000 km², називана је и "Дрварска република". Главна и непосредна опасност слободном Дрвару претила је од усташких гарнизона из Босанског Петровца, Кључа, Приједора и Бихаћа. Због тога је Штаб герилских одреда одмах после ослобођења Дрвара, упутио главне снаге на положаје према Босанском Петровцу. Наредних дана у одреде су се масовно и добровољно укључивали нови борци с оружјем и без оружја.
Упоредо са развојем устанка и ширењем слободне територије, устаничко руководство у Дрвару приступило је формирању првих органа Нове власти. 30. јула у Дрвару је формирано Војно револуционарно веће, састваљено од свих политичких комесара одреда, одбора и установа. Веће је поред осталог, имало одборе за комуналну политику и индустрију, и комесеријате за исхрану и јавну сигурност; оно је имало карактер среског Народноослободилачког одбора и било први орган народне власти у Босни и Херцеговини. По општинама су формирани комесеријати, а по селима сеоска револуционарна већа. Половином августа извршена је и реорганизација бројно нарасле устаничке војске. Ради тога је 16. августа 1941. године, посредством Марка Орешковића, делегата ЦК КПЈ, формирана Дрварска бригада, с командантом Милутином Морачом и политичким комесаром Николом Котлом. Она је крајем августа у свом саставу имала око 700 бораца.
Герилски информативни биро издавао је вести и билтен „Герилац“. То је омогућавало да герилци и народ буду редовно обавештавани о догађајима на устаничком подручју и у свету. Неколико дана после ослобођења Дрвара, организована је радионица за поправку лаког немачког наоружања и за израду ручних бомби, нагазних мина и лаких минобацача. У двомесечном периоду израђено је око 5.500 бетонских и железних бомби, популарних „дрварчанки“, стотине нагазних мина и неутврђен број минобацача названих дрварским топовима.
У Дрвару је 21. августа 1941. одржана Скупштина жена Српкиња, Словенки, Хрватица и Муслиманки из шире околине Дрвара; а 31. августа одржано је саветовање свих одреда Дрварске бригаде. На великом народном збору, 31. августа, потврђено је и јавним избором проширено Народнолободилачко веће за Дрвар и околину, од 32 члана, изабран Народни суд од 9 чланова и Народни тужилац.
У Дрвар је 10. септембра 1941. године стигао Оперативни штаб НОП одреда за Босанску крајину, чиме су успостављене чвршће везе с осталим устаничким жариштима. Тада су називи герилац и политички секретар промењени у партизан и политички комесар.
Напади на Дрвар Дрвар је остао слободан 60 дана, од 27. јула до 25. септембра 1941. године. У међувремену је одбијено неколико јаких напад усташких, домобранских и италијанских снага.
Усташка власт је, одмах по избијању устанка, предузела је мере за гушење устанка. Према слободној територији, убрзо су кренуле јаке и добро наоружане снаге из Травника и Кључа, преко Босанског Петровца ка Дрвару. Уз пут су наилазиле на заседе герилских одреда, који су им наносили губитке и успоравали кретање. Оне су 2. августа кренуле у офанзиву од Босанског Петровца према Оштрељу и Дрвару. Дрварски и петровачки герилски одреди су с положаја: Шековац, Ведро Поље, Колунић, Ракића Долина, одбацили све покушаје усташких снага да се пробију на Оштрељ. У наредном периоду на том фронту вођене су свакодневне борбе герилских одреда и усташких снага.
десно|мини|Славко Родић Политичко водство НДХ предузело је нову операцију да би коначно сломило дрварски устанак. За ту акцију ангажовали су око 20.000 војника, уз јаку подршку артиљерије и авијације. Те снаге распоређене на оперативном простору: Босански Петровац, Мркоњић град, Јајце, Гламоч, Ливно, кренуле су концентричним нападом у правцу Дрвара. Њихова главнина од око 5.500 војника, из ширег рејона Босанског Петровца, била је усмерена преко Оштреља ка Дрвару. На правцу Босански Петровац-Оштрељ, усташко-домобранске снаге отпочеле су напад 23. августа. Јаким крилним колонама нападале су: преко Осјеченице и даље шумском железничком пругом према Оштрељу, преко села Дринића у правцу жељезничке станице Бризгаћ ка Оштељу. Дошло је до жестоке борбе на свим правцима. Предњи делови средње колоне успели су се пробити у Оштрељ, али су противнападом герилаца, предвођених официром Дрварског партизанског батаљона Славком Родићем, брзо одбачени натраг.
Герилци су успели задржати Оштрељ у својим рукама. Главни окршај између устаничких снага и усташа одиграо се 24. августа у шуми испод Оштреља у јутарњим часовима. Обе стране су истовременим извидницама кренуле у наступање у сусрет једни другима, кроз густу шуму столетних стабала, где је видљивост врло ограничена. Дошло је до борби у сусрету на целом оштрељском подручју од Бризгаћа до Јаворове косе. Паљба са обе стране из пушака и пушкомитраљеза, ручних бомби и непријатељских артиљеријских граната, одјекивала је на све стране. У редовима усташке војске брзо је наступила паника. Бежали су низ дивљу планину ка Босанском Петровцу. Био је то њихов потпун пораз.
Општи неуспеси оружаних снага НДХ у борби против добро организованих устаничких јединица довели су у питање углед усташке државе. Због тога је направљен споразум с Италијанима, да њихове трупе окупирају слободну територију. Италијани су у септембру кренули према Дрвару са две дивизије, приказујући се ослободиоцима и заштитницима српског народа од усташког насиља и погрома. Напредовање од Книна у правцу Босанског Грахова према коме су се налазиле устаничке снаге, протекао је без борбе и отпора. Тамошњи устанички, четнички руководиоци, с попом Момчилом Ђујићем на челу, сачинили су споразум с Италијанима да их без борбе пусте у Босанско Грахово. Међу дрварским устаничким руководиоцима, тада је дошло до раскола, једни су били за попа Ђујића и пуштање Италијана у Дрвар, а други за борбу.