-{Rome: Total War}- (директан превод: Рим: потпуни рат) је стратешка игра заснована на два играчка жанра — потезној стратегији и стратегији у реалном времену — у којој играч преузима контролу над једном од фракција у касном периоду Римске републике и раном периоду Римског царства (270. п. н. е. — 14. н. е.). Игру је развио студио „-{Creative Assembly}-“ и издао 22. септембра 2004. године. Ово је трећа игра из серијала -{Total War}-.

Радња Радња игре почиње у време Римске републике; играч се налази у улози вође једне од три владајуће породице: Сципиона (-{Scipii}-), којој је припадао Сципион Африканац, један од најистакнутијих војсковођа у време ране Римске републике. Јулијеваца (-{Julii}-), којој је припадао Гај Јулије Цезар, најистакнутији римски државник и војсковођа из 1. века пре наше ере. Брутоваца (-{Brutii}-), којој је припадао Марко Јуније Брут, један од убица Јулија Цезара.

Као вођа ових породица играч за циљ има да прошири територију у име Римске републике, при томе водећи рачуна о економији, војсци и развијености своје фракције, како би играч на крају постао римски цар. Успешан завршетак неке од ових кампања омогућава (откључава) друге фракције као што су Картагињани, Германи, Гали и други.

Начин игре

Игра се састоји из два главна дела. Први део је играње на мапи у виду потеза, а други део су битке, које се играју на посебној мапи-бојишту. Први део игре углавном служи да се померају војске и друге јединице, развијају градови и економија и води дипломатија.-{Game spot review.}-

Други део игре су битке. Када играч ступи у сукоб са непријатељском војском или започне опсаду града, игра се пребацује на посебну мапу, тј. бојиште. Мапа је урађена у тродимензионалној графици, са свим јединицама и окружењем. Играч може победити на два начина; први начин је елиминисање свих противничких јединица са мапе, а други начин је присиљавање свих противничких јединица на мапи у бег (ово се може изазвати убијањем противничког вође или генерала или наношењем тешког ударца противничким јединицама као нпр. јуриш коњице у леђа противника).

Поред ових битака, постоје и поморске битке, које обухватају битке бродова. За разлику од битке на копну, ове битке се не могу играти на посебним 3Д мапама, већ се њихов исход аутоматски рачуна у зависности од броја и јачине јединица. Такође, са поморским јединицама се могу блокирати непријатељске луке, што може знатно утицати на њихову економију и трговину.

Све јединице се праве у провинцијама, тј. њиховим градовима. Да би играч покорио неку провинцију, мора да освоји главни град провинције. Кад покори неки град, он може да гради и унапређује неке зграде, побољшавајући притом јединице, откључавајући нове или унапређујући економију. Да би провинција остала у поседу играча, он мора да одржава економију стабилном, одржавајући људе у провинцији срећним и чувајући их од других армија. Постоји посебна опција која омогућава играчу да дозволи рачунару да управља градом и порезима док се он усредсређује на друге активности.

Фракције Играч може преузети контролу над фракцијом у једном делу њене историје. Постоји седам група у које су фракције сврстане. Неке фракције су доступне по инсталирању игре, неке се могу откључати прелажењем кампање, а неке се не могу играти (могу се играти само путем измене фајлова у самом инсталационом директоријуму игре, али ово најчешће доводи до многих грешака при учитавању и разних багова).

Римљани

Постоје три римске фракције које се могу играти: Јулијевци, Брутовци и Сципиони. Поред ових ту је и Сенат који се не може играти (осим у делу Историјске битке у бици код Аскула). Сенат у почетној фази игре даје играчу одређене задатке, за чије извршење играч бива награђен, а у каснијој фази игре Сенат представља главну препреку играчу који претендује да постане римски император.

Иако су у једном савезу, све фракције осим Сената немају готово никаквог контакта између себе. Готово никада не помажу једна другој осим ако се армија или флота не налазе у истом радијусу неке битке. Ово је можда зато што на почетку игре у мини филмовима све три стране говоре о међусобној мржњи.

Све три стране добијају мисије од сената (углавном су то мисије везане за заузимање неке провинције, блокирање луке или дипломатске мисије) који после сваког завршеног задатка обично награди играча: новом јединицом, новцем или повећањем популарности у Сенату. Постоје и неки задаци Сената који су уперени против интереса играча: ако се играчева војска налази на територији неке римске или друге провинције која није његова, Сенат му даје задатак да напусти у одређеном року ту провинцију. Уколико не испуни налог Сената, то може негативно утицати на његову репутацију.

Сенат брине о неколико ствари. Пре свега то је дипломатија према осталим народима и понекад говори играчу да испуни неке дипломатске дужности као што је закључивање споразума о трговини. Друга ствар је популарност осталих римских породица. Ако нека породица извршава задатке Сената онда њена популарност расте и евентуално чланови породице добијају звања у Сенату. Трећа и најважнија ствар је популарност породица међу Римљанима. Римски народ воли освајаче. Што више играч осваја територија, његова популарност расте међу народом. Временом, ако популарност постане превелика Сенат ће од играча затражити самоубиство лидера фракције. Играч има две опције, да прихвати или да одбије. Прихвати ли Сенат ће га толерисати још неколико година и онда поново затражити исту ствар. Ако одбије онда долази до римског грађанског рата. Исто играч може изазвати грађански рат ако добије довољно популарности и нападне сам Рим.

Сенат сваки круг додељује звања члановима породице у зависности од особина чланова породице и утицаја фракције у Сенату. Звања која се могу добити су: понтифекс максимус, конзул, претор, цензор, квестор и едил.

Римска војска се углавном заснива на јакој пешадији и слабој коњици у поређењу са другим народима. Римске реформе војске се заснивају на Маријевим реформама војске. У игри до реформе римске војске долази када играч стекне могућност да гради Огроман град (), што се догађа најчешће пре историјског датума ових реформи 107. п. н. е. Овим реформама многе римске јединице замењују врло препознатљиве јединице као што су легије и доступне су неке формације као што је корњача (тестудо).

Пошто има три фракције, свака фракција почиње у другом временском периоду, има своје типове храмова и своје гладијаторе који могу учествовати у бици.

Јулијевци почињу на северу Апенинског полуострва и боре се против варвара (поготову Гала). Такође имају своје самнитске гладијаторе () и храмове које могу посветити Церери, Дионису и Јупитеру. Брутовци почињу на југу Апенинског полуострва и морају да се боре против Грка на истоку, али могу и да се боре против Египћана на југу. Такође могу да регрутују гладијаторе велите () и да граде храмове посвећене Марсу, Меркуру и Јунони. Сципиони почињу на Сицилији и у централним крајевима Апенинског полуострва. Они морају да се боре против Картагињана, Нумидијаца и Египћана. Такође могу да регрутују гладијаторе мурмило () и да граде храм Нептуну, а када се храм коначно изгради Сципиони добијају прилику да граде специјалне бродове.

Варвари Варварске фракције имају своје предности и мане. За разлику од цивилизованих фракција они не могу да граде градске бедеме од камена и не могу да граде боље путеве од обичних. Најважније је то да не могу да граде више од три градска нивоа, за разлику од пет нивоа код цивилизованих фракција, али, због овога, они се много брже развијају од других фракција и праве велике јединице. Варварске армије су недисциплиноване и ослањају се на бруталну снагу и своју бројчану надмоћ. Варварска пешадија је јака у поређењу са пешадијама других фракција.

Варварске фракције су:

Гали (може се откључати) имају велике територије већином у данашњој Француској, северној Италији и централној Шпанији. Гали имају добре мачеваоце и стрелце, али мало коњице. Све ово Гале сврстава у основну варварску фракцију. Брити (може се откључати) почињу кампању на територији данашњих Велике Британије и Холандије. Њихове специјалне јединице су двоколица, јаросни мачеваоци, обојени у модру боју, и јединице које бацају одсечене светлеће људске главе како би застрашиле непријатеље. Германи (може се откључати) почињу у североисточној Галији и делу Британије, на територији данашњих Немачке и Холандије. Германску пешадију чине снажне, али и недисциплиноване јединице, укључујући и једину варварску јединицу која се може организовати у формацију фаланге. Поред тога, Германи располажу моћном готском коњицом и различитим јединицама које рукују секирама. Специјалну јединицу чине ратници познати као берзереци. Под командом рачунара они обичну заузму територије од данашње Холандије до северне Русије, понекад заузму и територије Скитије. Хиспанија (не може се откључати) игру започиње на Пиринејском полуострву. Они контролишу данашњи Португал и сву Шпанију осим североисточног и јужног дела који је под контролом Гала, односно Картагине. Хиспанија је фракција која има елементе и Картагине и обичних варвара. Имају солидну пешадију међу којима се издвајају скутари (лат. scutarii, срп. штитоноше) који прво бацају копља, а затим јуришају у битку наоружани кратким мачем гладијусом, оружјем које сами су Римљани касније усвојили. Такође имају и још понеку јединицу картагинског порекла, али су им коњица и стрелци малобројни. Дакија (не може се откључати) је територија на простору данашње Румуније. Дачани имају веома лаку и брзу пешадију на коју се ослањају у раним фазама игре. Такође заједно са Скитима су једина варварска фракција којој је дозвољено да гради опсадне справе. Скити (не може се откључати) су народ састављен од коњаника наоружаних луком и стрелама. Историјски гледано, у време када је хронолошки смештен почетак игре Скити су већ били незнатно племе, док су доминантно место међу степским народима преузели Сармати. У самој игри Сармати се појављују искључиво у виду тешке коњице коју је могуће користити као најамнике. Скити у игри контролишу велике територије око данашње Румуније, Украјине и део Белорусије.

Грци Грчке државе се могу наћи на источном делу Медитерана, већином на Балкану и око Анадолије (модерна Турска). Грци имају веома јаку пешадију на уштрб коњице, стрелаца и других видова пешадије. Такође, грчка пешадија може да формира фалангу, веома јаку формацију која је готово несавладива.

Грчки градови (може се откључати) изненађујуће почињу сваку игру са неколико територија у самој Грчкој. Имају укупно пет градова. Прва два су у Грчкој (без Атине, њу контролишу побуњеници), један на Сицилији, један у Малој Азији и један на острву Родосу. Њихова војска се углавном састоји од хоплита као пешадија, добрих стрелаца и релативно слабе коњице. Такође могу регрутовати спартанске хоплите који су једна од најбољих јединица у свету, али њихов скучена формација је лоша, јер су веома рањиви од стране стрелаца и копљаника. Због своје разбацаности, грчки градови представљају рањиву фракцију коју нападају Сципиони, Брутовци и Македонци, тако да је њихов успех тешко достижан. Грци имају храмове посвећене Артемиди, Атини, Афродити и богињи победе Ники. Македонци (не може се откључати) је фракција која је слична Грчкој с тим што има јачу коњицу. Главнину македонске војске чине хоплити, копљаници и тешка коњица, међу којима су и хетери који су биле елитне јединице под вођством Александра Великог лично. Они обично започињу на источној и северној обали Егејског мора и обично се боре против Грка, Трачана, Дачана, а касније и против Римљана.