мини|десно|220п|Статуа Атласа у шпанској Галицији
Атлас ( [-{Átlas}-], ) или Атлант, је у грчкој митологији био син титана Јапета и океаниде Климене или Азије или Посејдона и Клито. Атлас је Титан осуђен да држи небеса или небо за вечност након Титаномахије. Атлас такође игра улогу у митовима о два највећа грчка хероја: Херакле (Херкулес у римској митологији) и Персеј. Према древном грчком песнику Хесиоду, Атлас је стајао на крајевима земље на крајњем западу. Касније се уобичајено поистовећивао са планинама Атлас у северозападној Африци и за њега се говорило да је био први краљ Мауретаније (данашњи Мароко, што не треба мешати са данашњом земљом Мауританија).Smith, s.v. Atlas За Атласа се говорило да је био вешт у филозофији, математици и астрономији. У антици је био заслужан за проналазак прве небеске сфере. У неким текстовима му се чак приписује и изум саме астрономије.
Атлас је био син титана Јапета и океаниде Азије или Климене. Он је био брат Епиметеја и Прометеја. Имао је много деце, углавном кћери, Хесперида, Хијада, Плејада и нимфу Калипсо која је живела на острву Огигија.
Термин Атлас се користи за описивање збирке мапа од 16. века када је фламански географ Герардус Меркатор објавио своје дело у част митолошког Титана.
„Атлантски океан” је изведен из „Атласког мора”. Име Атлантиде које се помиње у Платоновом дијалогу о Тимеју потиче од „Атлантис несос“ (), што дословно значи „Атласово острво“.
Етимологија Етимологија имена Атлас је неизвесна. Вергилије је преводио етимологије грчких имена комбинујући их са придевима који су их објашњавали: за Атласа његов придев је durus, „тврд, издржљив“,Aeneid iv.247: "Atlantis duri" and other instances; see Robert W. Cruttwell, "Virgil, Aeneid, iv. 247: 'Atlantis Duri'" The Classical Review 59.1 (May 1945), . што је сугерисало Џорџу Доигу да је Вергилије био свестан грчког τλῆναι „издржати“; Доиг нуди даљу могућност да је Вергилије био свестан Страбонове опаске: οἱ μὲν Ἕλληνες Ἄτλαντα καλοῦσιν οἱ βάρβαροι δὲ Δύριν. да је изворно северноафричко име за ову планину било Douris.. The Classical Journal. . . . Пошто се Атласке планине уздижу у региону који насељавају Бербери, сугерисано је да би име могло бити преузето из једног од берберских језика, тачније од речи ádrār „планина“. мини|Фарнезеов атлас, најстарији сачувани приказ небеске сфере као небеског глобуса. Традиционално, историјски лингвисти етимологизирају старогрчку реч Ἄτλας (генитив: Ἄτλαντος) као састављену од копулатива α- и протоиндоевропског корена *telh₂- „подупирати, подржавати“ (одатле и τλῆναι), а која је касније преобликована у nt-основу. Међутим, Роберт С. П. Бикс тврди да се не може очекивати да овај древни Титан носи индоевропско име, већ уместо тога сугерише да је реч прегрчког порекла, јер се такве речи често завршавају на -ant.
Митологија Атласова супруга је била Океанида Плејона, Хесперида или Етра. Имао је много кћери чији су потомци постали чланови многих краљевских породица, међу којима су и Калипсо и Мера,Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology}- -{Greek Mythology Link: Atlas}-; -{Family али и Диона према Хигину и Овидијевим „Метаморфозама“-{theoi.com: Atlas}-. Он је отац Плејада, Хијада и Хесперида. Имао је и два сина, Хијанта и Хеспера.
После неуспеле побуне титана против богова са Олимпа, у којој је учествовао и Атлас, био је кажњен да носи заувек небески свод на својим леђима. Веровало се да Атлас заправо држи стубове на којима почива небо и то на крајњем западу у врту богова. Познији митографи су схватили Атланта само као персонификацију планине Атлас у северозападној Африци, чији врх изгледа као да подупире небеса; али су, по Хомеру, стубови који су подупирали свод стајали далеко у Атлантском океану, који је касније, према Херодоту, добио назив у част Атланта (Атласа). Он је, вероватно, у почетку био титан другог дана недеље, онај који је раздвојио воде небеског свода од вода на земљи. Киша најчешће долази у Грчку са Атлантика, нарочито са првим изласком звезда Атлантових кћери Хијада, што делом и објашњава и зашто му се дом налазио на западу.Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд. По другим предањима Атлант држи небо у северној Африци, у Аркадији, у земљи Хиперборејаца, у Беотији, Италији или Фригији. Само једанпут му се пружила прилика да се ослободи свог терета и то када је, на његову земљу дошао Херакло да микенском краљу Еуристеју донесе златне јабуке са стабла кога су чувале Атласове кћерке Хеспериде. мини|Атлас и Хеспериде, Џон Сингер Сарџент (1925). Атлас се понудио да сам убере јабуке, ако би се Херакло прихватио да уместо њега придржи само на тренутак небески свод. Знајући да јабуке чува несавладив змај који никада не спава, Херакло је прихватио Атласову понуду. Када се овај вратио са јабукама, понудио се да сам однесе јабуке до микенског краља. Херакло је знао да је то Атласов лукави план да се ослободи мука држања небеског свода. Зато је пристао на Атласов предлог, али га је замолио да само на трен придржи свод како би узео мало сламе и ставио на рамена које свод болно притиска. Када га је Атлас одменио, Херакло му се захвалио на златним јабукама и нестао са њима. Атлас је морао носити свој терет све до своје смрти, али га се није ослободио ни након ње.
Постоји мит по коме Атлас није веровао странцима због старог пророчанства, па није пустио у земљу јунака Персеја, који је преко његове земље хтео да се врати са острва Горгона, на коме је убио чудовиште Медузу. При томе га је Атлас увредио рекавши му да је богохулна лаж његово хвалисање о Медузином убиству. Да би му доказао да он није лажов, Персеј је извадио одсечену Медузину главу, а Атлас се скаменио угледавши је. Тако се Атлас претворио у камену планину, а његова се глава губила у плаветнилу неба чији свод он мора да држи до завршетка света.
Рат и казна Атлас и његов брат Менетије су стали на страну Титана у њиховом рату против Олимпљана, Титаномахији. Када су Титани поражени, многи од њих (укључујући Менетија) су затворени у Тартар, али је Зевс осудио Атласа да стоји на западној ивици Земље и држи небо на својим раменима.Hesiod, Theogony 517–520 Тако је он био Атлас Теламон, „трајни Атлас“, и постао је дублет Кеја, оличење небеске осе око које се небеса окрећу.The usage in Virgil's maximum Atlas axem umero torquet stellis ardentibus aptum (Aeneid, iv.481f, cf vi.796f), combining poetic and parascientific images, is discussed in
Уобичајена заблуда данас је да је Атлас био приморан да држи Земљу на својим раменима, али класична уметност приказује Атласа како држи небеске сфере, а не земаљски глобус; чврстина мермерног глобуса који носи Фарнезеов Атлас можда је допринела изједначавању, појачаном у XVI веку развојем употребе атласа за описивање корпуса земаљских мапа.
Сусрет са Персејем Грчки песник Полиид око 398. године пре нове ереPolyeidos, fr. 837 Campbell; Ovid, Metamorphoses 4.627. прича причу о Атласу, тада пастиру, који сусрео Персеја који га је претворио у камен. Овид касније даје детаљнији приказ догађаја, комбинујући га са митом о Хераклу. У овом извештају, Атлас није пастир, већ краљ Мауретаније.Ovid, Metamorphoses 4.617 ff. (on-line English translation at Theoi Project). Према Овидију, Персеј стиже у Атласово краљевство и тражи склониште, тврдећи да је Зевсов син. Атлас, уплашен пророчанства које је упозоравало да ће Зевсов син украсти његове златне јабуке из воћњака, одбија Персејево гостопримство.. London, F. J. Mason. . У овом извештају, Персеј не претвара у камен само Атласа, већ читав планински ланац: Атласову главу као врх, његова рамена као гребене и његову косу као шуму. Пророчанство се није односило на Персејеву крађу златних јабука, већ на Херакла, још једног Зевсовог сина и Персејевог праунука.
Сусрет са Хераклом мини|Херкулес и Атлас од Лукаса Кранаха Старијег Један од дванаест задатака јунака Херакла био је да донесе неке од златних јабука које расту у Хериној башти, коју су неговале Атласове наводне кћери, Хеспериде (које су се називале и Атлантиде), а чувао их је змај Ладон. Херакле је отишао код Атласа и понудио му да држи небеса док Атлас не добије јабуке од својих кћери.
Међутим, по повратку са јабукама, Атлас је покушао да превари Херакла да трајно носи небо нудећи му да сам испоручи јабуке, јер свако ко намерно преузме терет мора га носити заувек, или док га неко други не узме. Херакле, сумњајући да Атлас не намерава да се врати, претварао се да пристаје на Атласову понуду, тражећи само да Атлас поново преузме небо на неколико минута како би Херакле могао да намести свој плашт као подлогу на раменима. Када је Атлас спустио јабуке и поново узео небо на рамена, Херакле је узео јабуке и побегао.
У неким верзијама,a lost passage of Pindar quoted by Strabo (3.5.5) was the earliest reference in this context: "the pillars which Pindar calls the "gates of Gades" when he asserts that they are the farthermost limits reached by Heracles"; the passage in Pindar has not been traced. Херакле је уместо тога саградио два велика Херкулова стуба како би одвојио небо од земље, ослободивши Атласа баш као што је ослободио Прометеја.
Други митолошки ликови по имену Атлас Поред Титана, постоје и други митолошки ликови који су такође називани Атлас:
Краљ Атлантиде мини|Атлас и Херакле, метопа из Зевсовог храма у Олимпији. Према Платону, први краљ Атлантиде се такође звао Атлас, али тај Атлас је био син Посејдона и смртнице Клеито.Plato, Critias 133d–114a Дела ЈевсевијаThe "testimony of Eusebius" was "drawn from the most ancient historians" according to Mercator. Eusebius' Praeparatio evangelica gives accounts of Atlas that had been translated from the works of ancient Phoenician Sanchuniathon, the original sources for which predate the Trojan War (i.e. 13th century BCE). и ДиодораFor further comment on Mercator's chosen Titanic genealogy see Keuning (1947), Akerman (1994) and такође дају извештај о Атласу. У њима, Атласов отац је био Уран, а мајка Геја. Његов деда је био Елијум „краљ Феникије“ који је живео у Библосу са својом женом Берут. Атласа је одгајила његова сестра, Басилија.Mercator & Lessing J. Rosenwald Collection (Library of Congress) (2000)See Bibliotheca historica, Book III, Eusebius' Praeparatio evangelica references the same mythology as Diodorus stating "These then are the principal heads of the theology held among the Atlanteans".
Краљ Мавретаније Атлас је такође био легендарни краљ Мавретаније, земље Маури у антици која је отприлике одговарала данашњем Мароку. У XVI веку, Герхард Меркатор је саставио прву збирку мапа која је названа „Атлас“ и посветио своју књигу „краљу Мауретаније“.
Атлас је временом почео да се повезује са северозападном Африком. Био је повезан са Хесперидама, или „нимфама“, које су чувале златне јабуке, и Горгонама, за које се говорило да живе иза Океана, на крајњем западу света, још од Хесиодове Теогоније.See and Диодор и Палефат помињу да су Горгоне живеле на Горгадама, острвима у Етиопском мору. Главно острво се звало Церна, а данас се износе аргументи да ова острва могу одговарати Зеленортским Острвима због феничанских истраживања.For instance, the Phoenician Hanno the Navigator is said to have sailed as far as Mount Cameroon in the 5th or 6th century BC. See and Ovid, The Metamorphoses, commented by Henry T. Riley
Регион северозападне Африке појавио се као канонски дом краља преко различитих извора. Конкретно, према Овидију, након што Персеј претвори Атлас у планински ланац, он лети изнад Етиопије, а крв Медузине главе даје порекло либијским змијама. До времена Римског царства, обичај повезивања Атласовог дома са планинским ланцем, Атласским планинама, које су се налазиле близу Мавретаније и Нумидије, био је чврсто укорењен.
Остало