мини|десно|190п|Спомен-плоча с пописом погинулих
Ракетирање Загреба је догађај који се одиграо 2. и 3. маја 1995. године, када је Војска Републике Српске Крајине у знак одмаздеBraniteljski portal:Prije 16 godina pobunjeni Srbi prekomjerno raketirali civilne ciljeve u Zagrebu због тешког кршења споразума о прекиду ватре од стране Хрватске војске,Политика: Милан Мартић осуђен на 35 година те масовног етничког чишћења у Западној Славонији, извела ракетни напад на хрватске војне и цивилне циљеве у граду Загребу.
Према званичним извештајима, које су изнијеле хрватске безбедносне агенције, од последица ракетирања погинуло је 6 особа, а њих 176 је рањено."Meeting the Challenge – I. The Technological Evolution and Early Proliferation and Use of Cluster Munitions, Human Rights Watch. Приступљено: 3. 10. 2011.
Узрок и последице Хрватска војска, под командом председника Фрање Туђмана, покренула је 1. маја 1995. године војно-полицијску операцију "Бљесак" на територију Западне Славоније која је била под заштитом Уједињених нација, чиме је грубо прекршила раније потписани споразум о прекиду ватре. За само 36 сати са ове територије је протерано око 18.000 српских цивила, а њих 283 је убијено (или нестало), међу којима је 57 жена и деветоро деце. Након операције, комплетан простор Западне Славоније је у потпуности етнички очишћен од целокупног српског становништва (око 80.000 људи).Gotovinin Doprinos Udruženom Zločinačkom Poduhvatu | Sense Agency | Vest , Приступљено 1. 4. 2013.
Као одговор на ово етничко чишћење, Војска Републике Српске Крајине, под командом председника РСК Милана Мартића је 2. и 3. маја у неколико наврата извела вишеструке ракетне нападе са подручја Кордуна на војне циљеве у Загребу. Ракетирање је извршено из вишецевних лансера навођених ракета типа М-87 Оркан, а кориштени су и пројектили калибра 262 -{mm}-. Навођене ракете „Оркан” биле су доста непрецизне и неки циљеви су промашени и за око један километар, те су осим војних мета погађале и цивилне објекте у граду.
Дана 2. маја око 10.30 сати погођен је сам центар Загреба. У 6 експлозија погинуло је 5 особа, а 121 је рањена. Другог дана, бомбардовање је настављено око 12 часова. Тада је погођена Клиника за дечје болести у Клаићевој улици, као и Хрватско народно позориште. Тог дана рањене су 53 особе, највише у Хрватском народном позоришту, а погинуо је и један полицајац који је радио на деактивирању бомбе у дворишту болнице.
За бомбардовање Загреба у Хашком трибуналу је вођен процес, којим је тадашњи председник Републике Српске Крајине Милан Мартић осуђен на рекордних 35 година.Prije 13 godina raketiran Zagreb
Са друге стране, за злочине у Западној Славонији, а који су били повод овог ракетирања, Хашки суд је првобитно прогласио кривим генерале Хрватске војске Анту Готовину и Младена Маркача и неправоснажно их осудио на 24, односно 18 година затвора, а затим, у другостепеном процесу, исте је ослободио кривице.Appeals Chamber Acquits and Orders Release of Ante Gotovina and Mladen Markač Appeals Chamber Acquits and Orders Release of Ante Gotovina and Mladen Markač
Види још Милан Челекетић
Референце
Литература
Категорија:Ратни злочини над Хрватима Категорија:Историја Загреба Категорија:Хрватска у 1995. Категорија:Жртве Рата у Хрватској Категорија:Ратни злочини током ратова на територији бивше Југославије (1990—1999)