Светомир Арсић (Севце, 15. мај 1928 — Београд, 10. мај 2024) био је српски вајар и писац. Створио је велики број скулптура инспираним националном историјом и јунацима.
Биографија мини|200п|<center>Оклопници цара Лазара, 1989. Основну школу похађа у Севцу, Нижу гимназију у Урошевцу а Гимназију у Косовској Митровици. У Нишу је 1948. године уписао Школу за примењену уметност. Године 1953. је примљен на Академију за примењену уметност у Београду, где је дипломирао марта 1958. На Вишој педагошкој школи у Приштини предаје вајање и методику ликовног васпитања од 1962. Од 1973. је предавао на одсеку за вајарство на Академији уметности у Приштини, све до 1995. када је пензионисан.
Оснивач је Ликовне колоније у Дечанима, и иницира оснивање Клуба ликовних уметника Косова и Метохије 1958. године.
Године 1982. примљен је за дописног члана Косовске академије наука и уметности коју напушта 1990, а 1994. је изабран за редовног члана Српске академије наука и уметности.
Први рад „Глава девојчице“ извајао је у глини 1950; од те године учествује на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству.
Године 1969. учествује на Међународном симпозијуму вајара „Форма вива“ у Порторожу.
У Институту за српску књижевност у Лепосавићу је 2000. године одржан научни симпозијум о делу Светомира Арсића Басаре.
Писао је студије о скулптури, ликовне критике и приповетке.
Живео је и радио у Београду.
О скулпторском делу мини|десно|200п|Биста Лазара Вучковића на гробљу у Горњем Селу, у Средачкој жупи. Споменик су срушили и однели непознати починиоци на други дан Божића 2014. да би истоветан споменик био поново постављен 2021. мини|десно|200п|Споменик деспоту Стефану Лазаревићу Крајем седамдесетих година прошлог века политичка ситуација у Југославији нагло је почела да се погоршава а њен кулминативни ниво досегнут је на Косову и Метохији током једне од бројних и континуираних послератних побуна Албанаца. Изрази тадашње тешке, свакодневне егзистенцијалне борбе за опстанак угрожене нације одједном су се појавили у тамошњем пластичком стваралаштву - пре свега у скулптури Светомира Арсића Басаре. Та нова јединствена тематска формација у његовим делима унела је једну дотад непознату живост у наш ликовни живот са многим карактеристикама које су је издвојиле на актуелној уметничкој сцени. Централна личност, ове промене схватања и места ликовне уметности у данашњем друштву, не само у српској уметности, био је Светомир Арсић Басара. До тада познатији као представник високомодернистичког формализма шездесетих и седамдесетих у савременој српској скулптури који је трагао за чистом, апстрактном формом која се ослањала искључиво на естетичке вредносне категорије, од краја осме деценије постепено се мењао у правцу метафоричког и симболичког израза. Басара је изненадио јавност 1984. када је на ретроспективној изложби у Београду показао најновији циклус дела сасвим измењених креативних схватања. Усред косметске трагедије која је најавила и дугорочне промене на југословенској политичкој сцени а које је уметник наслутио (који ће наступити тек крајем те деценије, нарочито у последњој декади века са догађајима коју су тада зачети а коначни резултати биће досегнути дефинитним распадом Југославије и егзодусом три њене највеће нације) Арсић је започео да ствара монументални циклус великих скулптура инспирисаних националном историјом и њеним јунацима и свецима.
Самосталне изложбе 1956 Градска библиотека, Алексинац 1961 Сала Радничког универзитета, Приштина 1963 Фоаје Покрајинског позоришта, Приштина, Галерија „Зимског салона“, Суботица 1970 Фоаје Покрајинског позоришта, Приштина, Хотел „Бреза“, Брезовица, Фабричка хала Предионице, Приштина 1973 Уметничка галерија, Крушевац 1979 Галерија уметности, (ретроспектива), Приштина 1981 Галерија савремене уметности, Ниш 1984. — 1985. ретроспективна изложба, Павиљон „Цвијета Зузорић“, Београд 1985 Трстеник 1988 Галерија Саламбо, Париз 1989 Рашка 1989 Галерија Културног центра, Београд 1990 Трстеник, Лозница, Крупањ, Обреновац, Неготин, Београд, Бор, Приштина 1991 Галерија студентског центра, Крагујевац, Галерија уметности, Приштина 1995 Галерија савремене уметности, Ниш, Галерија ’73, Београд 1996 Галерија „Замак културе“, Врњачка Бања, Српски културни центар „Св. Сава“, Суботица, Народни музеј, Сомбор, Народни музеју, Крагујевац 1997 Галерија Културног центра, Ариље, Галерија Културног центра, „Карловачка уметничка радионица“, Сремски Карловци 1998 Ретроспективна изложба скулптура, Галерија САНУ, Београд, Одељак САНУ-у, Нови Сад, Галерија Народног музеја, Лесковац 1999 Културни центар, Власотинце, Уметничка галерија „Чедомир Крстић“, Пирот, Галерија народног музеја, Врање 2000 Дом дипломатског кора, Београд 2005 Српска косовско-метохијска кућа, Београд 2006 Руски дом, Београд, Галерија Савремене ликовне уметности, Ниш, Читаоница библиотека, Нови Кнежевац 2008 Петровац на Млави, Деспотовац, Жагубица, Свилајнац 2010 Галерија РТС-а, Београд 2019 Галерија САНУ, Београд
Књиге Корито, приповетке, Приштина, 1998. Пут за Дечане, приповетке, Београд, 2023.
Награде и признања 1954 II награда на конкурсу листа „Јединство“ за ликовне прилоге, Приштина 1956 II награда за Штафетну младости АОКМ-а, Приштина 1961 Децембарска награда АП Косово и Метохија, Приштина (одрекао се 1987) 1961 II награда за идејно решење споменика Бору Вукмировићу и Рамизу Садику, Приштина 1961 II награда за идејно решење споменика шарпланинским партизанима, Приштина 1962 II награда за идејно решење споменика партизанском одреду „Др. Драгиша Мишовић“, Чачак 1966 I награда за идејно решење споменика погинулим борцима из Ораховца, Приштина 1968 Спомен плакета за изванредан допринос развитку Више педагошке школе, Приштина, Признање за успешну сарадњу Радничког универзитета, Светозарево 1969 Награда УЛУС-а за вајарство, Београд 1971 Награда града Приштине, Приштина, Удружења ликовних уметника Косова, Приштина, Откупну награда за идејно решење спомен костурнице-умрлим и погинулим Југословенима у Италији, Гонрас 1974 Одликован Орденом Братства и јединства са сребрним венцем, Београд, Награда Универзитета Приштине, Приштина, Награда Пролећног салона УЛУК-а, Приштина 1975 Награда Мајског салона УЛУК-а, Приштина 1977 Награда УЛУПУК-а, Приштина 1978 Седмојулска награда СР Србије за вајарство, Београд 1979 Откупна награда Галерије уметности, Приштина 1981 Награда СУЛУЈ-а, Београд 1986 Награда АВНОЈ-а за вајарство, Београд, Прва награда на изложби „Београд – инспирација уметника“, Београд 1997 Прва награда Новембарског салона, Приштина 1998 Вукова награда Културно-просветне заједнице Србије за изузетан допринос развоју културе у републици Србији и свесрпском културном простору, Београд 2005 Видовданско признање за духовно уздизање универзитетске мисли, Универзитета у Приштини, Косовска Митровица 2007 Награда „Проф. др Војислав К. Стојановић“ Удружења универзитетских професора и научника Србије, Београд 2020 Награда Вукове задужбине за уметност за изложбу „Радови (1998-2018)” у Салону Народног музеја Зрењанин и Галерији САНУ
Споменици и скулптуре у јавним просторима 1963 Споменик Бори Вукмировићу и Рамизу Садику, Ландовица 1964 Споменик Шарпланинском партизанском одреду, Брезовица 1969 Споменик погинулим партизанима, Качикол 1998 Рељефи проф. др Војислава Данчетовића и академика Вука Филиповића, Вучитрн. Биста Симеона Немање, Институт за српску културу, Приштина 2000 Споменик Светом Сави, Лепосавић 2005 Биста Вука Караџића, Институт за славистику, Беч 2005 Биста Слободана Јовановића, амфитеатар Правног факултета, Београд 2016 Биста Симе Андрејевића Игуманова, Призренска богословија, Призрен 2021 Споменик деспоту Стефану, Београд
Литература (избор) 1961 Миливоје Лучић, Вајам онако како осећам, Јединство, 9. октобар, Приштина 1962 Драгослав Ђорђевић, Надреалистичке тенденције, Борба, 4. новембар, Београд 1963 Радослав Златановић, Одвајање од узора, Јединство, 9. децембар, Приштина 1967 Redžep Feri, Sveta Arsić, Zani i rinis, 10. maj, Priština 1968 Брана Петровић, Света Арсић говори у дрвету, Вечерње новости, 2. октобар, Београд 1968 Павле Васић, Нове личности, Политика, 19. новембар, Београд 1970 Радослав Златановић, Предели названи љубав, Јединство, 7. децембар, Приштина 1970 Радослав Златановић, Скулптуре Арсића-Басаре, Политика, 21. август, Београд 1971 Вук Филиповић, Скулптуре Светомира Арсића, Стремљења, бр. 4, Приштина 1973 Ђорђе Кадијевић, Поглед према свету, НИН, 27. мај, Београд 1979 Петар Ђуза, Целовит стваралачки опус, Јединство, 20. децембар, Приштина 1979 Војислав Девић, Универзалност Арсићеве Скулптуре, Јединство, 25. децембар, Приштина 1981 Миланка Тодић, Скулптура осаме деценије, Јединство, 18. децембар, Приштина 1982 Миодраг Б. Протић, Скулптура XX века, Југославија, Београд 1984 Зоран Фуруновић, Мењати промене, Јединство, 12. мај 1984, Београд 1984—1985 Јован Деспотовић, (пред. ретроспективне изложбе), Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић“, Београд 1984 Милан Влајић, Дух планине, Новости, 24. децембар, Београд 1985 Зоран Маркуш, Чист уметнички говор, Политика, 10. јануар, Београд 1985 Петар Ђуза, Топови Алексе Дачића, Јединство, 12. јануар, Београд 1985 Никола Кусовац, Прави борац, Политика експрес, 16. јануар, Београд 1989 Мирко Жарић, Академик неподобан, Политика, 16. јул, Београд 1989 Јован Деспотовић, (пред. кат.), Галерија Културног центра, Београд 1989 Зоран Маркуш, На трагу порекла, Политика, 16. децембар, Београд 1989 Петар Ђуза, Зло и скулпторски крик, Јединство, 18. децембар, Приштина 1989 Мића Поповић, Национални и естетички принципи, Јединство, 2-3. јануар, Приштина 1991 Јован Деспотовић, (пред. кат.), Галерија Студентског центра, Крагујевац 1995 Ђорђе Кадијевић, (пред. кат.), Галерија 73, Београд 1996 Срето Бошњак, (пред. кат.), Замак културе, Врњачка Бања 1998 Олга Јеврић, Древно и ововремено, Политика, Београд 1998 Срето Бошњак, (пред. кат.), Галерија САНУ, Београд 2000 Петар Ђуза, У митском савезу са природом, Политика, 13. април, Београд 2004 Срђан Марковић, Скулптура као судбина, монографија, САНУ, Београд и Народна и универзитетска библиотека „Иво Андрић“, Приштина)
Види још Списак српских вајара
Референце
Спољашње везе Званична презентација
ИЗЛОЖБА СКУЛПТУРА СВЕТОМИРА АРСИЋА – БАСАРЕ Svetomir Arsić-Basara U ponoru nostalgije Светомир Арсић Басара: Мој завичај Косово није туђа држава („Вечерње новости”, 25. фебруар 2018) Без завичаја човек не живи прави живот („Политика”, 19. март 2019) Скулптуре академика Басаре у Грачаници (САНУ, децембар 2021)
Категорија:Рођени 1928. Категорија:Умрли 2024. Категорија:Штрпчани Категорија:Српски вајари Категорија:Српски педагози Категорија:Академици САНУ Категорија:Добитници Награде АВНОЈ-а Категорија:Носиоци Златне медаље за заслуге Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду