Олдус Хаксли (; Годалминг, 26. јул 1894 — Лос Анђелес, 22. новембар 1963) је био енглески писац и један од најистакнутијих европских есејиста 20. века. Његови „романи идеја“ засновани на есејистичким моделима расправа и сукоба начела.
Написао је чувено дело Врли нови свет. У томе делу описује друштво, које функционише по принципима масовне производње и помоћу Павловљевих рефлекса. Људи се стварају у епруветама и унапред се одређује ко ће припадати којој класи људи по интелигенцији.
Медицинска истраживања Познат је и као заговорник коришћења психоактивних супстанци, о чему је исцрпно писао у својој књизи Врата перцепције (-{The Doors of Perception}-) по којој је састав Дорси (-{The Doors}-) добио име. Хакслијеву пажњу су посебно привукла медицинска истраживања енглеског психијатра Хемфрија Озмонда, који је настојао новооткривену супстанцу ЛСД да употреби у лечењу одређених менталних поремећаја.Branko Miloš, Druga strana rock'n'rolla (pp. 84–93), Verbum, Split. Године 1953, Хемфри Осмонд је снабдео Хакслија са дозом мескалина.Martin, Douglas. Friday, August 22, 2008 "Humphry Osmond, 86, Who Sought Medicinal Value in Psychedelic Drugs, Dies". New York: New York Times
Хаксли је добровољно експериментисао с психоделичним дрогама под надзором др Озмонда, закључивши да је ЛСД дрога која проширује свест и омогућује искорак у алтернативну стварност. У књизи „Врата перцепције“ истицао је да људски ум у свакодневном опажању делује као филтар који селективно пропушта само нужне информације, док ЛСД уклања овај филтар и тако чини кључ за врата спознаје. Кад се та врата једном отворе, онда навали бујица утисака, боја, звукова и слика, свакодневне ствари виде се друкчијима, јављају се чудне визије, а мисли које се обично сматрају баналним сада се показују као ствари од великога значења. То, по Хакслију, није ништа друго до мистична екстаза, директан улаз у трансцендентно. На темељу тога предвиђао је сензационалан препород религије чим ЛСД дође до ширих народних маса. Сматрао је да ако ова дрога може произвести религијске учинке, онда је она пуно више од пуког средства за промену расположења.
Дела У романима, новелама и есејима Хаксли је критичар грађанске интелигенције између два рата. Касније, после Другог светског рата, он је песимиста и савремену цивилизацију покушава да нађе у мистичним спекулацијама.
Романи Сетни кром (1921) -{Antic Hay}- (1923) Јалово лишће (1925) Контрапункт (1928) Врли нови свет (1932) Безооки у Гази (1936) Након много лета умире лабуд (1939) Време мора бити заустављиво (1944) Мајмун и бит (1948) Геније и богиња (1955) Острво (1962)
Кратке приче Лимбо (1920) -{Mortal Coils}- (1922) Мали Мексиканац (САД - млади Архимедес) (1924) Две од три Грације (1926) Кратке свеће (1930) Јакобове руке; Бајка (крајем 1930-их) Сабране кратке приче (1957)
Поезија Пламени точак (1916) Јона (1917) Пораз младости (1918) Леда (1920) -{Arabia Infelix}- (1929) The Cicadas (1931) Прва филозофова песма
Путописи Идући путем (1925) Заједљиви пилат: дневник једног путовања (1926) Преко Мексичког залива (1934)
Збирке есеја На маргини (1923) Идући путем (1925) Нови и стари есеји (1926) Праве студије (1927) Ради шта хоћеш (1929) Вулгарност у књижевности (1930) Музика ноћу (1931) Текстови и уводи (1932) Дрво маслине (1936) Речи и њихово значење (1940) Уметност виђења (1942) -{The Perennial Philosophy}- (1945) Наука, слобода и мир (1946) Теме и варијације (1950) Сутра, сутра и сутра (1952) Врата перцепције (1954) Рај и пакао (1956) Адонис и алфабет (1956) Сакупљени есеји (1958) Врли нови свет Ревизиран (1958) Књижевност и наука (1963)
Сценарији Врли нови свет Човеколики мајмун и есенција 1940 Гордост и предрасуда 1943 Госпођа Кири 1944 Џејн Ејр 1947 Женска освета 1950 Прелудијум славе 1951 Оригинални сценарио (одбијен) за Дизнијев анимирани филм Алиса у Земљи чуда 1971 Безоки у Гази "Eyeless in Gaza" (1971)
Аудио снимци 1955 Знање и разумевање 1955 Ко смо ми?
Занимљивости Предавао је један семестар француски језик младом Џорџу Орвелу на Итону. Појављује се у горњем десном углу на илустрацији једног од најпопуларнијих албума свих времена “Клуб сломљених срца наредника Пепера” Битлса. ЛСД је први пут узео 24. децембра 1955, а последњи пут на самрти, 23. новембра 1963. Последње речи су му биле: „ЛСД 100 милиграма ИМ“ (у мишић).
Референце
Литература
Anderson, Jack. 1982. "Ballet: Suzanne Farrell in 'Variations' Premiere". New York Times (4 July). Barnes, Clive. 1966. "Ballet: Still Another Balanchine-Stravinsky Pearl; City Troupe Performs in Premiere Here 'Variations' for Huxley at State Theater". New York Times (1 April): 28. Spies, Claudio. 1965. "Notes on Stravinsky's Variations". Perspectives of New Music 4, no. 1 (Fall-Winter): 62–74. Reprinted in Perspectives on Schoenberg and Stravinsky, revised edition, edited by Benjamin Boretz and Edward T. Cone, [pages]. New York:W. W. Norton, 1972. . , J. Calder, 1956
, U of Minnesota P,
. Flamingo Modern Classic. . Celestial Arts. . Firchow and Nugel editors, LIT Verlag Berlin-Hamburg-Münster.
, Grosset Universal Library, 1947. . Ivan R. Dee.
.
Спољашње везе Хаксли у Националној галерији портрета у Лондону Хаксли на порталу дигиталне Укла библиотеке, специјална колекција фотографија Каталог дела Хакслија
-{Complete Works of Aldous Huxley}-
-{Raymond Fraser, George Wickes (Spring 1960). "Interview: Aldous Huxley: The Art of Fiction No. 24". The Paris Review.}- -{BBC discussion programme In our time: "Brave New World". Huxley and the novel. 9 April 2009. (Audio, 45 minutes)}- -{BBC In their own words series. 12 October 1958 (video, 12 mins)}- -{"The Ultimate Revolution" (talk at UC Berkeley, 20 March 1962)}- -{Huxley interviewed on The Mike Wallace Interview 18 May 1958 (video)}- -{Centre for Huxley Research}-
Категорија:Рођени 1894. Категорија:Умрли 1963. Категорија:Енглески књижевници Категорија:Вегетаријанци Категорија:Мистици Категорија:Студенти Универзитета у Оксфорду