1988

1988. је била преступна година.

Догађаји

Јануар

1. Јануар — СССР је започео свој програм економског реструктурирања (Перестројке) законодавством које је покренуо премијер Михаил Горбачов (иако је Горбачов започео мању реструктуризацију још 1985. године).

2. јануар — Потписан Споразум о слободној трговини између Канаде и САД, на снази од следеће године (Мексико се придружује 1994) 4. јануар — Део конструкције моста на Пољичкој улици у Сплиту се одвојио од потпорних ступова и срушио неколико центиметара испред аутобуса који је стајао на станици усмртивши троје пролазника. 3. јануар — Слободан Милошевић лакше повређен у саобраћајној незгоди код Шимановаца. 7 - 8. јануар — Авганистанско-совјетски рат - Битка за брдо 3234, совјетски падобранци се одбранили од многобројнијих муџахедина у провинцији Пактија. 8. јануар — Завршена и трећа јединица нуклеарке Пало Верде у Аризони - са 32.340 ГWх нето производње (2017), највећа електрана у САД. 9. јануар — Јак земљотрес код Тиране, осетио се у деловима Југославије. 10. јануар — Окончана је операција Магистрал, Опкољени Хост је деблокиран али када се војска повукла крајем месеца, муџахедини су наставили опсаду. 11. јануар — Прва Интифада: штрајк палестинских трговаца у градовима, барикаде у селима, значајна израелска репресија. 13. јануар — Умро председник Републике Кине/Тајвана Чианг Чинг-куо, наслеђује потпредседник Ли Тенг-хуи (до 2000). 17. јануар — Поновљени избори на Хаитију, Леслие Манигат изабран уз одзив мањи од 10%. 27. јануар — Аустралија увела прве пластичне новчанице поводом 200-годишњице насељавања. 29. јануар — СФРЈ и Италија потписале меморандум о разумевању, трогодишњи програм сарадње и развоја по коме ће Италија дати 417 милиона долара помоћи и кредита. 31. јануар — Недељник "Шпигел" објављује текст телеграма који би довео у везу аустријског председника Курта Валдхеима са ратним злочинима у Југославији, али комисија историчара која се бави његовим случајем не може наћи оригинал телеграма. 31. јануар — У Југославији забележен 21 случај АИДС, у априлу се помиње 34, у септембру 40.

Фебруар

5. фебруар — Суд на Флориди оптужио војног диктатора Панаме Мануела Нориегу за трговину дрогом, САД следећег месеца уводе санкције ( Инвазија САД на Панаму 1989/90). 9. фебруар — Велике поплаве и клизишта у држави Рио де Јанеиро, 300 мртвих. 10. фебруар — Југословенска комисија историчара и експерата изјављује да је телеграм који повезује Валдхајма са ратним злочинима фалсификат. 12. фебруар — Инцидент у Црном мору: совјетска фрегата Безаветни намерно ударила у америчку крстарицу УСС Јорктаун који је тврдила право невиног пролаза кроз совјетске воде. 12.и 19. фебруар — Бројеви 8 и 9 "Младине": уводник критикује продају оружја гладној Етиопији, а следећи број извештава о наводној употреби регрута ЈНА за градњу виле Бранка Мамуле, савезног секретара народне одбране, у Опатији. 13 - 28. фебруар — Зимска олимпијада у Калгарију, медаље за Југославију: Матеја Свет сребрна (алпско скијање), Мушки тим у скијашким скоковима - сребрна, Матјаж Дебелак бронзана (појединачно скијашки скокови). 14. фебруар — Пожар у Библиотеци Академије наука СССР у Лењинграду, уништено између 300 и 400 хиљада књига од 12 милиона; 3,5 милиона јединица је наквашено али је већином спашено. 17. фебруар — Експлозија ауто-бомбе испред банке у Осхакатију на северу Намибије, 27 мртвих, Јужна Африка и СWАПО се међусобно оптужују. 19. фебруар — Египат тражи од Југославије изручење Халида Абдела Насера, сина покојног председника, под оптужбом да је финансирао групу која је нападала америчко и израелско дипломатско особље. 20. фебруар — Аутономна област Нагорно-Карабах је изгласала да се отцепи од Азербејџана и припоји Јерменији, што је изазвало рат за Нагорно-Карабах. 20. фебруар — Регионални совјет Нагорно-Карабаха гласа за прикључење Јерменској ССР. 22. фебруар — Сукоб у Аскерану: у Нагорно-Карабаху убијена два Азера - зачетак рата у Нагорно-Карабаху између Јермена и Азербејџанаца; следи му Сумгаитски погром над Јерменима 27. 2.. 24. фебруар — Врховни суд САД стаје на страну часописа Хустлер, Први и Четрнаести амандман спречавају накнаду за душевне боли због карикатуре, пародије или сатире коју разумна особа не би протумачила као стварне. 26. фебруар — У Београду завршен први скуп министара иностраних послова балканских земаља (Југославија, Албанија, Бугарска, Грчка, Румунија, Турска), први такав сусрет од почетка 2. светског рата. Иницијатива за забрану нуклеарног и хемијског оружја на Балкану. 27. фебруар — ЈАТ-ов авион Боеинг 727-200 изнајмљен турској авио-компанији ударио у планину на Кипру - погинуло 7 чланова југословенске посаде и 15 путника. 27. фебруар — Израелац Мордецхаи Вануну осуђен на 18 година затвора због откривања нуклеарног програма те земље, од чега ће 11 провести у самици.

Март 2. март — Председник Савеза комуниста Србије Слободан Милошевић, обраћајући се окупљеним Србима са Косова испред зграде Скупштине СФР Југославије, најавио је хапшење албанских лидера на Косову. 16. март — Ирачке власти су хемијским оружјем убиле око 5.000 цивила Курда у граду Халабџа на северу земље. 24. Март — Први Мекдоналдсов ресторан отворен у Београду, СФРЈ. Први пут у некој комунистичкој земљи и (југо)источној Европи.

Април

10. април — Експлозија складишта оружја у кампу Ојхри код Равапиндија у Пакистану, 93 мртвих. 10. април — Између јапанских острва Шикоку и Хоншу отворен Велики мост Сето, низ од шест мостова и пет вијадуката дужине 13,1 км. 11. април — 60. додела Оскара: најбољи филм је "Посљедњи кинески цар", укупно девет награда од исто толико номинација; Мунструцк три награде од шест номинација. 14. април — Рат у Авганистану: Женевски споразум између авганистанске владе и Пакистана, уз САД и СССР као гаранторе - одређено повлачење совјетских трупа до фебруара 1989, забрањено слање оружја али обе стране то крше. 14. април — Операција Еарнест вил: америчка фрегата УСС Самуел Б. Робертс (ФФГ-58) налетела на мину у Персијском заливу. 16. април — У Тунису убијен Абу Џихад, командант војног крила Фатаха - Израел га оптуживао за ескалацију насиља у Првој Интифади. 16. април — Црвене бригаде у Италији убиле сенатора Руфилија, саветника премијера де Мите. 17. април — Операција Рамадан Мубарак или Друга битка за Фао: Ирачани протерали Иранце са полуострва у Шат ал-Арабу уз помоћ хемијског оружја. То је прва од пет Операција Тавакална ала Алах (Веровали смо у Бога), успешних ирачких офанзива до јула. 18. април — Операција Прејинг Мантис, одмазда за штету на на Самуел Б. Робертсу: америчка морнарица потопила пет иранских пловила уз 56 убијених и уништила две нафтне платформе. 22. април — Споразум СФРЈ и комитета банака-кредитора којим је обухваћено 6,5 милијарди долара дугова банкама (репрограм у виду 18-годишњег кредита са грејс периодом од 6 година на главницу). 22. април — 5. мај — Талачка криза на француској Новој Kаледонији, националисти убили четири жандарма. 25. април — Почињу пролећни штрајкови и демонстрације у Пољској - за десетак дана су угушени интервенцијом снага реда. 25. април — Иван Демјањук први пут осуђен у Израелу за холокауст - на смрт, али врховни суд ће укинути пресуду. 26. април — У Београду установљена књижевна награда "Меша Селимовић", први добитници Дубравка Угрешић ("Форсирање романа ријеке") и Милорад Павић ("Предео сликан чајем"). 28. април — Алоха Аирлинес Флајт 243 успео да слети на Хавајима након што му је отпало неколико метара трупа. 30. април — Песма Евровизије у Даблину: побеђује Селин Дион из Швајцарске, Сребрна крила ("Мангуп") шести. април-мај - Либански грађански рат: сукоб између Хезболаха и покрета Амал у Бејруту, Хезболах заузима 80% шиитских подручја града.

Мај 8. мај — Одржан је први Београдски маратон. 10. мај — Сједињене Америчке Државе уложиле су вето на предлог резолуције Савета безбедности Уједињених нација, којом би Израел био осуђен због упада у јужни Либан.BORBA, 11. maj 1988., strana 6., DNEVNIK, IZRAEL PRED SAVETOM BEZBEDNOSTI UN, Oštra osuda upada u Liban Ову резолуцију Југославија предложила је заједнички са групом несврстаних држава (Алжир, Аргентина, Непал, Сенегал и Замбија). Југословенски амбасадор у УН Драгослав Пејић изјавио је да „Југославија најснажније осуђује последњи акт агресије против Либана”. Амбасадор САД у УН Вернон Волтерс образложио је амерички вето да се у тексту те резолуције „не помиње да се не пријатељски акти против Израела организују у Либану”. 15. мај — Раиф Диздаревић изабран за председника Председништва СФР Југославије. 18. мај — Почело је повлачење совјетских војника из Авганистана. 25. мај — У Београду одржана последња приредба поводом Штафете младости.

Јун

3. јун — Штрајк у памучној индустрији "Ђуро Салај" у Мостару против владиног декрета о ограничењу плата. 4. јун — Арзамаска железничка катастрофа: експлодирала три вагона са 120 тона експлозивних материја, 91 погинули. 10. јун — "Певајућа револуција", масовне певачке демонстрације у Естонској ССР. 11. јун — На Вемблију одржан велики концерт поводом предстојећег 70. рођендана Нелсона Манделе. 11. јун — Операција Моунт Хоп: Американци покупили у Чаду хеликоптер совјетске израде Мил Ми-24, заостао из конфликта са Либијом. 12. јун — Парламентарни избори у Француској 1988 на којима победу односи леви блок на челу са социјалистима и преузима владу од деснице, окончавши тако кохабитацију предсједника Митерана и премијера Ширака. 12. јун — Врхунац прославе 1000-годишњице крштења Русије (Kрштење Русије). 14. јун — Почиње пожар у Јелоустону који ће до јесени сагорети 3.000 кв.км (36%) парка. јун - Самит Арапске лиге у Алжиру, одлучено да се финансијски помаже Прва интифада. 16. јун — Демонстрације у Будимпешти поводом 30-годишњице погубљења Имре Нађа, полиција претукла стотинак људи и ухапсила 19. 17. јун — Демонстрације радника "Змаја" пред зградом Скупштине СФРЈ. Тај првобитно социјални протест, као и многи масовни протести који су уследили, представљао је увод у "догађање народа". 18. јун — Операција Четрдесет звезда: ирачке снаге и Народни муџахедини Ирана заузели Мехран. 20. јун — Војни удар на Хаитију: одговор команданта војске и бившег шефа државе Хенрија Намфyја на покушај председника Манигата да га смени. 21. јун — У Љубљани велики митинг подршке ухапшеној тројици (Јанша, Борштнер, Тасић, као и Заврл - оптужница подигнута 30. јуна). Истог дана почиње штрајк радника мариборског ТАМ-а, траже 50% повишице, у једном тренутку су блокирали међународну пругу. 25. јун — Окончан УЕФА Еуро 1988 у Западној Немачкој: СССР - Холандија 0:2. 26. јун — Аирбус А320-111 пао на аеромитингу у Хабсхејму. 27. јун — Судар возова на париској Гаре де Лион, 56 мртвих. 28. јун — Хановерски самит Европског савета поново покреће дебату о Економској и монетарној унији, од Делоровог комитета гувернера централних банака затражено да предложе нови распоред корака.

Јул 3. јул — Ракета са америчког ратног брода „Венсен“ оборила је изнад Персијског залива у последњој седмици иранско-ирачког рата ирански путнички авион „Ербас А300“ при чему је погинуло свих 290 путника. 6. јул — У експлозији нафтне платформе „Пајпер Алфа“ у британском делу Северног мора, погинуло је 167 људи. 9. јул — У Новом Саду одржан први митинг у знак подршке српском државном руководству. У току наредна три месеца, није било већег места у Србији у којем није одржан митинг подршке тадашњем председнику Централног комитета Савеза комуниста Србије Слободану Милошевићу. Ова догађања названа су „митинзи истине“.

Август

4. август — СФРЈ: струја скупља 40%, железница 70, уље 66%. 8. август — Устанак 8888 у Бурми против социјалистичко-војне хунте у коме ће страдати хиљаде људи. 8. август — Представници Анголе, Јужне Африке и Кубе договорили примирје. 10. август — Југословенски генерал-мајор Славко Јовић постављен за команданта војних посматрача у Ираку и Ирану (мисија УНИИМОГ).