Курсан (; ? – 904), син Кенда (-{Könd}-) био је духовни вођа мађарских племена приликом доласка Мађара у Панонску низију. Курсан је у периоду до 904. године владао Мађарима, заједно са војсковођом Арпадом..
Успеси Курсан је имао једну од најзначајнијих улога у мађарском досељавању на данашње просторе (-{Honfoglalás}-)..
Током 892. и 893. године он и Арпад су на молбу Арнулфа Карантанијског заједно напали Великоморавску кнежевину. Разлог је био осигуравање источних граница Франачког царства.
Арнулф је Мађарима дао све освојене територије и прихватио их је као савезнике. Овај догађај је у ствари био основа стварања краљевине Мађара. Курсан и Арпад су ово искористили и заузели су и јужни део низије који је до тада био под бугарском доминацијом. Такође у његово време су Мађари ушли у савез са Лавом VI Мудрим, византијским царем, пошто су и једни и други увидели могућност осигуравања својих граница. Мађарске и Византијске снаге су напале и поразиле бугарског цара Симеона I.
Смрт У лето 904. године немачки краљ Лудвиг је позвао Курсана на преговоре код реке Фиша (-{Fischa}-), где је побио целу преговарачку делегацију заједно са Курсаном. Од тог времена па надаље Арпад је остао једини владар над мађарским племенима и преузео је већину Курсанових поседа који су били са десне стране реке Дунав. Курсанови наследници су се населили у пределе у околини Обуде, где су саградили Курсанвар (-{Kurszánvára}-), што у преводу значи замак Курсана, после Курсанове смрти живели су под именом Картал (-{Kartal}-).
Види још Списак владара Мађарске
Референце
Литература
-{Sándor Katona: Árpád (Koronás Kerecsen Publishing Co., 2007)}- Róna-Tas András; A honfoglaló magyar nép. Balassi Kiadó Budapest. Györffy György; István király és műve. Gondolat Budapest. -{Hanák Péter: Egy ezredév (Magyarország története); Gondolat, 1986}-
Категорија:Умрли 904. Категорија:Мађарски владари Категорија:Историја Мађарске у средњем веку Категорија:Владари у Европи у X веку