мини|400п|Стандардне часовне зоне (извор: ЦИА)
Временска зона је део површине Земље омеђен са два гранична меридијана. Постоји 24 часовне зоне, и неправилног су облика, услед тога што су често уместо меридијанима омеђене границама држава, а осим тога постоје државе (или њихови делови) у којима одступања од универзалног времена нису целобројни умношци часа (нпр. 15, 30 или 24 минута, в. ниже). Свакој часовној зони припада по 15 степени географске дужине. Почетна (нулта) часовна зона налази се око почетног (нултог) меридијана. Назива се западноевропска часовна зона. Источно од ње је средњоевропска часовна зона, која се налази између 7°30` и 22°30` источне географска дужине (ИГД). Средишњи јој је меридијан 15°ИГД. Источно од ње је источноевропска часовна зона чији је средишњи меридијан 30°ИГД. Битно је ово: када се из дате часовне зоне пређе у суседну часовну зону, која се налази источно од ње, нужно је казаљку на сату померити један час напред (на пример, са 12ч на 13ч). И обрнуто, када се пређе у суседну часовну зону, која се налази западно од зоне у којој се налазимо, потребно је казаљку на сату померити један час уназад (на пример, са 12ч на 11ч).
Србија се скоро у целини налази у средњоевропској часовној зони. Врло мали део њене територије налази се у источноевропској часовној зони. Најисточнија гранична тачка Србије налази се код Сребрне Главе на Старој планини. ИГД те тачке је 23°00`43``. Међутим у целој Србији примењује се средњоевропско време. На крају треба додати да је Међународна конференција у Вашингтону 1884. године усвојила (прихватила) зонално време, односно поделу земље на 24 часовне зоне. Прихватила је и Гринички меридијанГринички меридијан пролази кроз астрономску опсерваторију у Гриничу крај Лондона. У њој се налази часовник који показује тзв. светско или средње гриничко време. као почетни (нулти) меридијан. Аутор зоналног времена је Канађанин Сандфорд Флеминг, који је ту поделу осмислио и предложио 1878. године.
Историја Некада су људи користили Сунчево време, па се доба дана разликовало од града до града. С напретком телекомуникација и ширењем жељезнице, расла је потреба за универзалним решењем. Временске су зоне деломично решиле проблем јер су због њих сви сатови у одређеној регији подешени на исто средње Сунчево време.
Због брзог пролажења тих мањих удаљености употреба месног времена у свакодневном животу стварала је велике проблеме јер би свако насеље имало своје властито време. Ради избегавања таквих ситуација, договорно је да се Земљина кугла подели на 24 временска појаса тако да сва места унутар једне зоне имају исто, тзв. појасно (зонско) време.Жељко Андреић: Е-школа астрономије: "Вежбе: мини-пројекти". Претварање зонског и месног времена Гимназија Пожега. Приступљено 3. маја 2017. Договор о појасима постигнут је 1892. у Вашингтону.Proračun vremena , Sveučilište u Zadru. Pristupljeno 3. svibnja 2017. Према договору суседни временски појаси ако су стандардни, временски се разликују за један сат, док нестандардни временски појасни разликују се пола сата.Појасно време , Геодетски факултет у Загребу. Приступљено 3. маја 2017.
По договору појасно (зонско, стандардно, грађанско) време вреди у једном временском појасу (зони) ширине 15°, а укупно их је 24. Први се појас налази око нултог (почетног) подневника. Матични крајеви земаља бивше Југославије налазе се у појасу с подневником (меридијаном) географске дужине 15° у средини и та се зона означава као средњоевропско време (СЕВ).Пролексис зонско (појасно) време. Објављено: 22. јуна 2012. Приступљено 3. маја 2017.
Границе временских појаса (зона) по правилу леже на подневницима географске дужине који су вишекратници 15º, па разлика између суседних временских зона износи један сат. Ипак, понегдје је разлика и друкчија. Осим тога, као што се може видети на земљовиду у наставку, временске зоне могу имати прилично неправилне облике јер обично прате границе држава или других административних подручја.
Појасно време одређује се према месном времену средњег подневника. Он је референтна тачка временских појаса. Време западноевропског појаса (7,5º W – 7,5º E) одређује према месном времену подневника (меридијана) који пролази кроз Краљевску опсерваторију у ГриничуGMT: Greenwich Mean Time - World Time / Time Apps у Лондону (нулти меридијан (географска дужина 0° 0' 0") и по њему се то нулто појасно (зонско) време (Координисано светско време, ) зове Гриничко средње време, „средње време по Гриничу“ () или универзално време (). Стога и појасно време у првој (почетној) зони (појасу), коју располовљује гринички подневник се назива светско (опште) време. Појасно време у појасу чији је средишњи подневник дужине 15° на исток назива се средњоевропско време. Појасно (зонско, стандардно, грађанско) време је месно време средишњег стандардног подневника поједине временске зоне, на које је подељена површина Земље. Подела Земље изведена је тако да почиње од нултога подневника у Гриничу с по 7,5° источно и западно.Зонско време Хрватска енциклопедија. Лексикографски завод Мирослав Крлежа. Приступљено 3. маја 2017.
Због економских разлога већина држава додатно ради захвате у рачунању времена, и своје време помичу унапријед или уназад у односу на припадајуће појасно време. Због тога границе међу појасима не прате целом дужином подневник, него државне границе. Мање државе одређују време по појасу у којој се налази већи део њихове територије или према појасу с којим су земље с којим су економски и политички повезане. Велике државе које се простиру у правцу запад - исток обухватају и неколико временских појаса, попут Русије, Канаде, САД, Аустралије и прилагодиле су их унутрашњим управним границама. Постоје изузеци код великих држава попут Кине, Индије и сличних које су све у истом временском појасу.
Установе које покривају целу Европу као „основно вријеме“ користе средњоевропско време (енг. -{CET}-), а средње време по Гриничу на пример користи ББЦ - као основно вријеме на које се односе сва друга времена.
Како су уведени временски појаси, увела се и датумска (надневачка) граница. Преласком преко те границе мења се надневак. Та црта углавном иде дуж 180. подневника (меридијана) и не иде кроз насељена подручја ради избјегавања проблема у функционисању друштва. Преласком те границе од истока према западу (супротно од смера ротације Земље), долази се у следећи дан по календару, а кад се прелази граница од запада према истоку, тада календарски понавља дан, односно два дана ће држати исти датум.
УТЦ је службени израз, који представља компромис између „атомског“ и „астрономског“ приступа. Гринич има „основно време“ између 01:00 УТЦ задње недеље у октобру и 01:00 УТЦ задње недеље у марту. Остатак године Гринич има локално време УТЦ+1, што је британско летње време.
Време сваке локације даје се у односу на УТЦ. На пример: Београд: УТЦ+1 (нпр. ако је 12:00 УТЦ, онда је 13:00 у Београду) Мумбај: УТЦ+5.30 (нпр. ако је 13:00 УТЦ, онда је 18:30 у Мумбају) Токио: УТЦ+9 (нпр. ако је 11:00 УТЦ, онда је 20:00 у Токију) Лос Анђелес: УТЦ-8 (нпр. ако је 12:00 УТЦ, онда је 04:00 у Лос Анђелесу) Њујорк: УТЦ-5 (нпр. ако је 11:00 УТЦ, онда је 06:00 у Њујорку)
Датум у временској зони такође зависи од УТЦ. На пример: Београд: УТЦ+1 (нпр. ако је 23:30 УТЦ, понедељак, 15. марта, онда је у Београду 00:30, уторак, 16. марта) Окланд: УТЦ+12 (нпр. ако је 21:00 УТЦ, среда, 30. јуна, онда је у Окланду 09:00, четвртак, 1. јула) Њујорк: УТЦ-5 (нпр. ако је 02:00 УТЦ, уторак, онда је у Њујорку 21:00, понедјељак) Буенос Ајрес: УТЦ-4 (нпр. ако је 03:00 УТЦ, субота, 23. јула, онда је у Буенос Ајресу 23:00, петак, 22. јула) Хонолулу: УТЦ-10 (нпр. ако је 06:00 УТЦ, понедељак, 1. маја, онда је у Хонолулу 20:00, недеља, 30. априла)
Напомена: Израчунавање сати зависи и од тога да ли се користи летње време одређене зона. На пример. Нови Зеланд, који је иначе УТЦ+12, помиче вријеме за један сат због летњег времена током лета на јужној хемисфери, па онда има локално време од УТЦ+13!
Временске зоне је осмислио Санфорд Флеминг због потребе железничких компанија да имају исто локално време између железничких станица. Временске су зоне први пут уведене 18. новембра 1883. године, кад су железнице САД и Канаде прве успоставиле временске зоне (четири стандардне континенталне временске зоне Северне Америке). Тако више није било збрке, јер су некад имали хиљаде локалних времена. Светско увођење временских зона наступило је следеће године.
УТЦ зоне широм света
thumb|800px|center|Мапа временских зонаthumb|800px|center|Политичка мапа приказује како велики део света има раскорак између званичног и соларног времена.800px|thumb| УТЦ−12:00 ...УТЦ−07:00УТЦ−06:00 ...УТЦ−01:00УТЦ±00:00 ...УТЦ+05:45УТЦ+06:00 ...УТЦ+11:30УТЦ+12:00 ...УТЦ+14:00 Океанија / Северна Америца / Антарктик Северна и Јужна Америка / Антарктик Европа / Африка / Азија / Антарктик Азија / Антарктик Азија / Океанија / АнтарктикБез ДСТ у летоДСТ у летоБез ДСТ у летоДСТ у летоБез ДСТ у летоДСТ у летоБез ДСТ у летоДСТ у летоБез ДСТ у летоДСТ у лето −12:00 −12:00/−11:00N: УС- −06:00 −06:00/−05:00N: УС-, MX- ±00:00ИС ±00:00/+01:00N: ГB, ИЕ, ПТ +06:00РУ-, КЗ-- +06:00/+07:00 +12:00КИ-, РУ- +12:00/+13:00S: НЗ- +06:30ММ +12:45 +12:45/+13:45S: НЗ −11:00УС- −11:00/−10:00 −05:00BO, CO, PA, PE −05:00/−04:00N: ЦА-, ЦУ, УС- +01:00ТН, ЦГ, ЦД-, ДЗ, НЕ, НГ +01:00/+02:00N: АТ, БА, БЕ, ЦХ, ЦЗ, ДЕ, ДК, ЕС-, ФР, ХР, ХУ, ИТ, ЛИ, ЛУ, МК, НЛ, НО, ПЛ, СЕ, СИ, СКС: НА +07:00РУ-, ВН, ЛА, ТХ, КХ, ИД- +07:00/+08:00N: МН- +13:00КИ- −10:00УС- −10:00/−09:00УС- −04:00 −04:00/−03:00S: AQ- +02:00Африка: БИ, BW, ЦД-, ЕГ, LY, MW, МЗ, RW, ЗА, ЗМ, ZW +02:00/+03:00N: ФИ, ЕЕ, ЛВ, ЛТ, УА, БГ, ГР, МД, РО +08:00ЦН, ХК, ИД, МY, РУ-, ПХ, СГ, TW, +08:00/+09:00N: МН- +14:00КИ- −03:30 −03:30/−02:30S: ЦА- +08:30КП −09:00 −09:00/−08:00N: УС- −03:00ARЦЛ −03:00/−02:00S: БР- +03:00Европа: BY, РУ-, ТР, Африка: КЕ, СД, СО, СС, ЕР, Азија: IQ, СА +03:00/+04:00 +09:00РУ-, ЈП, КР, ID- +09:00/+10:00 +03:30 +03:30/+04:30ИР +09:30 +09:30/+10:30АУ- −08:00 −08:00/−07:00N: ЦА-, УС-, MX- −02:00БР- −02:00/−01:00 +04:00РУ-, ГЕ +04:00/+05:00 +10:00RU- +10:00/+11:00 +04:30АФ −07:00УС-, MX- −07:00/−06:00N: ЦА-, УС-, MX- −01:00 −01:00/±00:00 +05:00КЗ-, ПК +05:00/+06:00 +11:00РУ- +11:00/+12:00 +05:30ИН +11:30НФ +05:45НП XX = ИСО 3166-1 алфа-2 код земље, XX- = Делови земље, N = Север, S = Југ, UTC = Универзално координирано време, DST = Летње рачунање времена
Попис временских зона
Регије означене звездицом (*) имају Летње рачунање времена, тј. лети додају 1 сат.
Напомена: Неке регије имају временску разлику од 24 сата: имају исто доба дана, али разликују се за читав један дан. Две крајње временске зоне разликују се чак 25 сати, па се током једног сата дневно датум разликује за 2 дана.
УТЦ −12 САД (Бејкер) (ненасељен) САД (Хауланд) (ненасељен)
УТЦ −11 (БЕСТ — Берингово стандардно време) Америчка Самоа САД (Мидвеј) Нијуе Самоа* (Од 29. децембра 2011. је прешла на +13 ГМТ временску зону).Tokelau to join Samoa and leap forward over dateline
УТЦ −10 (ХСТ — Хавајско-алеутско стандардно време) Француска Полинезија (Друштвена острва укључујући Тахити, Туамоту и Тубуај) САД Атол Џонстон САД (Хаваји) САД (Алеути, који спадају под Аљаску)* Токелау (Од 29. децембра 2011. су прешли на +13 ГМТ временску зону).
УТЦ −9:30 Француска Полинезија (Острва Маркиз)
УТЦ −9 (АКСТ - Аласкно стандардно време) Француска Полинезија (Острва Гамбије) САД (Аљаска*)
УТЦ −8 (ПСТ - Пацифичко стандардно време) Канада (Британска Колумбија*, Јукон*) Мексико (Доња Калифорнија*) САД (Калифорнија*, Идахо (северни)*, Невада*, Орегон (осим округа Малхир)*, Вашингтон (држава)*
УТЦ −7 (МСТ - Планинско стандардно време) Канада (Алберта*, Северозападне територије*, Нунавут (планине)*) Мексико (Јужна Доња Калифорнија*, Чивава*, Најарит*, Синалоа*, Сонора) САД (Аризона (народ Навахо живи према ДСТ), Ајдахо (јужни)*, Јужна Дакота (западна)*, Колорадо*, Монтана*, Небраска (западна)*, Нови Мексико*, Орегон (округ Малхир)*, Северна Дакота (западна)*, Утах*, Вајоминг*)