Ваздухопловна медицинацентар|200п|Лого ваздухопловне медицинеМеђународни симбол (лого)ваздухопловне медицине Ваздухопловна медицина је грана превентивне медицине и медицине рада и значајна компонента ваздухопловне безбедности и космичких истраживања.
Ваздухопловна медицина проучава, утицај летења ваздухоплова и средине у којој се оно обавља на организам пилота, астронаута пратећег ваздухопловног особља, падобранаца, путника у ваздушном транспорту, и у пракси примењује специфичне методе превентивно медицинске заштите у спречавању негативног утицаја летења и боравка у свемиру на живот и здравље човека и настанак ванредних догађаја и катастрофа, које карактерише велики губитак људских живота, материјалних добара и поремећај еколошких система.
И поред постојања многих проблема, и високо ризичних ситуација, са којима се свакодневно, у свом окружењу, сусрећу припадници авијације и астронаути за време боравка у земљиној атмосфери и свемиру, лекари ваздухопловне медицине су само део многих високо обучених појединаца који раде на минимизирању многих нуспојава у ваздухопловству и свемирским истраживањима, тако да човек може и даље да има надмоћ у ваздушном простору.
Захтеви и задаци мини|десно|200п|Пилоти и космонаути у току лета изложени су промени притиска и температуре, који зависе од надморске висине или слоја атмосфере у коме се изводи летење мини|десно|200п|Обавеза ваздухопловне медицине заједно са ергономијом, је да у кабини ваздухоплова створи што повољније услове за живот и рад пилота, имајући у виду да „заробљен” у сопственој летачкој опреми и притешњен уз избациво седиште, пилот помало подсећа на фетус смештен у љусци јајета, веома осетљивој на спољне утицаје (др М. Димић) Атмосфера земље и космос, у којима се обавља летење јако је негостољубива средина за човека и може испољити негативан утицај на његов организам, без обзира на врсту и тип ваздухоплова.
Летење се у земљиној атмосфери обавља на висинама, у просеку од 9.100–18.300 -{m}-, при сниженом барометарском притиску. Температура на тим висинама пада за 2 °C на сваких 300 -{m}- надморске висине (тако да на висини од 10.700 -{m}-, она износи –57 °C ).
У току успона на висину или спуштања на земљу, ваздухоплови (а посебно свемирске летелице) крећу се великом брзином што доводи до великог -{„g”}- (гравитационог), оптерећења на организам, али и до екстремног загревања кабинског простора због отпора ваздуха при кретању кроз гушће слојеве атмосфере.
Сложени метеоролошки услови, смена дана и ноћи, џет лаг (циркадијална дисритмија), борбени летови (у војном ваздухопловству), ванредни догађаји у току летења (изазвани људским и техничким грешкама) изузетно су јаки биолошки и психолошки стресогени утицаји по организам пилота.
Дисање кисеоника на повишеном притиску, бука, вибрације, космичко зрачење, катапултирање (принудно напуштање ваздухоплова) избацивим седиштем, након чега следи скок падобраном само су неки од проблема које решава ваздухопловна медицина.
Из ових и многих других захтева, настала је ваздухопловна медицина као потреба савременог развоја ваздухопловства и астронаутике са тежишним задацима;
Да одговори, на бројне биолошке, психолошке и физичке стресове којима су у својој радној средини (унутар и изнад атмосфере земље ) изложени пилоти, падобранци, астронаути и друго особље професионално везано за летење и опслуживањем летења., Јасно је, да на сва ова питања ваздухопловна медицина може да одговори само применом методологије научног рада, који мора да има своје место у свеукупним фундаменталним и апликативним истраживањима у ваздухопловству.
Да спречи појаву неповољних физиолошких и психолошких промена, у организму особа, професионално укључених у процес летења, али и бројних путника у току комерцијалних летова ваздухопловима. Ваздухопловна медицина то може постићи само правилним прикупљањем информација, преко којих се остварује њена кључна улога у благовременом откривању полиморфних симптома који се одражавају на физичко, интелектуално и психичко стање пилота.
Да помогне конструкторима летелица, свемирских „бродова” и друге ваздухопловне опреме, у конструисању, ових скупоцених машина, заштитних средстава и других елемената заштите у ваздухопловству и астронаутици. На прекомерна физиолошка оптерећења, која се могу јавити у организму пилота, увођењем у свакодневну употребу савремених техничких решења бројних конструктора ваздухоплова и ваздухопловне опреме, правовремено треба да укаже ваздухопловна медицина и на тај начин заштити здравље и животе пилота.
Да реши проблеме као што су одржавање живота астронаута у свемиру, штетних утицаја летења на здравље пилота и осталог летачког особља и проблеме пружања медицинске подршке бројним здравим и болесним путницима авио-компанија. Обавеза ваздухопловне медицине заједно са ергономијом, је да у кабини ваздухоплова створи што повољније услове за живот и рад пилота, имајући у виду да је пилот „заробљен” у сопственој летачкој опреми и притешњен уз избациво седиште, и помало подсећа на фетус смештен у љусци јајета. Зато су добри услови у кабини ваздухоплова предуслов за ефикасност пилота у извршењу задатака.
Да нормативно (медицинским прописима) регулише ваздухопловно-космичку превентивно медицинску заштиту у астронаутици, професионалном (цивилном и војном) и комерцијалном ваздухопловству и нормативно регулише, рад медицинског особља у ваздухопловству, како у области селекције људства (израда критеријума), тако и у области медицинског обезбеђења летења и свемирских истраживања.
Да врши селекцију (избор) људства, непосредно ангажованог (пилоти, космонаути итд) или посредно укљученог (кабинско особље ваздухоплова, авио-механичари, контролори летења радариста итд), у процес летења. Применом селекције, ваздухопловна медицина треба пре свега да утврди индивидуалне психофизиолошке способности, или капацитете, сваког кандидата који се укључује у процес летења, за мешовити (мануелни и ментални) рад у условима излагања висини (хипоксији), екстремној брзини и убрзању специфичном замору и другим напрезањима, која су повезана са летењем и боравком у атмосфери и космосу. Посебним методима селекције (као што су нпр. хипоксични тест у барокомори, тест толеранције на убрзање у центрифуги, специфични психолошки тестови итд) лекари ваздухопловне медицине, треба да открију функцијску инсуфицијенцију и евентуалне органске мане, које се под уобичајеним екофизиолошким условима не испољавају, али се могу јавити у току летења и озбиљно угрозити радне и животне функције пилота и астронаута и изазвати удес (катастрофу).
Да школује лекаре и психологе у области ваздухопловне и космичке медицине (курсеви, специјализација, последипломске студије). За успешан рад ваздухопловне медицине потребни су адекватни кадрови. Само високо стручно обучени кадрови могу да одговоре сложеном задатку ваздухопловне медицине да буде драгоцена и незаобилазна карика у припреми пилота за њихово квалитетно и дуготрајно извршавање летачких задатака.
+Задаци и делатности ваздухопловне медицинеЗадациДелатности Научноистраживачки рад центар|180п У области авиофизиологије (изучава негативних утицаја средине у којој се обавља летење на физиолошке системе пилота и астронаута) У области медицинског испитивања ваздухоплова и ваздухопловне опреме. У области ваздухопловномедицинске превентивне заштите (заштитне опреме, режима рада и одмора, летачког замора, физичке кондиције, гојазности, преживљавања након удеса итд.) У области епидемиолошког истраживања, болести, удеса и катастрофа, и других стања узрокованих летењем. Ваздухопловномедицинска експертиза ванредних догађаја, удеса и катастрофа у току летења. У области хипербаричне медицине У области ваздухопловне психологије У области микроталасног и космичног зрачења У области заштите животне средине (бука, вибрације, аеро-загађења, тровања) Селекција и здравствени надзор центар|180п Селекција (избор) људства (војних и цивилних пилота, астронаута, падобранаца, контролора летења, осталог летачког особља, за школовање и специјалне дужности) Периодични (редовни и ванредни) здравствени прегледи војних и цивилних пилота, астронаута, падобранаца, контролора летења, осталог летачког особља. Ванредни здравствени прегледи војних и цивилних пилота након ванредних догађаја и удеса ваздухоплова. Селекција и здравствени прегледи људства на радарским системима (изложеног дејству микроталасног зрачења). Физиолошка тренажа и едукација из ваздухопловне медицине центар|180п Физиолошка тренажа летача и астронаута применом специфичне ваздухопловномедицинске опреме (уређаја); Барокоморе (за одређивање времена чисте свести, симулацију експлозивне декомпресије, проверу и подешавање заштитне опреме) Пилотске центрифуге Лабораторије за демонстрацију просторне дезоријентације Избацивог седишта (катапулта) Авиона лабораторији за симулацију бестежинског стања. Обука из ваздухопловне медицине (теоријска и практична), За пилоте, астронауте, падобранце и остало летачко и нелетачко особље укључено у процес летења. Едукација лекара и осталог медицинског особља из ваздухопловне медицине; Курсеви, семинари, практична настава. Специјализација и последипломске студије из ваздухопловне медицине за лекаре и ваздухопловне психологе. Медицинско збрињавање центар|180п Лечење и рехабилитација повређених и оболелих припадника ваздухопловства. Лечење болесника у хипо и хипербаричним коморама. Медицинска подршка путницима авио-компанија (консултативни прегледи) Спречавање преноса карантинских болести ваздушним путем Медицинско обезбеђење летења, падобранских скокова и других активности везаних за летење и падобранске скокове. Медицинска контрола исхране и психофизичке кондиције пилота и падобранаца. Ваздушни транспорт п/о центар|180п Организација транспорта повређених и оболелих (п/о) и опремање ваздухоплова медицинском опремом. Пружање помоћи медицинском особљу (разних специјалности) и п/о у току ваздушног транспорта повређених и оболелих.
Улога ваздухопловних лекара мини|Претполетни преглед летача као део здравственог надзора који врше лекари ваздухопловне медицине. Ваздухопловна медицина, која својим многобројним активностима, треба да очува здравље, безбедност и психофизичку способност лица укључених у бројне активности везане за боравак у земљиној атмосфери и свемиру, захтева и високостручан медицински кадар. Зато се лекари ваздухопловне медицина могу наћи широм света у војсци, комерцијалним авио-компанијама, владиним агенцијама, приватним и независним агенцијама и клиникама за медицинску селекцију и издавање сертификата (дозвола) пилотима и другом ваздухопловном особљу, или у бројним институтима, лабораторијама и академским (школским) установама.
Оперативна улога лекара ваздухопловне медицине, може бити прилично различита, што најчешће зависи од установе и области у којој обављају делатност; У војсци, (у активној служби и резервном саставу), њихов рад се одвија у распону од медицинског обезбеђења летења и других активности у летачким ескадрилама, лечењу летачког особља и њихових породица, до обављања осталих специфичних делатности у војномедицинским установама, институтима и ваздухопловним командама. У цивилном ваздухопловству, ваздухопловни лекари обично раде у авио-компанијама на пословима, медицинског обезбеђења летења на аеродрому, пословима здравственог надзора над пилотима и осталим особљем у авио-компанијама, али и у бројним владиним и приватним агенцијама за безбедност летења на изради нормативних аката, контроли ваздушног саобраћаја, испитивању удеса и издавању здравствених сертификата (дозвола) . У агенцијама за свемирска истраживања ваздухопловни лекари пружају сву потребну медицинску помоћ астронаутима како на земљи, у току њихове селекције и припрема за боравак у свемиру, тако и након њиховог повратка из свемира (због могућих тегоба изазваних нултом (микро) гравитацијом, космичком радијацијом итд).