Радован Дољанчевић је био истакнута личност у време владавине кнеза Милоша Обреновића. Био је писар Државног совјета Србије, свештеник и борац против турске окупације.
Порекло и породица Радован Дољанчевић је био син Аћима Дољанца, истакнуте личности из доба Првог српског устанка. Живео је у Остружници код Београда. Породица Дољанчевић и данас живи у Остружници. Судећи по специфичној крсној слави ове фамилије, св. Игњатију Богоносцу, даље порекло Дољанчевића (Дољанаца) је од рода Малешеваца.Александар Бачко, Малешевци – род који слави св. Игњатија, Зборник за српску етнографију и историју, књ. 1, Удружење грађана „Српски деспот“, Београд 2007, 130, 182; Риста Т. Николић, Околина Београда, С. К. А, Српски етнографски зборник 5, Насеља српских земаља 2, Београд 1903, 1026.
Појединости из биографије Радован је прво био писар у Државном совјету Србије, а касније и свештеник. За њега је Сретен Л. Поповић забележио следеће: „И за време књаза Милоша, неки поп Радован Дољанчевић, из Остружнице, у некој прилици одсече једном Турчину главу у Макишу близу Остружнице, где му се и данас гроб познаје. Кажу да је због тога имао књаз Милош крупна разговора са Турцима, те је попа Радована и распопити морао, али га опет није мрзео, него му је поклонио сабљу и коња”.Бачко, 182; Сретен Л. Поповић, Путовање по Новој Србији (1878. и 1880), Српска књижевна задруга, коло XLV, књ. 310 – 311, Београд 1950, 110.
Види још Аћим Дољанац Дољани (нестало насеље) Малешевци (род)
Референце
Литература
Бачко Александар, Малешевци – род који слави св. Игњатија, Зборник за српску етнографију и историју, књ. 1, Удружење грађана „Српски деспот“, Београд 2007. Николић Риста Т, Околина Београда, С. К. А, Српски етнографски зборник 5, Насеља српских земаља 2, Београд 1903. Поповић Сретен Л, Путовање по Новој Србији (1878. и 1880), Српска књижевна задруга, коло XLV, књ. 310 – 311, Београд 1950.
Спољашње везе Интернет презентација Малешеваца
Категорија:Свештеници СПЦ Категорија:Функционери и државни службеници из Београда Категорија:Свештенство из Београда