thumb|right|Аутоматско складиште за мале делове
Магацин или складиште је грађевински објект или просторија у којој се чувају материјална средства. Може бити самосталан или у склопу складишта. У зависности од намене могу се подијелити на једнородне (чува се једна врста материјала) и мјешовите. При изградњи магацина треба водити рачуна о отпорности на пожар, поплаве, избору мјеста, утовару и истовару, влази, прилазним путевима, природном освјетљењу и другим факторима, као што је организација противпожарне службе.
thumb|left|Бриџвотер хаус, Витворт улица, Манчестер (складиште за паковање) Обично имају утоварне станице за утовар и истовар робе из камиона. Понекад су складишта дизајнирана за утовар и истовар робе директно са железнице, аеродрома или морских лука. Често имају дизалице и виљушкаре за кретање робе, који се обично постављају на стандардне ISO палете, а затим се утоварују у палетне регале. Складиштена роба може укључивати било које сировине, материјале за паковање, резервне делове, компоненте или готову робу у вези са пољопривредом, производњом и продукцијом. У Индији и Хонгконгу, складиште се понекад назва „годовн”. "Late 16th century from Portuguese gudão, from Tamil kiṭaṅku, Malayalam kiṭaṅṅu, or Kannada gadaṅgu ‘store, warehouse’." У Шангајском Бунду такође има годовна.
Историја Праисторија и античка историја
Складиште се функционално може дефинисати као зграда у којој се чувају расути производи или роба за комерцијалне сврхе. Изграђени облик складишних структура током времена зависи од многих контекста: материјала, технологија, локација и култура.
У том смислу, складиште следи потребу за комуналним или државним масовним складиштењем вишка хране. Праисторијске цивилизације су се ослањале на јаме за складиштење у власништву породице или заједнице, или складишта „палате“, као што је Кносос, да би заштитили вишак хране. Археолог Колин Ренфру је тврдио да је прикупљање и складиштење пољопривредних вишкова у минојским „палатама“ из бронзаног доба кључни састојак у формирању протодржавне моћи.
thumb|Руина складишта у Остији; древни римски град Потреба за складиштима развила се у друштвима у којима је трговина достигла критичну масу која је захтевала складиштење у неком тренутку процеса размене. Ово је било веома очигледно у старом Риму, где је хореум постао стандардни грађевински облик. Највише проучавани примери су у Остији, лучком граду који је служио Риму. -{Horrea Galbae}-, складишни комплекс на путу према Остији, показује да би ове зграде могле бити значајне, чак и по савременим стандардима. Комплекс Галбинске хореје садржао је 140 просторија само у приземљу, покривајући површину од око 225.000 квадратних стопа (21.000 -{m²}-). Као референтна тачка, мање од половине америчких складишта данас је веће од 100.000 квадратних стопа (9290 m²).
Средњовековна Европа thumb|left|Саст, средњовековни тип магацина, у Хоргену, Швајцарска
Потреба за магацином подразумева поседовање превеликих количина робе да би се ускладиштила у кућном магацину. Као што потврђује законодавство које се односи на наплату дажбина, неки средњовековни трговци широм Европе обично су држали робу у својим великим кућним оставама, често у приземљу или у подрумима. Пример је Фондако деј Тедечи, значајан део немачких трговаца у Венецији, који је комбиновао стан, складиште, пијацу и одаје за путнике.
Од средњег века па надаље, наменска складишта су изграђена око лука и других комерцијалних чворишта да би се олакшала трговина великих размера. Складишта трговачке луке Бриген у Бергену, Норвешка (сада место светске баштине), показују карактеристичне европског сљемењака дрвене форме који датирају из касног средњег века, иако је оно што је остало данас углавном обновљено у истом традиционалном стилу након великих пожара 1702. 1955. године.
Типологија thumb|Индијска кућа, Манчестер.
Складишта се генерално сматрају индустријским зградама и обично се налазе у индустријским окрузима или зонама (као што су периферије града). -{LoopNet}- категорише складишта користећи „индустријски” тип имовине. Национални мануел трошкова изградње Крафтсман бук компаније из 2018. године наводи „Складишта“ у оквиру „Секције индустријских структура“. У УК, складишта су класификована према Закону о планирању града и земље из 1990. као индустријска категорија Б8 Складиштење и дистрибуција.
Типови складишта укључују складиштне магацине, дистрибутивне центре (укључујући центре за испуњавање обавеза и терминале за камионе), малопродајна складишта, хладњаче и флекс простор.
Магацинска продавница
thumb|left|Пиклова зграда 101, Портланд улица, Манчестер
Овде је излагана роба за кућну трговину. То би била готова роба - као што су најновије памучне блузе или модни предмети. Њихово улично прочеље било је импресивно, те су узели италијанске палаци стилове. Складишта су сада више технолошки оријентисана и помажу у повезивању залиха са малопродајом на прецизан начин.
Конструкција Ричарда Кобдена у улици Мосли у Манчестеру била је прво палацо складиште. Већ је било седам складишта у улици Портланд када је предузеће С. & Ј. Ватс & Ко. започело изградњу сложеног складишта Ватс из 1855. године, али су још четири отворена пре него што је завршено.
Види још Складиште Магацински систем снабдијевања Магацинске штеточине
Референце
Литература
Војна енциклопедија, Београд, 1973., књига пета, pp. 195.
The Story of the Bale.. Manchester: Lloyd's Packing Warehouses Ltd, Princess Street, 1926 ; text by Simon Taylor, Malcolm Cooper and P. S. Barnwell. English Heritage
Спољашње везе
"Warehouse Analytics for Astute Logisticians" – Smart Conference 2011 Online shopping drives demand for warehousing space August 2018
Категорија:Архитектура Категорија:Економија Категорија:Војска