Мирјана Вукомановић (Трстеник, 9. децембар 1967) српска је филмска, телевизијска и позоришна редитељка.„Мирјана Вукомановић – биографија и филмографија“, „Пројекат Растко“, приступљено 25. новембра 2103.

Најпознатија је по играном филму „Три летња дана“, југословенском кандидату за „Оскара“ 1997. године. Каријеру остварује у Србији и Сједињеним Америчким Државама.

Биографија

Филмом је почела да се бави у детињству, а за тадашње филмове добила је бројне награде, укључујући и девет Grand Prix признања на фестивалима дечјег филма у СФР Југославији, као и Награду -{UNESCO}--а за филм „Постер и вез“ (Париз, 1982).

Дипломирала је мултимедијалну режију 1991. на Академији уметности у Новом Саду, у класи професора Влатка Гилића. Од тада ради као професионални редитељ.

Од 2000. до 2012. године радила је Њујорку као редитељ и сниматељ за медијске агенције и независни документариста. Оснивач је филмске продуцентске куће „Данило филм“ у Београду.

Од 1991. године је члан Удружења филмских уметника Србије, а сада и члан председништва УФУС.Изборна Скупштина Удружења филмских уметника Србије, УФУС, април 2013. Члан је и -{Independent Feature Project (IFP)}-, САД.

Осим редитељског посла, предавала глуму у Балетској школи „Лујо Давичо“ у Београду и режију на Њујоршкој филмској академији ().

Члан је председништва Удружења филмских уметника Србије.

Редитељски опус

Режирала је преко 30 документарних и телевизијских филмова, рекламе и неколико позоришних представа.

Играни и документарни филмови Три летња дана, Похвала светоме кнезу Лазару, Код вечите славине, Тиховање, О ћутању, Небо на земљи, Јанош Алтмајер, Страх од летилице, Свети Сава, Маутхаузен, Небо изнад мога града, Јефимијини дани и други.

Телевизијске серије: „Метрополис“, „Магазин 53 за обичне људе“, „Људи говоре“ и „Села Србије“.

Позоришне представе: Кораци – Уљуљанка по Семјуелу Бекету и Лулу по Франку Ведекинду.

Филмографија Год. Назив1997 Три летња дана 1994 Вечита славина1992 Похвала светом кнезу Лазару

Награде и признања

Играни филм „Три летња дана“

Југословенски кандидат за награду „Оскар“, 1997. Grand Prix, Југословенски филмски фестивал, Херцег Нови, 1997. FIPRESCI, Награда критике, Југословенски филмски фестивал, Херцег Нови, 1997. Grand Prix за најбољи филм, Фестивал европског филма „Панорама“, Атина, 1997. FIPRESCI, Награда критике за најбољи филм, Фестивал источноевропског филма Котбус (Кошебуз), Немачка, 1997. Награда за најбољу женску улогу (Мирјана Јоковић), Фестивал источноевропског филма Котбус, 1997. Grand Prix за најбољи филм, Интернационални филмски фестивал, Бања Лука, 1997. „Сребрни витез“, Фестивал словенских и православних земаља, Русија, 1997. FIPRESCI, Награда критике за најбољи сценарио (Гордан Михић), Фестивал филмског сценарија, Врњачка Бања, 1997. „Царица Теодора“ за најбољу женску улогу (Мирјана Јоковић), Фестивал глумачких остварења, Ниш, 1997. Grand Prix, Мојковац, 1997. Најбоља женска улога (Мирјана Јоковић), Мојковац, 1997. Најбоља мушка улога (Петар Краљ), Мојковац, 1997.

Телевизијски филм „Код вечите славине“ Кандидат за награду „Еми“, 1995. Награда за најбоље адаптирано књижевно дело, Фестивал филмског сценарија, Врњачка Бања, 1995.

Документарни филм „Тиховање“ Велика златна медаља за најбољи документарни филм, 39. фестивал југословенског документарног филма, Београд, 1993. Grand Prix, „Фест“, Златибор, 1993. „Златни витез“, Нови Сад 1993. Grand Prix Кубањског међународног фестивала православног филма 2009.

Референце

Спољашње везе

Аранђеловић Иван. „Нова историја Њујорка“, Политика, Београд, 23. септембар 2008. „Мирјана Вукомановић, о повратку у српски филм: Не пристајем на мрвице са трпезе“ (интервју), разговарала Весна Миливојевић, Блиц, Београд, 21. јануар 2010. Филм о српским монасима („Политика”, 20. август 2016)

Категорија:Рођени 1967. Категорија:Трстеничани Категорија:Чланови Удружења филмских уметника Србије Категорија:Српски филмски редитељи Категорија:Српски телевизијски редитељи