right|thumb|250px|Пандемија шпанске грознице 1918–1919 је довела до драстичног пораста морталитета широм света.
Пандемија (од грчких речи παν (сви) и δήμος (народ)) је епидемија заразне болести која се шири кроз популацију људи једне веће области, континента или целог света. За болести животиња се користи појам „панзоотија“. Према Светској здравственој организацији, о пандемији се може говорити када су испуњена три услова: у некој популацији се појавило до тада непознато обољење, узрочници инфицирају људе и изазивају тешке последице, узрочници болести се шире брзо и задржавају се међу људима.
Болест се не сматра пандемијом само зато што је широко распрострањена или изазива смрт великог броја људи, односно она мора бити заразна како би покренула пандемију. Широко заступљена ендемска болест која је стабилна у смислу колико се људи разболева од ње није пандемија. На пример, рак је одговоран за велики број смртних случајева широм света, али се не сматра пандемијом јер није заразан.
Током историје су забележени случајеви пандемија куге, колере, тифуса, грипа, сиде, великих богиња, туберкулозе, лепре, маларије, жуте грознице итд. Једна од најсмртоноснијих је била пандемија шпанске грознице.
Дефиниција и фазе thumb|250п|Савети (на француском и енглеском) за путнике о ризику епидемије у иностранству. Постери са аеродрома Шарл де Гол, Париз, 2016.
Пандемија је исто што и епидемија презентована на већој географској ширини, тачније изнад границе једне земље. Пандемија грипа (како СЗО налаже) састоји се од шест фаза. Тако се на пример нови вирус грипа креће од првих првих неколико људских инфекција до дондемије. У почетној фази, зараза је детектована код животиња али нема толико опасности преношаја на човека. Како болест напредује долази до преласка на човека, томе следи стадијум где вирус почиње да се шири директно међу људима, па до заразе већине популације, све до наласка лека против ове болести."Current WHO phase of pandemic alert", World Health Organization 2009
Према Светској здравственој организацији (-{WHO}-), пандемија може настати када се испуне три услова: Појава болести која је нова, односно дотада непозната у популацији. Узрочници инфицирају људе и изазивају тешке последице. Узрочници се шире брзо и остају међу људима.
У виртуелној прес конференцији маја 2009. о пандемији инфлуенце, др Кеији Фукуда, асистент генералног директора -{ad interim}- за Здравствену безбедности и животну средину, -{WHO}- је изјавио: „Једноставан начин размишљања о пандемији … је да се каже: пандемија је глобална епидемија. Онда се можда питате: 'Шта је глобална епидемија'? Глобална епидемија значи да видимо ширење агенса ... и онда видимо активности болести поред ширења вируса.“
У планирању респонса на евентуалну пандемију грипа, СЗО је 1999. године објавила документ са смерницама о припреми за пандемију. Тај документ је ревидиран 2005. и фебруара 2009. године. У њему се дефинишу фазе и одговарајуће акције за сваку фазу у помоћном запису под називом Описи пандемијских фаза СЗО и главне активности по фази. Ревизија из 2009. године, укључујући дефиниције пандемије и фазе које доводе до њеног проглашења, завршена је фебруара 2009. године. Вирусна пандемија Х1Н1 2009. није била ни на хоризонту у то време, нити је поменута у документу.WHO pandemic phase descriptions and main actions by phase Све верзије овог документа се односе на инфлуенцу. Фазе које описују ширење болести; вируленција и морталитет се не помињу у садашњој СЗО дефиницији, мада су ти фактори раније били уврштени.
Параметри Постоје много параметара везаних за пандемију а једна од битних је време инкубације и време контаминације.
Актуелне пандемије XИВ и СИДА
Xив потиче са Афричког континента, притом се проширио на САД и Хаити између 1966 и 1972. Сида је актуелна пандемија која дотиче 25% јужне и и источне афричке популације. Године 2006. стопа преваленције међу трудницама у Јужној Африци је била 29,1%. Захваљујући образовном систему у Африци, учење о превенцији и заштити током сексуалних односа помаже смањењу ширења болести. Болест се шири на азијском и америчком континенту, са проценом стопе смртности и до 100 милиона до 2025.
Сезонски грип
Сезонски грип је једна од инфекција која је изазвана од стране вируса грипа. Постоје три врсте грипа: А, Б и Ц. Вируси групе А имају више подврста у зависности од протеина и осталих једињена која се налазе на самој површини вируса. Неки од подврста овог вируса А(Х1Н1) ет А(Х3Н2) су активни код човека.
Историјске пандемије
Постоји велики број пандемија кроз људску историју, углавном зооноза које су избиле захваљујући доместикацији животиња, као што су инфлуенца и туберкулоза. Најчешће се спомињу следеће епидемије, с обзиром на њихов опсег или последице по даљи ток историје:
Атинска куга, 430. п. н. е. Још увек неидентификована болест (иако се најчешће сугерише трбушни тифус је усмртила око четвртине војника и грађана Атине, те је неки историчари држе заслужном за крај Златног доба Атине, односно пораз тог града у Пелопонеском рату."Ancient Athenian Plague Proves to Be Typhoid". Scientific American. January 25, 2006. Тачан узрок куге није био познат много година. Јануара 2006, истраживачи из универзитета у Атини су анализирали зубе узете из масовне гробнице испод града, и потврдили су присуство бактерије одговорне за тифус. thumb|Жртве бубонске куге у масовној гробници из 1720–1721 у Мартигу, Француска
Антонинијева куга, 165–180. Болест, највероватније велике богиње које су у Римско царство донели војници с Блиског истока; убила је четвртину свих заражених, односно око пет милиона људи.Past pandemics that ravaged Europe. BBC News, November 7. 2005 Антички извори спомињу и каснију Кипријанову кугу (251–266), вероватно исту болест, због које је у Риму умирало 5.000 људи дневно. Јустинијанова куга, која је харала од 541. до 750. године, представља прву потврђену епидемију бубонске куге. Започела је у Египту те се проширила на Цариград, где је (према византијском хроничару Прокопију) на врхунцу убијала 10.000 људи дневно, а укупно 40% становништва. Куга је убила између четвртине или половине људске популације коју је погодила у познатом свету.Cambridge Catalogue page "Plague and the End of Antiquity" Изазвала је пад становништва Европе на око 50% између 550 и 700. Црна смрт, која је почела 1300-их. Осам векова након претходне појаве, бубонска куга се вратила у Европу. Започела је у Азији, те дошла на Медитеран и Западну Европу 1348. године (могуће захваљујући италијанским трговцима који су бежали с ратом захваћеног Крима), те у шест година убила између 20 и 30 милиона Европљана; односно трећину укупног становништва или до половице у најгоре погођеним областима.The Great Pneumonic Plague of 1910-1911 Била је прва у циклусу европских епидемија куга које су се наставиле до 19. века. У том је периоду забележено преко 100 епидемија куга у Европи. Шпански грип, најсмртоноснија пандемија у историји човечанства, била је активна у периоду од 1918. до 1920. Према извештајима број преминулих варира од 80 до 100 милиона. Пандемија је почела y Кини и Јапану и проширила се, преко Русије и Европе, све до северне Америке. Богиње су веома заразна болест. Изазива их вирус Вариола. Ова болест је усмртила више од 400 000 Европљана сваке године све до XVIII века. У XX веку усмртила је од 300 до 500 000 људи. Почетком педесетих година двадесетог века било је пријављено 50 000 нових случајева. Након спроведене вакцинације популације заустављено је ширење вируса и данас се он налази само у лабораторијама. Мале богиње су јако заразна болест која се може наћи широм света. Натионал Имунизатион Програм је утврдио да 90% популације је заражено до 15 година. Све док није установљена вакцинација, само у САД сваке године је откривано чак 3-4 милиона заражених. Туберкулоза је болест која је изазвана бактеријом Mycobacterium tuberculosis. Данас је једна трећина светске популације заражена овим бацилом, и сваке секунде овај број се повећава. 5% до 10% болесних, болест се активира а ако се не лечи може бити смртоносна.
thumb|Астеци умиру од богиња, Флорентински кодекс (састављен 1540–1585) Сусрети између европских истраживача и популације у остатку света често су уводили локалне епидемије изузетне вируленције. Болести су убиле део домаће популације на Канарским острвима у 16. веку (Гуанчи). Пола домородног становништва Хиспаниоле 1518. године је страдало од великих богиња. Иста болест је такође харала Мексиком 1520-их година, узрокујући 150.000 смртних случајева у самом Теночтитлану, укључујући и императора, и у Перуу 1530-их, што је помогло европским освајачима. Морбили су усмртили додатна два милиона мексичких урођеника током 17. века. Током 1618–1619, велике богиње су избрисале 90% Индијанаца у заливу Масачусетс., David A. Koplow Током 1770-тих, од великих богиња је страдало најмање 30% Индијанаца на Пацифичком северозападу.Greg Lange,"Smallpox epidemic ravages Native Americans on the northwest coast of North America in the 1770s", 23 Jan 2003, HistoryLink.org, Online Encyclopedia of Washington State History, accessed 2 Jun 2008 Епидемије великих богиња из 1780–1782 и 1837–1838 су узроковале девастацију и драстичну депопулацију међу Индијанцима Велике равнице. Поједини аутори наводе да је помор 95% урођеничке Америчке популације Новог света био узрокован болестима Старог света као што су: велике богиње, рубеола и инфлуенца. Током векова, Европљани су развили високе степене имуности на те болести, док староседеоци нису имали такву имуност.
Велике богиње су девастирале је аутохтону популацију Аустралије, убијајући око 50% Аустралијских староседеоца током раних година Британске колонизације. Исти ефекат су имале на Ново Зеландске Маоре. Током 1848–49 се процењује да је око 40.000 од 150.000 становника Хаваја преминуло од морбила, великог кашља и грипа. Уведене болести, а посебно богиње, готово су избрисале урођеничко становништво Ускршњег острва.How did Easter Island's ancient statues lead to the destruction of an entire ecosystem?, The Independent Године 1875, мале богиње су произвеле преко 40.000 смртних случајева на Фиџију, што је око трећине популације. Ова болест је девастирала становништво Андаманских острва.Measles hits rare Andaman tribe. BBC News. May 16, 2006. Аину популација је драстично смањена у 19. веку, превасходно услед инфективних болести које су донели Јапански насељеници Хокаида.Meeting the First Inhabitants, TIMEasia.com, 21 August 2000
Истраживачи су то закључили да је сифилис пренет из Новог света у Европу након Колумбових путовања. Налази указују на то да су Европљани могли пренети невенеричне тропске бактерије кући, где су организми можда мутирали у смртоноснији облик у различитим условима Европе.Genetic Study Bolsters Columbus Link to Syphilis, New York Times, January 15, 2008 Болест је била чешћа фатална него данас. Сифилис је био главни убица у Европи током ренесансе.Columbus May Have Brought Syphilis to Europe, LiveScience Између 1602. и 1796, Холандска источноиндијска компанија је послала скоро милион Европљана на рад у Азију. Ултиматно, мање од једне трећине се вратило назад у Европу. Већина њих је умрла од болести.Nomination VOC archives for Memory of the World Register (English) Болести су убиле више Британских војника у Индији од рата.