1958. је била проста година.
Догађаји
Јануар
1. јануар — Европска унија Ступањем на снагу Римског уговора, установљени Европска економска заједница, с циљем успостављања царинске уније, и Европска заједница за атомску енергију. 1. јануар — Уведено је Међународно атомско време. 3. јануар — Британске карипске колоније основале Западноиндијску федерацију - разишла се већ 1962. 4. јануар — Спутњик 1 се вратио у атмосферу. 8. јануар — Боби Фишер са 14 година први пут победио на шаховском шампионату САД. 11. јануар — Почеци производње нафте у Француском Алжиру: прве количине су стигле у луку Филипевил/Скикда. 13. јануар — Рат за Ифни, Битка код Едхере: шпански војници упали у заседу на северу Западне Сахаре, страдало их је 37, али и марокански герилци имају 50 мртвих. 13—15.јануар — Рудари у Трбовљу штрајкују због разлика у платама (први већи штрајк од рата у ФНРЈ). 16. јануар — Први састанак Халстеинове комисије, прве Европске комисије (траје до 1967). 17. јануар — Индонежански председник Сукарно стигао у Београд. 18. јануар — Југословенски теретни брод "Словенија" са 150 тона оружја и муниције пресретнут од француске морнарице код алжирског Орана (помоћ алжирским побуњеницима, Броз тврди да је то било чешко оружје за Мароко, оптужује Француску за гусарење, тражи одштету). 18. јануар — Битка код Хаyес Понда у Северној Каролини: Индијанци Лумби разјурили Кју Клукс Клановце. 21. јануар — Алжирски рат за независност: почиње Битка на границама (до маја), највећа у рату: француски падобранци су спречили упаде алжирске гериле из Туниса. 23. јануар — Државни удар у Венецуели: оборен војни диктатор Маркос Перез Хименез, следи период демократије. 25. јануар — 23 Југословена у два чамца пребегла у Италију. 27. јануар — УНХЦР извештава да су последње мађарске избеглице отишле из ФНРЈ: од 19.857 на Запад је отишло 16.374, у Мађарску се вратило 2.773; програм је коштао 12 милиона долара, половину је платила ФНРЈ. (ЊТ)
31. јануар — Први амерички вештачки сателит „Експлорер 1“ лансиран је из базе Кејп Канаверал, на Флориди.
Фебруар 1. фебруар — Египат и Сирија се ујединиле у Уједињене Арапске Државе. 5. фебруар — Амерички бомбардер је одбацио нуклеарну бомбу у море код острва Тајби након судара са другим авионом током вежбе. 6. фебруар — У авионској несрећи на минхенском аеродрому погинула 23 путника, међу којима осам играча енглеског фудбалског клуба „Манчестер јунајтед“. 21. фебруар — Гамал Абдел Насер је изабран за првог председника Уједињене Арапске Републике, федерације Египта и Сирије.
Март
3. март — Повучен југословенски амбасадор у Албанији, Арсо Милатовић. 4. март — СИВ донео уредбу о друштвеној контроли над економским предузећима у употреби фондова и дистрибуцији нето прихода. 8. март — Уједињене Арапске Државе: лабава конфедерација Уједињене Арапске Републике и Мутавакилитске Краљевине Јемен (Северни Јемен) - распуштена 1961. 11. март — Случајно испуштена атомска бомба на Марс Блуф у Јужној Каролини, додуше без фисионог језгра - уништена једна кућа. 14. март — Америчка влада увела ембарго на оружје Батистиној кубанској влади. 18 -— 22. март — Свечано отварање хотела Хабана Хилтон, највећег у Латинској Америци (од 1960. Хабана Либре). 19. март — Прво заседање Европске парламентарне скупштине, председник је Роберт Шуман. 23. март — Јосип Броз Тито поново изабран за председника ФНРЈ одлуком Савезне скупштине. 24. март — Елвис Присли отишао у војску на две године. 24. март — Саудијски краљ Сауд принуђен пренети извршну власт на брата Фаисала (на крају абдицира 1964). 26. март — Окончана америчка војна помоћ Југославији - трајала је шест година и вредела 750 милиона долара. Опремљено осам од 28 дивизија. (ЊТ) 26. март — 30. додела Оскара, најбољи филм је "Мост на реци Квај", укупно седам награда од осам номинација. 27. март — Никита Хрушчов заменио је на положају председника совјетске владе Николаја Булгањина. 27—28. март — Први секретар владајуће мађарске партије, Јанош Кадар се састаје са Брозом у Карађорђеву.
Април
17. април — Експо 58 у Бриселу: главни павиљон је Атомиум, који ће остати симбол града. 19. април — Фрањо Михалић победио на Бостонском маратону. 28. април — Улмски Еинсатзгрупен процес: прво суђење за ратне злочине у западнонемачком праву.
Мај
1. мај — Ступила на снагу Нордијска пасошка унија. 1. мај — Артуро Фрондизи је председник Аргентине (до 1962), подстиче стране инвестиције и самодовољност у производњи нафте. 4. мај — Велика Морава код Љубичевског моста има водостај 706 цм. 5. мај — Чланак у Женмин жибау "Модерни ревизионизам мора бити критикован" означава наставак негативног става НР Kине према ФНРЈ; кинески амбасадор је напустио земљу пре три дана. 5. мај — 23. мај — Друго заседање Осмог конгреса KП Kине. Идеолошки слоган Три црвене заставе: Генерална линија социјалистичке градње, Велики скок напријед и народне комуне. Покреће се и Kампања четири напасти, за искорењивање пацова, мува, комараца и врабаца. Уништавање врабаца ће довести до еколошке кризе. 9. мај — Ботвиник повратио шампионску титулу од Смислова. 12. мај — САД и Kанада постигли споразум о НОРАД-у - команди одбране северноамеричког аероспацијалног простора. 13. мај — Мајска криза, почетак краја Четврте Француске Републике: пошто је француска скупштина изгласала владу Пјера Пфлимлина, заговорника преговора са ФЛН, Франко-алжирци и војска преузели власт у Француском Алжиру - тражи се де Гаулеов повратак на власт. 13. мај — Током посете Kаракасу нападнута кола америчког потпредседника Никсона. мај - Синод СПЦ одбија притисак КПЈ да именује тројицу епископа у Македонији, подржаних од државе, на место убијених епископа током рата. 18. мај — Поупов инцидент: у Индонезији оборен и заробљен пилот ЦИА који је ратовао за побуњенике. 22. мај — Председник Двајт Ајзенхауер је први пут снимљен у боји за телевизију, приликом отварања студија НБЦ у Вашингтону. 24. мај — Француски падобранци из алжирског корпуса преузели контролу над Kорзиком. Постоје и планови за освајање Париза. 27. мај — Совјетски ино. министар Андреј Громико обавестио амбасадора ФНРЈ да се обећани кредит од 285 милиона долара одлаже на пет година - југословенски петогодишњи план је угрожен, али је остварен уз америчку помоћ, осим алуминијумског комбината у Црној Гори[. 29. мај — Француски председник Рене Коти позвао де Шарл де Гола на чело владе.
Јун
1. јун — Шарл де Гол, нови француски премијер, потврђен у парламенту - захтевао је нови устав са председничким системом и ванредна овлашћења на шест месеци. 3. јун — Хрушчов у Софији каже да је осуда Броза и КПЈ из 1948. била у основи исправна. 3 — 7. јун — Извештава се да је ухапшено стотинак бивших коминформиста. Пуковник Владо Дапчевић и др. пребегли у Албанију, 31. маја. 8. јун — Адмирал Америко Томас, Салазаров човек, победио је на непоштеним португалским изборима ген. Хумберта Делгада (овај је у прогонству до убиства 1965). 8 — 29. јун — Светско фудбалско првенство у Шведској, на коме је дебитовао Пеле. 9. јун — Инцидент на острву Снипе у Беаглеовом каналу: Аргентинци гранатирали чилеански светионик и искрцали трупе, након што су две стране три пута постављале објект. 16. јун — Обешен Имре Нађ, премијер Мађарске у време антикомунистичке побуне 1956, коју су угушиле совјетске трупе. 20. јун — Потонуо перуански жељезни брод Омега, посљедњи теретни једрењак на свијету. 28. јун — Почиње Операција Верано, летња офанзива кубанске владе (до августа), неуспешни покушај уништења Kастровог покрета на Сиера Маестри. 29. јун — Финале Светског купа: Бразил - Шведска 5:2. 30. јун — Окончава се Рат за Ифни: Шпанци задржавају, умањену, ексклаву Сиди Ифни (до 1969).
Јул 5. јул — Умро је под загонетним околностима Патријарх Викентије, непосредно после сабора на којем је одбио да стави на дневни ред питање признања тзв. Македонске православне цркве. 14. јул — Под вођством генерала Абдула Карима у Ираку извршен војни удар у ком су убијени краљ Фејсал II и премијер Нури ел Саид, чиме је Ирак постао република.
19. јул — Експлозија на градилишту тунела Рутоши код Нове Вароши, за ХЕ Бистрица - 32 погинулих радника. 19—30. јул — 5. Филмски фестивал у Пули. 26. јул — Принц Чарлс произведен у Принца од Велса (инвеститура 1969). 28 — 29. јул — Осморица хаићанских емиграната и америчких плаћеника покушали оборити председника Дивалијеа - сви су изгинули а овај спроводи чистку у војсци и полицији, догодине оснива злогласне Тонтон Макоуте. 29. јул — Конгрес САД оснива НАСА-у - Националну аеронаутичку и свемирску администрацију. 31. јул — Фуад Шехаб, командант либанске армије, маронит коме верују и муслимани, изабран је за председника (до 1964). 31. јул — 3. август — Хрушчовљева посета НР Кини - напето, Мао не допушта совјетске базе на кинеској обали.
Август
7. август — Споразум са француском фирмом Пешини за проширење капацитета фабрика алуминија у Кидричеву и Лозовцу. 14. август — КЛМ Флајт 607-Е: холандски путнички авион пао у море недалеко од Шанона у Ирској - 99 мртвих. 23. август — Друга криза у Тајванском мореузу почиње комунистичким гранатирањем архипелага Куемоy/Кинмен. 23. август — Након низа судара авиона и с обзиром на долазак млазног доба, у САД је основана Федерална управа за авијацију (ФАА). 23. август — Телевизија Београд почела експериментално емитовање програма. 24. август — 19. венецијански филмски фестивал: цртани филм "Самац" Ватрослава Мимице добио награду. 27. август — Генерални штрајк у Парагвају: Алфредо Строеснер одговара разбијањем синдикалног покрета.
Септембар 5. септембар — У САД је објављен роман Бориса Пастернака „Доктор Живаго“. Исте године Пастернак добија Нобелову награду за ово дело. 13. септембар — На свом изборном Светом сабору Српска православна црква изабрала је за патријарха епископа жичког Германа. Устоличен је сутрадан у Саборној цркви у Београду.
14. септембар — Устоличен патријарх српски Герман, 43. поглавар СПЦ (до 1990), ранији епископ жички. Извештава се да је бањалучки епископ Василије Костић пре и после избора у кућном притвору и саслушаван, у вези македонског црквеног питања. 14. септембар — Албанија оптужује Југославију за прогон Албанаца, југословенска протестна нота за мешање у унутрашње послове почетком октобра је одбијена. 19. септембар — У Каиру проглашена Привремена влада Алжирске републике на челу са Ферхатом Абасом. 20. септембар — Закон Мерлин: у Италији забрањени бордели. 22. септембар — Криза у Тајванском мореузу: у међукинеском ваздушном окршају први пут употребљене америчке ракете ваздух-ваздух Сидевиндер. 26. септембар — Тајфун Ида/Каногава погађа Јапан, страдало је 1.269 људи. 28. септембар — Уставни референдум у Француској и територијама Француске уније, одобрен устав Пете републике, са председничким системом. Устав је одбијен једино у Гвинеји, што значи независност. 29. септембар — Након међународних протеста, гувернер Алабаме заменио смртну казну црнцу Џимију Вилсону, осуђеном за насилну ноћну крађу 1,95 долара.
Октобар
април — 6. октобар - У Охриду је одржан самозвани македонски црквено-народни сабор, где је иницирано наводно обнављање Охридске архиепископије, у виду независне Македонске православне цркве, а Доситеј је изабран за митрополита и два кандидата за епископе. 15. октобар — Нуклеарни акцидент у Винчи се догодио у Институту за нуклеарне науке „Борис Кидрич“ у Винчи, када је дошло до истицања радиоактивног материјала из неколико месеци раније постављеног нуклеарног реактора, првог у тадашњој Југославији
Новембар
25. новембар - Француски Судан добија аутономију као самоуправни члан Француског комонвелта. 28. новембар - Чад, Република Конго и Габон постају аутономне републике у оквиру Француског комонвелта.
Децембар 1. децембар — Централноафричка Република постаје независна од Француске. 18. децембар — Сједињене Државе су лансирале први комуникациони сателит у Земљину орбиту, SCORE 19. децембар — Председник САД Двајт Ајзенхауер упутио, први пут у свету, божићне честитке преко сателита.