Lotika Cilermajer (; 1860, Krakov — 1938, Višegrad) je bila najstarija od tri sestre Cilermajer koje su se krajem 19. veka doselile u tadašnju austrougarsku provinciju Bosnu i Hercegovinu iz Krakova u Poljskoj. Ivi Andriću je poslužila kao inspiracija za istoimenu junakinju romana „Na Drini ćuprija“.
Biografija O Lotikinom detinjstvu i najranijoj mladosti se ne zna gotovo ništa. Lotika se udaje u ranoj mladosti za doktora iz Krakova čije ime danas nije poznato. U dvadesetoj godini postaje udovica. Ubrzo posle toga Lotika se, sa sestrama, seli u Višegrad, tada u Austrougarskoj. U isto vreme u Višegrad se sele još dve jevrejske porodice, Caler () i Apfelmajer (), čiji će se životi dodatno isprepletati.
Lotika se posle prvog braka više nije udavala i nije imala potomstvo.
O njenom životu posle dolaska u Podrinje se zna nešto više. Lotika je u Višegradu upravljala hotelom „-{Zur Brücke}-“, koga su meštani zvali „Lotikin hotel“. Vlasnik hotela je bio muž njene sestre Debore, Adolf Caler.
Tokom Lotikinog upravljanja hotelom, jedan od čestih posetilaca hotela bio je i Ivo Andrić koji se vremenom zbližio sa njom i njenom porodicom.
Lotika je umrla 1938. godine i sahranjena je na Jevrejskom groblju na Okolištima kod Višegrada.
Lotika i Ivo Andrić мини|Odgovor Ive Andrića na Inino i Helenino pismo u kojem mu one čestitaju Nobelovu nagradu (Iz arhive Svetlane Davidovac-Đurović) Ivo Andrić je detinjstvo i ranu mladost proveo u VišegraduPolitika: Andrić u Višegradu: http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Andriceva-kuca-pod-kljuchem.lt.html i često je boravio u Lotikinom hoteluhttp://visegrad24.info/portal/index.php?option=com_content&task=view&id=19558&Itemid=159&joscclean=1&comment_id=120. Na osnovu odnosa koji je razvio sa upravnicom hotela, Lotikom, napravio je građu za lik koji će se kasnije pojaviti u romanu „Na Drini ćuprija“.
Kada je osvojio Nobelovu nagradu 1961. godine, Lotikine sestričine Ina i Helena poslale su mu čestitku, na koju je on srdačno odgovorio.
Porodica Lotikina sestra Debora bila je udata za Adolfa Calera, koji se takođe pominje u romanu Ive Andrića. Njihova ćerka Ina se udala za zagrebačkog lekara Dragu Marasa sa kojim je do kraja života živela u Montrealu, Kanada.
Treća sestra Adelaida bila je udata za višegradskog preduzetnika Lavoslava Šperlinga, sa kojim je imala petoro dece: sinove Samuila, bankara koga su nacisti ubili u Beču 1941, Benjamina, koji je bio vlasnik fabrike kože u Lajpcigu, takođe ubijen početkom Drugog svetskog rata, Ferdinanda, koji je ubijen na beogradskom Sajmištu, i ćerke Anu, koja je kao mala umrla od tuberkuloze i Serafinu, koja je jedina preživela rat. Pretpostavlja se da je razlog tome bila činjenica da se udala za Antona Škardu, Jevrejina koji je nosio češko prezime.
Potomci Serafine i Antona: Oto, Adela, Vladimir i Helena su jedini članovi višegradske loze Cilermajer. Serafinina praunuka Jelena ĐurovićIntervju Jelene Đurović izraelskom dnevniku Israel Hayom je potpredsednica Jevrejske zajednice Crne Gore.
Lotika danas Reditelj Emir Kusturica u nacionalnom parku Mokra Gora drži restoran „Lotika“, a „Lotika d.o.o“ naziv je i njegovog privatnog preduzeća.
U saradnji sa Ministarstvom kulture Republike Srbije, Kusturica se sprema da snimi filmsku operu po romanu „Na Drini ćuprija“[ Министарство културе и информисања]. Za potrebe snimanja, na inicijativu Emira Kusturice i uz podršku Vlade Republike Srpske, u Višegradu se planira izgradnja Kamengrada po uzoru na mokrogorski Drvengrad.
Vidi još Na Drini ćuprija Višegrad
Reference
Spoljašnje veze Zadužbina Ive Andrića Višegrad na sajtu -{TripAdvisor}- Lotikina požutela slika, Večernje Novosti (13. septembar 2009) Novel Characters: Lotika Zellermeier, Manik Mulla,
Категорија:Рођени 1860. Категорија:Умрли 1938. Категорија:Пољски Јевреји Категорија:Босанскохерцеговачки Јевреји Категорија:Ликови из српске књижевности Категорија:Историја Републике Српске