Ђенђеш () град је у Мађарској. Ђенђеш је други по величини град у оквиру жупаније Хевеш.

Град има 32.733 становника према подацима из 2008. године.

Географија Град Ђенђеш се налази у северном делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен 80 километара североисточно. Град се налази на северном ободу Панонске низије, испод највише мађарске планине Матра.

Становништво По процени из 2017. у граду је живело 29.576 становника.

Срби у Ђенђешу

Жалила се православна општина Ђенђеш, на црквено-народном сабору 1790. године, да јој власт не да да цркву православну прави. Спахија такође не да да купе земљиште где ће бити црква. Са друге стране траже да православци дају бир и штолу римокатоличким свештеницима."Србски народни лист", Будим 1847. године Ђенђеш је у 19. веку био парохијска филијала православне парохије у Мишколцу. Ту је само две православне душе било, од којих је једна црквени тутор Ал. Ђурчик. Црквене православне матрикуле се налазе и воде у Јегри, при тамошњој православној цркви.

Епархијски референт Лукијан прегледао је парохијску филијалу Ђенђеш 1894. године. У свом извештају навео је непокретну имовину црквену: православна црква посвећена Св. Науму, парохијски дом, виноград једно кј. 657 кв хв. Кровови цркве и парохијског дома били у "рђавом стању", шиндра је сва иструла, па све прокишњава. Ваљало је те зграде поново покрити. зграде су биле од пожара осигуране. У парохијском дому је бесплатно становао Ал. Ђурчик. Он је узимао годишње 50 ф. од дућана у тој кући и 15 ф. од аренде за издату земљу. Постојао је још један стан у тој згради, састављен од собе и кујне, без патоса па га нико није хтео изнајмити у кирију. Тај стан је убрзо сређен, и издат у кирију од 1. јануара 1895. године за 40 ф. Било је у плану да се разреши тутор свих обавеза и то пребаци на парох из Мишколца поп Аурела."Српски сион", Карловци 1894. године Године 1897. угарско Министарство богочасти и јавне наставе доделило је припомоћ од 300 ф. за оправку православне цркве у Ђенђешу. Тамо је председник црквене општине био поп Аурел Моц.

Ђенђешу је 1880. године забележено да сва деца иду у школу."Школски лист", Сомбор 1880. године

За време Првог светског рата, октобра 1914. године било је много интернираних Срба. Тамо се нашао тада др Димитрије Антула, чиновник министарства народне привреде. Затим се одатле јављају и други интернирани Срби и Српкиње, разних занимања и узраста: Београђани - Софија Ђорђевић, београдски рабинер Игњат Шланг, Зорка Манојловић, затим троје Неготинских грађана - Мита Стојковић, апотекар Петер Бан и Мила Благојевић, те Милева Крстић из Обреновца, Драгутин Илић судија из Зајечара, др Милан Орељ адвокат из Шапца, и Петар Јокић рентијер из Београда."Пијемонт", Београд 1914. године Интернирани записани новембра 1914. године у Ђенђешу били су још: Таса Миленковић пензионер, др Љуба Ненадовић лекар из Београда, Сава Миленковић пензионер, Жива Лазић и госпођа Вагнер. Тамо је била у ропству и Вукосава Томић која се вратила кући јула 1915. године."Стража", Београд 1915. године

На прагу 21. века на римокатоличком гробљу у месту, постоји православна парцела. После санације остало је шест старих споменика из 1794, 1795. и 1800. године, а епитафи су на грчком и мађарском језику.Српски институт, интернет база података, Будимпешта

Градови побратими Шуша, Азербејџан Таргу Секујеск, Румунија Пијексемеки, Финска Рингстед, Данска Целтвег, Аустрија Санок, Пољска Жетисај, Казахстан

Галерија

Референце

Спољашње везе

Категорија:Градови у Мађарској Категорија:Википројект географија/Насеља у Мађарској Категорија:Насељена места у жупанији Хевеш