Периферна васкуларна болест (ПВБ), периферна артеријска болест (ПАБ) или периферна артеријска оклузивна болест (ПАОБ), обухвата све акутне или хроничне поремећаје у снабдевању крвљу изван срца и мозга узроковане опструкцијом великих артерија у врату (каротидних и вертебралних), трбуху (мезентеричних и бубрежних), рукама и ногама.ESC preporuke za dijagnozu i lečenje periferne arterijske bolesti. European Society of Cardiology (ESC), European Heart Journal (2011) 32, 2851-2906.

Периферну васкуларну болест могу изазвати атеросклероза, запаљењски процеси у зиду артерија и емболуси или крвни угрушци унутар крвног суда праћени сужењем или зачепљењем лумена артерија, али и повреде крвних судова, артерија (манифестују се хеморагијом и/или исхемијом), вена (крварење) и лимфатика (лимфорејом). Периферна васкуларна обољења могу имати акутни и хронични ток. Лечења периферне васкуларне болести може бити: медикаментозно, ендоваскуларне процедуре, хируршко лечење, физикална терапија, адјуватна терапија...

Епидемиологија Морбидитет и морталитет Обољења крвних судова спадају у групу најмасовнијих обољења савременог човека. Преваленца периферне васкуларне болести у општој популацији у свету, креће се између 12 и 14 процената, и расте са старењем и до 20 процената код особа старијих од 70 година. ПВБ је епидемиолошки истраживана у многим земљама, укључујући и неколико у Европи. У недавној студији која је обухватила популацију од 60 до 90 година у Шведској, преваленца ПВБ била је 18%, од чега су интермитентне клаудикације биле 7%. Преваленца критичне исхемије периферног мишића је регистрована у 0,4% испитаника преко 60 година старости у шведској студији. Процењена годишња инциденца критичне исхемије доњих удова креће се од 500 до 1.000 новооболелих на 1.000.000 становника, са већом инциденцом код пацијената са шећерном болешћу.

Периферна васкуларна болест погађа сваког трећег дијабетичара старијег од 50 година. Бројна истраживања код дијабетеса (тип 1 и 2), показала су да је глукорегулације значајно више повезана са микроваскуларном болешћу него са макроваскуларним оштећењима великих крвних судова. То се објашњава чињеницом да патолошке промене у малим крвним судовима значајно више утичу на њихову већу осетљивост на хронично повишен ниво глукозе него што је то случај са атеросклерозом која се јавља у већим артеријама. Зато упркос велике преваленце, кардиоваскуларног ризика и могућих фаталних последица (мождани и срчани удар), само 25% пацијената са периферном васкуларном болести захтевају лечење.

Код 70 до 80% оболелих болест је асимптоматска, а само је код малог броја оболелих потребна реваскуларизација или ампутација једног или оба уда., Приступљено 22. мај 2009.

Лице са периферном васкуларном болести, имају четири до пет пута већи ризик од срчаног или можданог удара. У студији () спроведеној од 1999. до 2000. утврђено је да периферна васкуларна болест „погађа“ око 5 милиона одраслих особа у САД.

Учесталост великих ампутација доњих удова, као последица ПВБ, на годишњем нивоу је између 120 до 500 на милион људи у општој популацији, од чега је отприлике једнак број ампутација изнад и испод колена. Прогноза за такве пацијенте је лоша. Исходи код двогодишњег праћења ампутација испод колена су 30% смртних исхода, 15% ампутација изнад колена, 15% контралатералних ампутација и код само 40% ампутација добија пуна покретљивост.:S5-S67.

Животна доб Учесталост ПВБ значајно је повезана са годинама старости: неуобичајена је пре 50 године, са постепеним порастом у старијој доби. Учесталост симптоматске ПВБ повећава се са старошћу, са око 0,3% годишње за мушкарце старости од 40-55 година, на око 1% годишње за мушкарце старије од 75 година. Од периферна васкуларна болест болује 12 до 20% Американаца старијих од 65 година.

Полне разлике У недавној студији спроведеној у Немачкој, преваленца симптоматских и асимптоматских ПВБ код мушкараца старости 45-49 година је 3%, са порастом на 18,2% код мушкараца старости 70-75 година. Одговарајуће вредности за жене су 2,7% и 10,8%..

Однос преваленце између мушкараца и жена су несразмерне. Постоје, међутим, наговештаји о изједначавању инциденце између полова са старошћу. Израженији односи инциденце међу половима се све мање пријављују, али такође показују и снажну везу са старосном доби. У Фрамингхам студији инциденца интермитентних клаудикација расте са 0,4 на 1.000 мушкараца старости 35-45 година, са 6 на 1.000 мушкараца старости 65 и више година. Инциденца код жена (у истој студији) износила је отприлике половину у односу на мушкарце, али са приближавањем у старијој животној доби.

Етиологија + Начин живота и друге карактеристике повезане са повећаним ризиком за развој периферне васкуларне болести Начин живота Биохемијске или физиолошке карактеристике Личне карактеристике Исхрана богата мастима, холестеролом и калоријама Повишен укупни холестерол у плазми (ЛДЛ холестерол) Старост Злоупотреба дувана Повишен крвни притисак ПолФизичка неактивностПовишени триглицериди у плазмиу породичној историји периферна васкуларна болест или нека друга васкуларна болест Прекомерна употреба алкохола (умерена употреба може бити заштита) Повишен шећер у крви Гојазност У личној историји периферна васкуларна болест или коронарна болест-Тромбогени фактори- мини|Атероматозне промене су главни фактор који доводе до сужења лумена артерија Атероматозне промене су главни фактор који доводе до сужења лумена артерија. Процес у артеријама годинама напредује и на крају доводи до атрофије, исхемије и некрозе (гангрена) ткива која се из њих снабдевају крвљу. Клиничком збивања, која су директна последица атеросклерозе, у вези су са процесом оксидације ЛДЛ липида који бивају заробљени у екстрацелуларном простору субендотела. Ови оксидисани липиди активирају NFkB-like фактор транскрипције и индукују експресију гена који садрже рецепторе за NFkB. Протеински производи ових гена покрећу запаљењски одговор који води ка развоју масних наслага. Напредовање овог процеса је повезано са активацијом гена који индукују артеријску калцификацију, што доводи до промене механичких карактеристика зида артерије и предиспонира руптуру плака на местима која су инфилтрисана моноцитима. На местима руптуре плака, крв је изложена ткивном фактору што доводи до тромбозе. Најважнији узроци за настанак и развој периферних васкуларних болести су;

Пушење мини|Ампутација прстију, и промена боје коже - једна од честих компликација ПВБ Злоупотреба дувана у било ком облику је један од најважнијих спољашњих узрока ПВБ. У неколико епидемиолошких студија, показано је да је пушење важан фактор ризика и да је зависно од дозе тежина последица већа.:3-7. Пушачи имају до десетоструко већи ризик за ПВБ у односу на непушаче. Испоставило се да је пушење већи фактор ризика за ПВБ него за исхемијску болест срца (ИБС), и у већини студија пацијенти са клаудикацијама били су пушачи у неком тренутку живота.

Доказано је да изложеност удисању дима из околине доводи до промена на крвним судовима због дејства (бутандион моноксида) који је претходник атеросклерозе. Ефекти никотина на крвне судове пушача су бројни, и карактеришу се: порастом систолног и дијастолног крвног притиска, убрзањем срчаног рада, повећаном потрошњом кисеоника, порастом минутног волумена, повећањем надражљивости миокарда, смањењем отпора коронарних крвних судова и повећањем протока (периферна вазоконстрикција у кожи и вазодилатација у мишићима). Никотин такође повећава агрегацију тромбоцита, повећава концентрацију глукозе, масних киселина, кортизола, вазопресина и бета ендорфина. Неки од наведених поремећаја представља факторе у настанку атерома и тромбозе крвних судова што погодује развоју ПВБ.

Престанак пушења је удружен са брзим опадањем инциденце клаудикација, која са изједначава са оном код непушача после годину дана од престанка пушења.

Шећерна болест Дијабетичари су у два до четири пута већем ризику од ПВБ због промена ендотела и глатке мускулатуре у периферним артеријама. Око 70% нетрауматских ампутација изведе се код дијабетичара. Посебном ризику за ампутацију изложено је око 30% дијабетичара пушача у року од 5 године од појаве болести.

Шећерна болест је други фактор ризика посебно важан за развој ПВБ. Ово је свакако тачно код развоја тежих обољења, посебно гангрена и улцерација, али и за интермитентне калудикације. Повезаност са дијабетесом може се упоредити са оном за ИБС. Подаци о повезаности дијабетеса са ПВБ су контрадикторни у светлу мултиваријантних анализа, али трајање и тежина дијабетеса погоршава ризик од настанка ПАБ.

Дислипидемија Дислипидемија – високе вредности укупног холестерола, ЛДЛ холестерола и триглицерида у директној су корелацији са појавом ПВБ. + Триглицериди у плазми и ризик појаве ПВБ :, Приступљено 22. мај.2009. Ниво mg/dL Ниво mmol/L Тумачење резултата <150 <1.69 Нормалан ниво, мали ризик 150-199 1.70-2.25 Повећан ниво 200-499 2.26-5.65 Висок >500 >5.65 Врло висок (висок ризик) +Холестерол у плазми и ризик појаве ПВБYour Total Blood (or Serum) Cholesterol Level,American Heart Association, Приступљено 25. 5. 2009. Ниво mg/dL Ниво mmol/L Тумачење < 200 < 5.0 Пожељан ниво, мали ризик 200–240 5.2–6.2 Граница високог ризика > 240 > 6.2 Висок ризик ЛДЛ холестерол, се назива још и "лош холестерол" – Већина људи би требало да тежи нивоу мањем од 100 мг/дл (< 2,6 -{mmol/l}-). Међутим, људи који већ имају болест срца и крвних судова треба да теже према вредности мањој од 70 мг/дл. (1,81 -{mmol/l}-),LDL Cholesterol: „The Bad Cholesterol“, на WebMD,, Приступљено 27. 5. 2009. ХДЛ холестерол, је "добар холестерол". Ова врста холестерола прихвата лош холестерол и допрема га у јетру, где се филтрира и елиминише из тела. Тако ХДЛ холестерол смањује количину лошег холестерола у организму. Треба тежити да његова вредност буде 60 мг/дл (> 1,54 -{mmol/l}-)или више. Триглицериди нису холестерол, већ врста „пливајуће“ масноће у крви. Као и са лошим холестеролом, особе са високим нивоом триглицерида имају повећан ризик од кардиоваскуларних болести. Циљ сваког болесника треба да буде вредност триглицерида мања од 150 мг/дл (< 1,7 -{mmol/l}-).

Када говоримо о високом ризику повишених вредности холестерола ми заправо мислимо на висок ниво ЛДЛ-лошег холестерола и триглицерида и низак ниво доброг ХДЛ холестерола. Иако је укупни холестерол (који је збир ЛДЛ и ХДЛ холестерола) испод 200 мг/дл већина лекара не фокусира се на овај број;High Cholesterol Risks: Top 2 Dangers, на WebMD, , Приступљено 27. 5. 2009.

Хипертензија мини|Периферна васкуларна болест са израженим променама на стопалима Хипертензија - висок крвни притисак је у корелацији са повећањем ризика од настанка ПВБ, као и придружене коронарне и цереброваскуларне болести (са могућим инфарктом срца и можданим ударом).

Остали фактори У развоју периферна васкуларна болести у остале факторе ризика укључени су: разни запаљењски процеси артерија, измењене вредности параметара у крви (Ц-реактивни протеин, хомоцистеин и фибриноген), животна доб (код особа старијих од 50. живота), пол-особе (особе мушког пола су у већем ризику обољевања), подаци у личној историји болесника (да су им родитељи боловали од васкуларне болести, срчаног удара или можданог удара).

Класификација Периферна артеријска болест (ПАБ) је коришћен да опише све крвне судове, укључујући каротидне, вертебралне, мезентеричне, бубрежне, крвне судове горњих и доњих екстремитета и зато ће у овом тексту бити посебно приказана следећа специфична васкуларна подручја.Maksimović Ž: Klasifikacija i klinička slika akutnih i hroničnih vaskularnih oboljenja. U: Osnove vaskularne hirurgije i angiologije (Ž. Maksimović i sar), CIBID, Medicinski fakultet, Beograd, 2004, 117–123. Болест екстракранијалних каротидних и вертебралних артерија Болест мезентеричних артерија Болест реналних (бубрежних) артерија Артеријска болест горњих удова (UEAD) Артеријска болест доњих удова (LEAD)

Локализација патолошког васкуларног процеса