мини|250п|Мартини са својим основним састојцима
Мартини () је коктел који се прави од џина и вермутa. Понекад, вотка је замена за џин, иако је то правилно назива или воткатини. Пије се скоро увек са маслинком или, ређе са кришком лимуна. То је често описан као „Крисп мартини“.
Х. Л. Менкен је назвао мартини „јединим америчким изумом савршеним као сонет“, а Е. Б. Вајт га је назвао „еликсиром тишине“.
Током година, мартини је постао један од најпознатије мешаних алкохолних пића. Х. Л. Менцкен једном је називао Мартини „јединим америчким изумом који је савршен као сонет“, а Е. Ухите га је назвао „еликсиром за мир“. Мартини је један од шест основних пића наведених у Дејвид А. Ембаријевом „Умећу мешања пића“. Такође су познате чувене речи Џејмса Бонда:
Припрема thumb|250п|Три мартинија са маслинама као украс
До 1922. мартини је достигао свој најпрепознатљивији облик у коме се лондонски суви џин и суви вермут комбинују у односу 2:1, мешају у чаши за мешање са коцкицама леда, уз опциони додатак наранџе или ароматичног битера, а затим процеђују у охлађеној чаши за коктел. Временом је генерално очекивани украс постао избор корисника: зелена маслина или кора лимуна.
Суви мартини се прави са мало вермута или без њега. Наручивање мартинија „екстра сув“ ће резултирати у још мање или без додавања вермута. До бурних двадесетих, то је постала уобичајена наруџба пића. Током 20. века, количина вермута је стално опадала. Током 1930-их однос је био 3:1 (џин према вермуту), а током 1940-их тај однос је био 4:1. Током друге половине 20. века, 5:1 или 6:1 суви мартини се сматра нормом. Сушније варијације могу да иду на 8:1, 12:1, 15:1 („Монтгомери“, након наводне склоности британског фелдмаршала Бернарда Монтгомерија да напада само када је у поседу велике бројчане надмоћи).
Има оних који су се залагали за потпуно укидање вермута. Драмски писац Ноел Кауард је заслужан за тврдњу да „савршен мартини треба да се направи тако што се чаша напуни џином, а затим маше у правцу Италије.“ Черчил мартини уопште не користи вермут, и требало би да буде припремљен са џином директно из фрижидера док се баца поглед на затворену флашу сувог вермута, или са скривеним наклоном у правцу Француске.
Влажни мартини садржи више вермута; 50-50 мартинија користи једнаке количине џина и вермута. Окренути или обрнути мартини има више вермута него џина. Прљави мартини садржи мало маслинове туршије или сока од маслине и обично је украшен маслином.
Савршени мартини користи једнаке количине слатког и сувог вермута.
Луис Буњуел је користио суви мартини као део свог креативног процеса, редовно га је користио да одржи „сањарење у бару”. Он у својим мемоарима нуди сопствени рецепт, који укључује Ангостура битере.
Године 1966, Америчка асоцијација за стандарде (-{ASA}-) објавила је К100.1-1966, „Кодекс безбедности и захтеви за суви мартини“, ироничан приказ о томе како се прави „стандардни“ суви мартини. Последњу ревизију овог документа, К100.1-1974, објавио је Амерички национални институт за стандарде (-{ANSI}-), наследник -{ASA}-, иако то више није активан стандард.
Референце
Литература
Burns, Walter. "The ultimate cocktail encyclopedia". San Diego, CA: Thunder Bay Press, 2014. Love Food Editors. "The art of mixology: Classic cocktails and curious concoctions". Bath: Parragon Books, 2015. Polinsky, Simon. "The complete encyclopedia of cocktails: Cocktails old and new, with and without alcohol". Netherlands: Rebo International, 2003. Regan, Mardee Haidin. "The bartender's best friend: A complete guide to cocktails, martinis, and mixed drinks". Hoboken, NJ: John Wiley & Sons, 2003. Thomas, Jerry. "How to mix drinks, or, The bon vivant's companion". London: Hesperus, 2012.
Baeumer, Ludwig, "Protection of Geographical Indications under WIPO Treaties and Questions Concerning the Relationship Between Those Treaties and the TRIPS Agreement," in Symposium on the Protection of Geographical Indications in the Worldwide Context (held in Eger, Hungary, October 24/25, 1997), WIPO publication No. 760(E), Geneva, 1999. Bramley, Cerkia, Estelle Biénabe, and Johann Kirsten, "The Economics of Geographical Indications: Towards a Conceptual Framework for Geographical Indication Research in Developing Countries," in The Economics of Intellectual Property, WIPO, 2009. Giovannucci, Daniele et al., Guide to Geographical Indications, Linking Products and their Origins, International Trade Centre (ITC), Geneva, 2009. Rangnekar, Dwijen, The Socio-Economics of Geographical Indications: A Review of Empirical Evidence from Europe, UNCTAD-ICTSD Project on IPTs and Sustainable Development Series, Issue Paper 8, 2004. Vandecandelaere, Emilie et al., Linking People, Places and Products, jointly published by the Food and Agriculture Organization of the United Nations (FAO) and SINER-GI, FAO, 2009. United Nations Industrial Development Organization (UNIDO), Adding Value to Traditional Products of Regional Origin: A Guide to Creating a Quality Consortium, Vienna, 2010. World Trade Organization (WTO), "Review under Article 24.2 of the Application of the Provisions of the Section of the TRIPS Agreement on Geographical Indications," WTO document IP/C/W/253/Rev.1, 2003. WIPO: SCT/3/6: Geographical Indications. WIPO: SCT/5/3: Conflicts between Trademarks and GIs, Conflicts between Homonymous WIPO: GIs.SCT/8/4: Geographical Indications, Historic Background, Nature of the Right, Existing Systems of Protection, Obtaining Protection in Other Countries. WIPO: SCT/9/4: The Definition of Geographical Indications. Licensed to Sell: The History and Heritage of the Public House, Geoff Brandwood, Andrew Davison, Michael Slaughter. Palaces of Pleasure: From Music Halls to the Seaside to Football, How the Victorians Invented Mass Entertainment, (2019) Lee Jackson. Yale University Press.
Спољашње везе
Категорија:Алкохолна пића