мини|200п|Страница из сарајевске Хагаде Сарајевска Хагада (хагада – - прича, препричавање, казивање) је јеврејски рукописни осликани кодекс, који потиче из средњовековне Шпаније. Сматра се једном од најлепших књига ове врсте а чува се у Земаљском музеју у Сарајеву и у његовом поседу налази се од 1894. године, док је пре тога припадала сарајевској јеврејској породици Коен.
Историја Претпоставља се да је настала око 1350. године у Барселони, која је тада била у саставу Арагона. Сарајевска Хагада је заједно са Јеврејима напустила Шпанију још у 15. веку, а постоје подаци да се још 1609. године налазила у Италији.
Садржај сарајевске Хагаде исписан је калиграфским писмом на прерађеној и истанчаној кожи, у периоду када папир још увек није ушао у масовну употребу. Ова изузетна рукописна књига има 142 пергаментска листа, величине 16,5x22,8 цм. Увезани су у табаке од по осам или дванаест страница. На прва 34 листа има 69 минијатура са призорима из библијске историје, од стварања света до Мојсијеве смрти и са приказом месних пасхалних обичаја. На 50 листова квадратним хебрејским писмом средњовековног шпанског типа исписан је текст пасхалне хагаде са илуминацијама, заставицама и мајускулима (велика почетна слова) у боји и у позлати и другим ликовним решењима у којима се види готичко-провансалски утицај. На крају кодекса је додатак са збирком песама, избором из Талмуда, молитвеника и Библије са деловима за остале дане празника, без украса.
Спасавање у Другом светском рату Током Другог светског рата, након окупације Сарајева 1941, немачке власти су од управе Земаљског музеја затражиле да им предају Сарајевску Хагаду. Тадашњи директор музеја Јозо Петровић и кустос Дервиш Коркут одлучили су да рукопис сакрију, излажући се великом личном ризику.
Коркут је рукопис изнео из музеја и склонио га у једно муслиманско село на Трескавици, где је био сакривен у џамији до краја рата. На тај начин Хагада је избегла конфискацију и уништење у времену Холокауста и пљачке јеврејске културне баштине. Дервиш Коркут и његова супруга Сервета касније су признати као Праведници међу народима.
Рат 1992—1995. Сарајевска Хагада поново је била угрожена током рата у Босни и Херцеговини и опсаде Сарајева. Почетком рата рукопис је из музеја пренесен на сигурније место и чуван у трезору. После рата покренути су конзерваторски и музеолошки пројекти који су омогућили да се рукопис чува у посебно осигураном простору, под контролисаним условима температуре и влажности.
Види још
Партизанска агада
Референце
Литература
К. Рот:Сарајевска хагада и њен значај у историји уметности, Јеврејски алманах за год 1959—1960, Београд стр. 16—28
Категорија:Јудаизам у Босни и Херцеговини Категорија:Историја Босне и Херцеговине Категорија:Култура у Сарајеву Категорија:Хагада Категорија:Национални споменици Босне и Херцеговине