Илузије у току летења, је појава неправилног, нетачног опажања предмета или појава, изазвано физичким, физиолошким или психолошким узроцима који у току извршавања летачких задатака делују на чула пилота и изазивају погрешно (нетачно), препознавање објективне стварности.
Илузија (или привид) је погрешан, изобличен опажај извесних објеката или појава у стварности, условљен неким објективним или субјективним чиниоцима, која погрешно схваћена може имати за последицу удес или катастрофу, због илизијом „наметнутог“ неправилног управљања ваздухпловом.
Људска чула су кроз евулуцију прилагођена за функционисање на земљи. Навигацијом у току летања, (због наглих промена убрзања, положаја летелице, летење у сложеним метеоролошким условима, кроз облаке и ноћу итд.), наша чула често примају погрешне подражаје који увек не одражавају реално кретање авиона, што изазива дезоријентацију и сензорне илузије.
Просторна (спацијална) дезоријентације, због хипоксијом нарушене функције хемисфере мозга може бити узрок илузија у току летења због губитка способности да се изврше задаци који захтевају менталну манипулацију просторним односима, као што су, на пример, сналажење у познатом или новом простору, читање мапа, инструмената и сл. Ово стање се понекад означава и као топографска амнезија. Драматичан облик који овај поремећај може да поприми настаје када погађа сналажење у реалном простору и обично обухвата и друге просторне поремећаје као што су једнострано занемаривање и дезоријентација десно лево, али и оштећења видног поља.
Илузије у току летења могу бити веома опасне за пилота (посаду ваздухоплова), због погрешне интерпетације реалне стварности, и погрешних одлука које доноси пилоти у току управљању летелицом, што може завршити удесом или катастрофом.
Историја Паралелно са развојем авијације, за време летења по облачном и времену са слабом видљивошћу, многи пилоти, доживљавали су погрешне утиске о положају авиона. О таквим погрешним перцепцијама писали су већ у првим данима развоја авијације Фере 1908. и Адамс 1912. Већ тада се писало, да су погрешне перцепције о положају авиона у простору веома опасне, јер отежавају оријентацију па могу изазвати несрећу ако се пилот за њима поведе.
У Другом светском рату, авијација је први пут масовно употребљавана. Летело се много ноћу и у лошим метеоролошким условима, да би се избегла јака противавионска одбрана. И поред тога што су за такве летове одабирани најбољи пилоти, нагло се увећавао број пилота који се жалио на потешкоће у одржавању авиона у правилном положају, због погрешних перцепција, које су доживљавали при извођењу различитих маневара. Мисли се да је велики број удеса ваздухоплова у току Другог светског рата, (који због ратних услова нису могли бити истражени), последица погрешних перцепција о положају авиона.
Механизам настанка илузија мини|220п|Руфинијеви рецептори (детектори интензитета) мини|220п|Голџијеви рецептори у тетивама мишића мини|десно|220п|Летење се обавља у три координате мини|десно|220п|Вештачки хоризонт - централни инструмент за оријентацију у летењу мини|десно|220п|Шест инструмента за навигацију чијом се правилном употребом отклањају илузије
Перцепција је сложен психички процес којим се захвата и упознаје свет око нас. Перцепција настаје деловањем различитих физичких процеса из околине на чулне органе и интеграција осећаја, знања, искуства, расуђивања, емоционалних стања, ставова, вредности и особина личности.
Рецептори су ћелије или део ћелије чија је функција претварање подражаја у нервни импулс. Различити рецептори током еволуције прилагодили су се да реагују на различите подражаје. Рецептори су смештени на различитим местима у телу па разликујемо: Екстероцепторе, рецепторе које надражују промене у околини: вид, слух, њух, укус, топло, хладно, додир и бол, Иинтероцепторе, који су смештени унутар тела: у органима за варење, респираторном систему, крвним судовима и сл, а активирају их промене у волумену, концентрацији различитих материја; њихов подражај понекад доводи до осећаја, а понекад до рефлексних реакција. Механорецепторе; су проприоцептори (који су смештени у мишићима, зглобовима и тетивама), кожни рецептори за додир и вестибуларни рецептори у унутрашњем уху, и који реагују на промене у тонусу мишића, положају тела и удова у простору и поремећају равнотеже.
Човек одржава равнотежу у простору углавном помоћу три фактора (чија активност се заснива на подражају рецептора) и то; чула вида, дубоког сензибилитета, вестибуларног дела унутрашњег ува са својим централним и периферним путевима.
На основу перцепције прикупљене видом, вестибуларним апаратом и дубоким сензибилитетом, уз правилну психичку интерпретацију примљених опажаја, човек се са великом сигурношћу оријентише у простору.
Механизам настанка илузија у току летња Човек који је прилагођен за живот на земаљи изложен је сили гравитације од 1 -{g}-. Земља представља релативно непокретно тело, на чијој површини је сила гравитације константна величина. За време кретања по земљиној површини силе убрзања, успорења и окретања релативно су мале те не изазивају значајније сензације у унутрашњем уву. На земљи се човек креће у тесном контакту са бројним оријентирима, па може видом лако утврдити и најмање скретање са правца. Утисци које примамо путем сензибилитета док ходамо по чврстој земљиној површини врло су снажни и дају тачне податке о положају нашег тела према усправном положају.
Авион представља покретно тело које може да се креће око било које своје осовине (осе). У току летења у ваздушном простору сила гравитације се мења и на авион и организам пилота дејствује у различитим правцима, што није у складу са искуствима које је он стекао на земљи, изазивајући код пилота грешке у перцепцији и појаву илузија. У свакодневној летачкој пракси сви пилоти на неко време доживњавају ову појаву.
Као последица појаве илузија настају три врсте феномена дезоријентација;
Тип I дезоријентације Када пилот не препознаје поремећаје у току лета, или је заведен илузијама, настаје озбиљна опасност по безбедност авиона, јер он управљање авионом гради на основу потпуно искривљене перцепције.
Тип II дезоријентације Када је пилот и његово искуство у озбиљном сукобу између онога што он доживљава и приказа информација на инструментима авиона. Овај сукоб у већини ситуација се успешно решава и ретко доводи до озбиљног инцидента.
Тип III дезоријентације Настаје код отказа инструмената уз потпуни губитака визуелног контакта пилота са околином и готово увек је праћен губитком контроле над авионом. Овај тип дезоријентације прате и снажни физички симптоми - визуелни поремећаји, спазми мишића, мучнина, или паника, што је довољна да жестоко онемогући нормално функционисање пилота.
У свим ситуацијама када у току летења пилот губи визуелни контакт са простором који га окружује, настају услови за појаву илузија. Највећи број илузија код пилота настаје у току, инструменталног летења, летења у сложеним метеоролошким условима, летења ноћу итд.
У току испитивања на авионима-лабораторијама утврђено је да лет без визуелних оријентира, представља непрекидни низ неустаљених кретања авиона у систему три координате а неприметна скретања се могу кумулирати и проузроковати појаву илузија.
Услови за настанак илузија настају оног момента када се јави неподударање између онога што показују инструменти са представама летача о ономе што он очекује да се дешава у његовом окружењу. Чврсте условне везе, при добро развијеној навици читања инструмената, ретко ће у периоду одвлачења пажње од инструмената у потпуности да се наруше, док ће промене у положају авиона у тим периодима, које се одражавају преко вестибуларних и кинестетичких анализатора, бити сигнал за усмеравање пажње на авио хоризонт (централни инструмент за навигацију у току летења).
Не треба мешати појам „илузије у току лета“ и „губитак оријентације“. Губитак оријентације при илузији не мора бити проузрокован нарушавањем перцепције већ некритичним мишљењем. Илузија понекад, чак и оштро изражена, може и да не доведе до губитка оријентације, ако се пилот према њој односи критички. Несигурност летача у сопствене могућности и некритично мишљење или сумња у исправност инструмената само су допунски психолошки фактори у настанку илузија.
Физиолошки механизми илузија су различити и према њима се врши и подела илузија.
Илузије које настају у, инструменталном летењу су неадекватна реакција не само једног чула већ представља такав сензорни феномен у чијој појави учествује комплекс чула; вестибуларна, визуелна, кинестетичка. Понекад преовлађује учешће једног чула, дајући овој или оној лажној представи одређену доминацију. У погледу форми илузије у току инструменталног летења могу бити разноврсне, али се најчешће истичу илузије наведене у табели;
+ УЧЕСТАЛОСТ ИЛУЗИЈА У ИНСТРУМЕНТАЛНОМ ЛЕТЕЊУ Врста илузија Учесталост јављања Илузија лажног нагиба авиона 44% Илизија супротног кретања 18% Илузија пењања 17% Илузија летења на леђима 10% Илузија заокрета 8% Илузија летења у спирали 8%
Вестибуларне илузије мини|десно|250п|<center>Анатомија унутрашњег ува<center> Унутрашње уво састоји се из два органа;
Кохлеарног органа, који служи за пријем звучних сигнала и
Вестибуларног органа, познатог и као орган равнотеже, јер служи за пријем надражаја о кретању тела у простору, и састоји се од две одвојене структуре; полукружних канала, који откривају промене угаоног убрзања, и отолитичког органа, који детектује промене линеарног убрзања и гравитације.
Полукружни канали и отолитички орган пружају информације нашем мозгу о положај тела и његовим покретима. А веза између вестибуларног система и очију помаже у одржавању равнотеже и држању очију усмерених на објекат („оријентир“) док се глава окреће или док се тело ротира. Служећи се бројним „фиксним оријентирима“ човек уз помоћ чула вида може лако кориговати сва одступања од жељеног правца.
Свака „несарадња“ између органа вида и вестибуларног апарата игра важну улогу у настанку вестибуларних илузија.
Врсте вестибуларних илузија Илузија кретања у супротном правцу У току илузија кретања у супротном правцу пилот има утисак да се нпр. после заокрета удесно, налази у заокрету улево, иако он заправо лети у правцу. Ову илузију изазива највероватниоје надражај куполе спољашњих или хоризонталних полукружних канала ува. Илузија пењања или понирања Код вестибуларне илузија пењања пилот доживњава да се нпр. после понирања не налази у хоризонталном лету, него се пење. Док код вестибуларне илузије понирања пилот има утисак да се после пењања, не налази у хоризонталном лету, него да понире. Ову појаву илузија изазива надражај задњих полукружних канала ува. Илузије нагињања Код лузије нагиањања код пилота се ствара утисак да се он налази у нагибу супротном од оног у којем је био за време лета. Појаву ових илузија највероватније изаива надражћај куполе вертикалних или предњих полукружних канала ува.
Визуелне илузије десно|мини|Понцова илузија Са визуелним илузијама већина нас се сусреће већ у раном детињству. Још као деца, сазнали смо да се железничка пруга, насупрот ономе што наше очи виде, на хоризонту завршава у једној тачки - Понцова илузија настала због даљине конвергентних линија.. Archives Italiennes de Biologie. Нешто слично доживљава и пилот у илузији ваздушне перспективе, која је објашњена у наставку текста).
Визуелна перцепција даје најважније информације да одржимо просторну оријентацију на земљи или током лета, а посебно када је тело у покрету. Чак и птице, рођене да лете, нису у стању одржавати просторну оријентацију и лете сигурно када су лишене вида (због облака или магле). Само су слепи мишеви развили способност да лете без визуелног контакта. али за то поседују посебно развијена чула.
Визуелне илузије у дневним условима летења У току лета у сложеним метеоролошким условима, и ограниченој видљивости, пилот има проблема са одржавањем просторне оријентације, које прати следећа врста визуелних илузија, које су иначе својствене визуелном летењу;