250п|мини|десно|Гринички меридијан (црвена вертикална линија) на раванској пројекцији Земље

Нулти меридијан или Гринички меридијан је меридијан који се користи као међународна референца (линија лонгитуде) у географском координатном систему у коме је ова лонгитуда дефинисана као 0°. Зајено, нулти меридијан и његов антимеридијан (180. меридијан у 360°-систему) за одређивање географске дужине формирају велику кружницу. Овај велики круг дели сфероид на две хемисфере. Ако се неко користи правцима Истока и Запада са дефинисаног почетног меридијана, онда се оне могу назвати источна и западна хемисфера.

thumb|250п|right|Герхард Меркатор у свом -{Atlas Cosmographicae}- (1595) користи главни меридијан негде у близини 25°З, пролазећи непосредно западно од острва Санта Марија у Атлантику. Његов 180. меридијан пролази дуж теснаца Анјан (Берингов пролаз)

Нулти меридијан је ултиматно произвољан, за разлику од екватора, који је одређен осом ротације. За Земљин главни меридијан, разне конвенције су коришћене или заговаране у различитим регионима током историје., geog.port.ac.uk Најчешћи савремени меридијан је -{IERS}- референтни меридијан. Он је изведен, али незнатно одступа од Гриничког меридијана, који је 1884. године изабран као међународни стандард.

Географске дужине за Земљу и Месец мере се од њиховог почетног меридијана на 0° до 180° источно и до 180° западно. За сва остала тела Сунчевог система, лонгитуда се мери од 0° (њихов почетни меридијан) до 360°. Западне лонгитуде се користе ако је ротација тела директна, односно следи правило десне руке. Источне лонгитуде се користе ако је ротација ретроградна. Међутим, °И које су веће од 180 могу се претворити у °З одузимањем вредности од 360. Исто важи и за °З веће од 180, конвертујући их у °И.

Опис Гринички меридијан се узима за „нулти меридијан“, односно меридијан који се дефинише као 0° географске дужине. Он пролази кроз Гриничку опсерваторију, у истоименом месту код Лондона. Најдаљи меридијан од Гриничког (180°) представља границу између источне и западне Земљине хемисфере.

За разлику од Земљиних паралела које су одређене осом ротације Земље, избор гриничког меридијана је усвојена конвенција. Током историје коришћене су разне конвенције о почетном меридијану. Гринички меридијан је усвојен као међународни стандард октобра 1884. на међународној конференцији у Вашингтону.

Подручја кроз која пролази мини|десно|250п|Почетни меридијан означен на опсерваторији у Гриничу Од северног до јужног пола, гринички меридијан пролази кроз следеће океане и државе:

Северни ледени океан (између Гренланда и архипелага Свалбард) Северни Атлантски океан Уједињено Краљевство Ламанш Француска Шпанија Средоземно море Алжир Мали Буркина Фасо Того Гана Јужни Атлантски океан Јужни океан Антарктик (Земља краљице Мод)

Списак примарних меридијана на Земљи

Локалитет Савремена географска дужина Назив меридијана Коментар Берингов мореуз 168°30' З Пјер Жансен је предложио овај меридијан као могући неутрални почетни меридијан на Међународној конференцији о меридијанима 1884. годинеInternational Conference Held at Washington for the Purpose of Fixing a Prime Meridian and a Universal Day. October, 1884, pp. 43–51. Project Gutenberg Вашингтон 77°03′56.07″ З (1897) or 77°04′02.24″ З (NAD 27) or 77°04′01.16″ З (NAD 83) Меридијан Нове поморске опсерваторије Вашингтон 77°02′48.0″ З, 77°03′02.3″, 77°03′06.119″ З или 77°03′06.276″ З (што је требало да буде NAD 27). Да је NAD27, каснији би био 77°03′05.194″ W (NAD 83) Меридијан Старе поморске опсерваторије Вашингтон 77°02′11.56299″ З (NAD 83), 77°02′11.55811″ З (NAD 83), 77°02′11.58325″ З (NAD 83) (три различита монумента која су првобитно требало да буду на меридијану Беле куће) Меридијан Беле Куће Вашингтон 77°00′32.6″ З (NAD 83) Капитол меридијан Филаделфија 75° 10' 12″ З , introduction.Oct. 13, 1884: Greenwich Resolves Subprime Meridian Crisis, WIRED, 13 October 2010. Рио де Жанеиро 43° 10' 19″ З Atlas do Brazil, 1909, by Barão Homem de Mello e Francisco Homem de Mello, published in Rio de Janeiro by F. Briguiet & Cia. Острва блажених / Азури 25° 40' 32″ З Коришћен до средњег века, предложио га је Пјер Жансен као један од могућих неутралних меридијана на Међународној конференцији о меридијанима Јеро (Ферски), Канарска острва 18° 03' З, 17° 39' 46″ З Ферски меридијанAncient, used in Ptolemy's Geographia. Later redefined 17° 39' 46″ З of Greenwich to be exactly 20° З of Paris. French "submarin" at Washington 1884. Тенерифе 16° 38' 22" З Тенерифски меридијан Постао је проминентан међу холандским картографима и навигаторима након што су напустили идеју магнетног меридијанаA.R.T. Jonkers; Parallel meridians: Diffusion and change in early modern oceanic reckoning, in Noord-Zuid in Oostindisch perspectief, The Hague, 2005, p. 7. Retrieved 2 February 2015. Кадиз 6° 17' 35.4" З Кадишки меридијан Краљевска опсерваторија у југоисточној кули Кастиљо де ла Вила, коју је током 1735–1850 користила шпанска морнарица., El País, 23 December 2016. Retrieved 8 November 2018.Antonio Lafuente and Manuel Sellés, , Ministerio de Defensa, , p.144, Лисабон 9° 07' 54.862″ З Мадрид 3° 41' 16.58″ З Кју 0° 00' 19.0″ З Примарни меридијан (пре Гринича) Лоциран у Кју опсерваторији краља Џорџа III Гринич 0° 00' 05.3101″ З Гринички меридијан Ери меридијан Гринич 0° 00' 05.33″ З Нулти меридијан борбеног прегледа Уједињеног Краљевства Бредлијев меридијан Гринич 0° 00' 00.00″ IERS референтни меридијан Париз 2° 20' 14.025″ И Париски меридијан Брисел 4° 22' 4.71″ И Антверпен 4° 24' И Антверпенски меридијан Амстердам 4° 53' И Кроз Вестеркерк у Амстердаму; коришћен за дефинисање законског времена у Холандији од 1909. до 1937. годинеEenheid van tijd in Nederland (Unity of time in the Netherlands), Utrecht University website, retrieved 28 August 2013. Берн 7° 26' 22.5″ И Пиза 10° 24' И Осло (Кристјанија) 10° 43' 22.5″ И Фиренца 11°15' И Флорентински меридијан Кориштен у Петерсовој пројекцији, 180° од меридијана који пролази кроз Берингов пролаз Рим 12° 27' 08.4″ И Меридијан Монте Марио Кориштен у Римском 40 датумуGrids & Datums – Italian Republic , asprs.org, Retrieved 10 December 2013. Копенхаген 12° 34' 32.25″ И Рундеторнmeridian, article from Den Store Danske Encyklopædi Напуљ 14° 15' И Пресберг 17° 06' 03″ И -{Meridianus Posoniensis}- Користио га је Самуел Миковини Будим 19° 03' 37″ И Меридиан у Будиму Кориштен током 1469–1495; увео га је Региомонтан, а користили су га Марсин Билика, Галеото Марзио, Миклош Ердели (1423–1473), Јоханес Толхопф (око 1445–1503), Јоханес Мунц. Смештен у краљевском замку (и опсерваторији) у Будиму.When Tolhopff handed over his book, titled Stellarium (1480) to king Matthias Corvinus, he emphasized that he had used the meridian of Buda for his calculations. The German physician, Johannes Müntz used it the same way in his 1495 calendar. However, in the second edition, he had already introduced the Vienna meridian. Zsoldos, Endre – Zsupán, Edina: Stellarium – egy csillagászati kódex Mátyás könyvtárában. Orpheus Noster V. évf. 2013/4. 62–85.; Szathmáry, László: Az asztrológia, alkémia és misztika Mátyás király udvarában. In: Ponticulus Hungaricus, VI. évfolyam 5. szám · Стокхолм 18° 03' 29.8″ И У Стокхолмској опсерваторији Краков 19° 57' 21.43″ И Краковски меридијан у Старој краковској опсерваторији у Сњадецковом колеџу; такође поменут у раду Николе Коперника О револуцијама небеских сфера. Варшава 21° 00' 42″ И Варшавски меридијан Варад 21° 55' 16″ И -{Tabulae Varadienses}-Oradea, Tourism office website, retrieved 3 February 2015. Између 1464. и 1667. Георг фон Пурбах је у тврђави Орадеа (у то време Варад) поставио почетни меридијан. У свом дневнику Колумбо је навео да је на броду имао једну копију Табуле Варадијске (-{Tabula Varadiensis}- или -{Tabulae directionum}-) за израчунавање стварног меридијана на основу положаја Месеца, у корелацији са Варадом. Америго Веспучи се такође напоменуо како је стекао знање за израчунавање меридијана помоћу ових табела. Meridian Zero csillagászklub access-date = 27 December 2018 Александрија 29° 53' И Александријски меридијан Меридијан Птоломејског Алмагеста. Санкт Петербург 30° 19' 42.09″ И Пулковски меридијан 31° 08' 03.69″ И 1884" Јерусалим 35° 13' 47.1″ И Мека 39° 49' 34″ И Такође погледајте меканско време, calls this point אמצע היישוב, "the middle of the habitation", i.e. the habitable hemisphere. Evidently this was a convention accepted by Arab geographers of his day. Уџајин 75° 47' И Кориштен у индијској астрономији и календарима из 4. века (такође погледајте време у Индији). Кјото 136° 14' И Користи се на јапанским картама из 18. и 19. века (званично 1779–1871). Тачно место непознато, али је у „Кајрекисиу” у граду Нишигекоутиу у Кјоту, тадашњој престоници. ~ 180 Супротно Гринич, предложен 13. октобра 1884. на Међународној конференцији о меридијанима од стране Сандфорда Флеминга.

Референце

Литература

Спољашње везе

"Where the Earth's surface begins—and ends", Popular Mechanics, December 1930 scanned TIFFs of the conference proceedings

Категорија:Географски координатни систем Категорија:Геодезија