Фернандо Вердаско

Фернандо Вердаско Кармона (; Мадрид, 15. новембра 1983) бивши је шпански тенисер.

Од 2009. Вердаско је тренирао у Лас Вегасу са Андреом Агасијем и његовим тимом у којем су Дарен Кејхил и Гил Рејес.

Тениска каријера Почеци Вердаско је почео да тренира тенис када је имао четири године. Постао је професионалац 2001. и завршио је годину на 464. месту. Године 2002. освојио је први ИТФ турнир и завршио годину на 173. месту.

2003. Године 2003. први пут је учествовао на турниру Мастерс серије, где је доспео до трећег кола у којем га је поразио земљак Карлос Моја. Имао је лошу сезону на шљаци и изгубио је у првом колу Вимблдона. Доспео је до трећег кола Отвореног првенства САД, где је изгубио од Тајланђанина Парадорна Сричапана.

2004. Након што је завршио 2003. као 109 играч света, Вердаско 2004. осваја прву АТП титулу на турниру у Валенсији, победивши у полуфиналу Хуана Карлоса Ферера а у финалу Алберта Монтањеса. Стигао је до трећег кола на два мастерса - Хамбурга и Мадрида. На турниру у Стокхолму освојио је титулу у паровима са земљаком Фелисијаном Лопезом. Сезону је завршио као 36. тенисер света.

2005. Године 2005. је два пута победио Ендија Родика: на мастерсима у Риму и Мајамију. Стигао је до четвртфинала турнира у Риму, Валенсији и Њу Хејвену, до полуфинала у Санкт Петербургу и до финала у Кицбилу где је изгубио од Аргентинца Гастона Гаудија. Први пут у каријери стигао је до четвртог кола неког гренд слема; на Отвореном првенству САД изгубио је од Јарка Нијеминена, након што је савладао Новака Ђоковића. Његово место на АТП листи се незнатно побољшало, годину је завршио на 32. позицији.

2006. У сезони 2006. доспео је до четвртог кола Вимблдона, победивши у трећем колу трећег носиоца Давида Налбандијана у три сета. У четвртом колу је изгубио од Чеха Радека Штјепанека у пет сетова. На Отвореном првенству САД је стигао до трећег кола, где га је поразио финалиста Енди Родик. Стигао је до четвртфинала турнира у Палерму. Наредне седмице је изгубио у првом колу турнира у Мецу. Вердаско није победио ни у једном мечу до краја године, коју је завршио на 35. месту.

2007. Године 2007. на три турнира мастерс серије изгубио је већ у првом колу: у Монте Карлу, Риму и Хамбургу. На Ролан гаросу је стигао до четвртог кола, у којем га је поразио Новак Ђоковић. Изгубио је у првом колу турнира у Квинсу и стигао до трећег кола Вимблдона. Изгубио је у другом колу мастерса у Мадриду од Новака Ђоковића. На турниру у Санкт Петербургу стигао је до финала без изгубљеног сета где га је победио Шкот Енди Мари са 2:6, 3:6. Добри резултати на турниру довели су до побољшања његове позиције на АТП листи, 27. места.

2008. 300п|десно|мини|Вердаско на Отвореном првенству САД 2008. На Отвореном првенству Аустралије постављен је за 25. носиоца али је већ у другом колу изгубио од Јанка Типсаревића. Заједно са земљаком Фелисијаном Лопезом помогао је репрезентацији Шпаније да стигне до полуфинала Дејвис купа. Победили су Немце Филипа Колшрајбера и Филипа Печнера резултатом 6:7(3), 7:6(1), 6:4, 2:6, 12:10 у мечу који је трајао 4 сата и 45 минута.

На мастерсу у Монте Карлу изгубио је у првом колу од Француза Гаела Монфиса. Наредне седмице је у Барселони такође изгубио у првом колу у два сета. Потом је стигао је до трећег кола мастерса у Риму где је изгубио од Џејмса Блејка. На мастерсу у Хамбургу стигао је до четвртфинала где га је поразио Роџер Федерер са 3:6, 3:6. На путу до четвртфинала Вердаско је савладао Михаела Јужног, Микаела Љодру и Давида Ферера.

На Ролан Гаросу је био постављен за 22. носиоца. Изгубио је у осмини финала од Рафаела Надала. Као резултат добре игре на Ролан Гаросу, 9. јула је доспео по први пут међу првих 20. тенисера света. Стигао је до финала отвореног првенства Нотингема и до 18. места на АТП листи. На Вимблдону је стигао до 4. кола, у којем је изгубио од Марија Анчића у пет сетова. Пети сет је трајао 90 минута и завршио се резултатом 11:13. Освојио је титулу у Умагу, савладавши у финалу Игора Андрејева. Доспео је до 11. места на АТП листи. На Отвореном првенству САД изгубио је у трећем колу од Игора Андрејева. Помогао је репрезентацији Шпаније да у финалу победи Аргентину, победивши у једном мечу у појединачној конкуренцији и у једном у конкуренцији парова.

2009. Почео је сезону на турниру у Бризбејну, где је постављен за трећег носиоца. Стигао је до финала, у којем га је у три сета победио осми носилац, Радек Штјепанек. Са Мишом Зверевим је у конкуренцији парова стигао до финала где су изгубили од Марка Жикела и Жо-Вилфрида Цонге 4:6, 3:6. На отвореном првенству Аустралије је стигао до полуфинала, у којем га је победио Рафаел Надал. Меч се завршио резултатом 7:6(4), 4:6, 6:7(2), 7:6(1), 4:6. Трајао је пет сати и 14 минута и тако постао најдужи меч у историји Отвореног првенства Аустралије. Вердасков улазак у полуфинале омогућио је да се по први пут у каријери нађе међу 10 најбољих тенисера света, на 9. месту. 300п|лево|мини|Вердаско у полуфиналу Дејвис купа 2009. Након овога, повукао се са турнира у Дубаију због повреде левог стопала. Стигао је до четвртфинала мастерса у Индијан Велсу где га је резултатом 3:6, 4:6 победио Роџер Федерер. На мастерсу у Мајамију је стигао до четвртфинала, које је изгубио од Ендија Марија са 1:6, 2:6. Након тога је дошао до 8. места на АТП листи. На мастерсу у Монте Карлу је трећи пут за редом доспео до четвртфинала; овај пут је изгубио од Новака Ђоковића, 2:6, 6:4, 3:6. Након овог турнира доспео је до најбољег пласмана на АТП листи - 7. места. На мастерсу у Риму стигао је до четвртфинала. Изгубио је од Надала 3:6, 3:6 и тако наставио низ пораза од Надала (скор 0-8). На мастерсу у Мадриду, у четвртфиналу је по девети пут изгубио од Рафаела Надала. На Ролан Гаросу први пут у години није доспео до четвртфинала турнира или даље; поразио га је Рус Николај Давиденко у четвртом колу, резултатом 2:6, 4:6, 4:6. На два наредна турнира изгубио је већ у првом колу. На Вимблдону је дошао до четвртог кола у коме га је савладао Хрват Иво Карловић резултатом 6:7(5) 7:6(4) 3:6 6:7(9). Освојио је трећу титулу у каријери на турниру у Њу Хејвену. У финалу је савладао Сема Кверија са 6:4, 7:6(6).

На Отвореном првенству САД је доспео до четвртфинала, у коме га је поразио Новак Ђоковић, 6:7(2), 6:1, 5:7, 2:6. На турниру у Куала Лумпуру је стигао до финала али је изгубио од Руса Николаја Давиденка са 4:6, 5:7. На Отвореном првенству Кине је постављен за петог носиоца. Стигао је до четвртфинала у коме је изгубио од Новака Ђоковића са 3:6, 6:1, 1:6. На мастерсу у Шангају је био постављен за седмог носиоца. У другом колу га је поразио Хрват Иван Љубичић са 4:6, 6:7(6). На турниру серије 500 у Валенсији, на којем је постављен за четвртог носиоца, стигао је до полуфинала у ком га је савладао Шкот Енди Мари са 3:6, 6:2, 3:6. На мастерсу у Паризу је био постављен за седмог носиоца. Изгубио је у трећем колу од Хрвата Марина Чилића 6:3, 3:6, 4:6.

Ове године се први пут у каријери квалификовао за завршни турнир сезоне, Тенис мастерс куп. Изгубио је сва три меча у групи: први меч, против Роџера Федерера, резултатом 6:4, 5:7, 1:6, против Хуана Мартина дел Потра, такође у три сета 4:6, 6:3, 6:7(1), и трећи меч од Ендија Марија 4:6, 7:6(4), 6:7(3). Годину је први пут у каријери завршио као један од десет најбољих тенисера света, на деветом месту.

2010. мини|десно|250п|Вердаско на Отвореном првенству САД 2010. Вердаско је почео сезону на егзибиционом турниру у предграђу Мелбурна, Којонгу. Освојио је турнир победивши Фернанада Гонзалеза 7:5, 6:1, Новака Ђоковића 6:1, 6:2, и Жоа-Вилфрида Цонгу 7:5, 6:3. На На Отвореном првенству Аустралије био је постављен за деветог носиоца. Дошао је до осмине финала, где је изгубио од шестог носиоца, Николаја Давиденка 2:6, 5:7, 6:4, 7:6(5), 3:6. Због лошег резултата на том гренд слему пао је на дванаесто место на АТП листи.

Наредни турнир на коме је учествовао био је у Сан Хозеу. Одиграо је егзибициони меч са Питом Сампрасом и победио га 6:3, 7:6(2). У финалу је савладао Ендија Родика 3:6, 6:4, 6:4 и тако дошао до своје четврте титуле у каријери. На турниру АТП 500 серије у Мемфису изгубио је већ у првом колу од Жеремија Шардија 6:7(4), 3:6. Без обзира на тако лош резултат, његов пласман на АТП листи се побољшао (10. место). Затим је учествовао на још једном турниру АТП 500 серије у Акапулку где је био постављен за првог носиоца. У четвртфиналу га је поразио Хуан Монако - 5:7, 3:6. Због лошег резултата на том турниру пао је на 12. место на АТП листи.

На мастерсу у Индијан Велсу је био постављен за десетог носиоца. Дошао је до трећег кола, у коме га је савладао Томаш Бердих 0:6, 3:6. Наредни турнир на коме је учествовао био је још један из Мастерс 1000 серије, Мајами мастерс. Доспео је до четвртфинала, где га је други пут за редом поразио Томаш Бердих, 6:4, 6:7(5), 4:6.

Сезону на шљаци је почео на турниру Мастерс 1000 серије у Монте Карлу. Доспео је до финала у ком је изгубио од Рафаела Надала 0:6, 1:6. Пласман у његово прво финале Мастерс 1000 серије донео му је и напредак на АТП листи, 9. место. Наредне седмице је освојио највећу титулу у својој каријери, АТП 500 турнир у Барселони, савладавши у финалу Робина Седерлинга 6:3, 4:6, 6:3. И наредне седмице је био у доброј форми, стигао је до полуфинала на мастерсу у Риму у коме га је поразио Давид Ферер 5:7, 3:6. На мастерсу у Мадриду је стигао до трећег кола, у ком га је поразио Јирген Мелцер. Наредне седмице је стигао до финала на турниру у Ници, где је изгубио од Француза Ришара Гаскеа 3:6, 7:5, 6:7(5). На Ролан Гаросу је стигао до осмине финала, где га је савладао сународник Николас Алмагро 1:6, 6:1, 1:6, 4:6. На Вимблдону је испао већ у првом колу од Фабија Фоњинија 6:7(9), 2:6, 7:6(6), 6:4.

Стигао је до четвртфинала на турниру АТП 500 серије у Вашингтону, у коме га је поразио Маркос Багдатис, каснији финалиста тог турнира. На мастерсима у Торонту и Синсинатију изгубио је у другом колу. На последњем гренд слем турниру сезоне, Отвореном првенству САД, стигао је до четвртфинала, у коме је изгубио од сународника и првог играча света, Рафаела Надала, 5:7, 3:6, 4:6. На турнирима у Азији није победио ни у једном мечу. У Бангкоку је изгубио у другом колу, а на турнирима у Пекингу и Шангају у првом колу.

На турниру у Валенсији је изгубио у другом колу. На последњем мастерсу сезоне, у Паризу, дошао је до осмине финала, где га је поразио Гаел Монфис, 7:6(4), 6:7(2), 5:7. Због раног пораза на овом турниру, није се квалификовао за завршно првенство сезоне, Тенис мастерс куп.

2011. На почетку сезоне Вердаско је наставио да ниже лоше резултате. На турниру АТП 250 серије у аустралијском граду Бризбејну је као трећи носилац испао у првом колу. Поражен је од Немца Бенџамина Бекера са 1:6, 7:6(2), 3:6. Следећи турнир му је био гренд слем, отворено првенство Аустралије где је дошао до осмине финала. У осмини финала је изгубио од Чеха Томаша Бердиха са 4:6, 2:6, 3:6.

На реду му је био турнир у Сан Хозеу, где је као први носилац и бранилац титуле дошао до финала. У финалу је изгубио од Канађанина Милоша Раонића са 6:7(6), 6:7(5). На турниру АТП 500 серије у Мемфису је у првом колу изгубио од истог противника са 4:6, 6:3, 6:7(5). Следећи турнир му је био у Акапулку, на шљаци, где је као други носилац у првом колу изгубио од Бразилца Томаза Белучија са 2:6, 6:4, 3:6.

Идући турнир му је био мастерс у Индијан Велсу где је као девети носилац дошао до трећег кола. У трећем колу је изгубио од Американца Сема Кверија са 5:7, 4:6. Следећи турнир му је био мастерс у Мајамију где је као девети носилац испао у другом колу. У другом колу је изгубио од сународника Пабла Андухара са 6:3, 6:7(3), 4:6.