Чикаго () трећи је град по величини (након Њујорка и Лос Анђелеса) и највећи град у унутрашњости САД. Налази се у држави Илиноис на југозападној обали језера Мичиген. По попису становништва из 2020. у њему је живело 2.746.388 становника.
Чикаго је укупно четврти град по величини на северноамеричком континенту и седми највећи град у западној хемисфери. Његово шире градско (метрополитенско) подручје обично се назива Чикаголенд, а обухвата осам округа са око 10 милиона становника. Кад се уброје сва приградска насеља и оближњи велеград Милвоки, Чикаго се може сматрати и средиштем мегалополиса.
Етимологија и надимци Име Чикаго потиче од француског превода имена , на староседелачком језику Мајамија и Илиноиса. Локатив речи што може значити „твор“ и „рамп“, дивља врста сродна црном и белом луку, позната као Allium tricoccum.
Први познати помен локације града Чикага као је у записима Роберта де Ласал око 1679. године, који га коиристи у мемоарима. Анри Жутел је у свом дневнику из 1688. године забележио да је истоимени дивљи „бели лук“ обилно растао у том подручју.
Град је током историје имао неколико надимака, као што су Ветровити град, Чикаго-град, Други град и Град великих рамена.
Географија Чикаго се налази у североисточном Илиноису, на југозападној обали слатководног језера Мичиген. Главни је град у метрополитанском подручју Чикага, смештеном и на Средњем западу Сједињених Држава и у региону Великих језера. Град се налази на континенталној разводници на месту Чикашког Портиџа, који повезује реку Мисисипи и сливове Великих језера. Поред тога што лежи поред језера Мичиген, две реке - река Чикаго у центру града и река Калумет у индустријском крајњем јужном делу - теку у потпуности или делимично кроз град.
Чикашка историја и економија су уско повезани са непосредном близином језера Мичиген. Река Чикаго је кроз историју служила за превоз већине терета у региону. Данашњи огромни језерски теретни бродови користе градску луку језера Калумет на јужној страни. Језеро такође има још један позитиван ефекат: ублажава климу Чикага, чинећи приобалне четврти мало топлијим зими, а хладнијим лети.
Када је Чикаго основан 1837. године, већина раноизграђених зграда била је око ушћа реке Чикаго, што се може видети на мапи првобитних 58 блокова града. Укупан нагиб централних, изграђених подручја града је релативно у складу са целокупном географијом подручја, док постоје само мале разлике у другим областима. Просечна надморска висина земљишта је 176,5 метара изнад нивоа мора. Иако се мерења донекле разликују, најниже тачке су дуж обале језера на 176,2 метра, док је највиша тачка на 205 метара, на крајњем јужном делу града.
Језеро Шор Драјв се протеже поред великог дела чикашке обале. Неки од паркова дуж обале укључују Линколн парк, Грант парк, Бернхам парк и Џексон парк. Постоји 24 јавне плаже дуж 42 километра дуге обале. Депонија се протеже у делове језера. Већина високих пословних и стамбених зграда налази се близу обале.
Неформални назив за цело метрополитанска област Чикага је „Чикаголенд“, што генерално значи град и сва његова предграђа, мада различите организације имају мало другачије дефиниције.мини|лево|Обала језера Мичиген код Чикага
Клима Чикаго има климу типичну за државе америчког Средњег Запада. Нагле промене времена, велике разлике у дневним температурама и непредвидљиве падавине главне су одлике његових временских прилика. Чикаго има четири јасно дефинисана годишња доба, иако се дешава да поједино годишње доба „залута“ у месец у ком се обично не појављује. На пример, у Чикагу је падао снег у фебруару (1942), и измерено је 33 °C у марту (1982), а 8. фебруара 1900. се чак догодило да је дневна температура варирала у рангу од 31 °C.
Највећа температура икад забележена у Чикагу су неслужбено измерена 44 °C од 24. јула 1935, док је највиша службено забележена температура од 42 °C измерена током великог топлотног удара 17. јула 1995. Најнижа званично забележена температура од -33 °C измерена је 11. јануара 1982.
Подаци о сунчаним данима за ЧикагоМесецЈанФебМарАпрМајЈунЈулАвгСепОктНовДецГодинаСредњи дневни сати10.011.012.013.015.015.015.014.012.011.010.09.012.2Source: Weather Atlas
Градске области
мини|Градске области Чикага Главни делови града укључују централни пословни округ, назван Луп, и северну, јужну и западну страну. Три стране града су представљене на застави Чикага са три хоризонталне беле пруге. Северна страна је најгушће насељени стамбени део града, а многи солитери се налазе на овој страни града дуж обале језера. Јужна страна је највећи део града, обухватајући отприлике 60% површине града. Јужна страна садржи већину објеката луке Чикаго.
Крајем 1920-их, социолози са Универзитета у Чикагу поделили су град на 77 различитих заједничких подручја, која се даље могу поделити на преко 200 неформално дефинисаних насеља.
Историја
Средином 18. века, подручје је насељавало племе Потаватоми, аутохтоно племе које је наследило народе Мајами, Саук и Мескваки у овом региону.
Први познати стални досељеник у Чикагу био је трговац, Жан Батист Поан ди Сабл. Ди Сабл је био афричког порекла, можда рођен у француској колонији Сен Доминго (Хаити), а насеље је основао 1780-их. Опште је познат као „Оснивач Чикага“.
Године 1795, након победе САД у Северозападном индијанском рату, подручје које је требало да буде део Чикага предато је САД за војни положај од стране домородачких племена. у складу са Гринвилским споразумом. Током 1803. америчка војска је изградила тврђаву Дирборн, која је уништена током Рата 1812. у бици код тврђаве Дирборн од стране Потаватомија, пре него што је касније обновљена.
Након рата 1812. године, племена Отава, Оџибве и Потаватоми уступила су додатну земљу Сједињеним Америчким Државама Споразумом из Сент Луиса из 1816. године. Потаватоми су насилно уклоњени са своје земље након Чикашког споразума из 1833. године и послати западно од реке Мисисипи као део федералне политике расељавања Индијанаца.
Дванестог августа 1833. године, основан је Чикаго, са популацијом од око 200 становника. У року од седам година порастао је на више од 6.000 људи. Петнаестог јуна 1835. године почела је прва јавна продаја земљишта са Едмундом Диком Тејлором као примаоцем јавног новца. Град Чикаго је основан у суботу, 4. марта 1837. године, и неколико деценија је био најбрже растући град на свету.Walter Nugent.
Град је постао важно транспортно чвориште између источног и западног дела Сједињених Америчких Држава. Прва железница у Чикагу, Галена и Чикаго Јунион Рејлроуд, и канал Илиноис и Мичиген отворени су 1848. године. Канал је омогућио паробродима и једрењацима на Великим језерима да се повежу са реком Мисисипи.
Процват економије привукао је становнике са села и мигранте из иностранства. Производни, малопродајни и финансијски сектори постали су доминантни у граду, што је утицало на раст америчке економије. Чикашка трговинска берза (основана 1848. године) увела је прве стандардизоване терминске уговоре којима се тргује на берзи, који су названи фјучерс уговори.
Током 1850-их, Чикаго је стекао национални политички значај јер је био изборна база сенатора Стивена Дагласа, заговорника Закона Канзас-Небраска и приступа „народног суверенитета“ при питању ширења ропства. Ова питања су такође помогла да се још један становник Илиноиса, Абрахам Линколн, пробије на градској политичкој сцени. Линколн је номинован у Чикагу за председника САД на Републиканској националној конвенцији 1860. године, која је одржана у наменски изграђеној аудиторијуму званом Вигвам. Победио је Дагласа на општим изборима, што је постало једно од ознова за Амерички грађански рат.
Да би се прилагодио брзом расту становништва и потражњи за бољим санитарним условима, град је побољшао инфраструктуру. У фебруару 1856. године, Чикашко градско веће одобрило је Чесброов план за изградњу првог свеобухватног канализационог система у земљи. Пројекат је подигао велики део централног Чикага на нови ниво употребом вијчаних дизалица за подизање зграда. Поред напретка, непречишћена канализација и индустријски отпад сада су се уливале у реку Чикаго, а потом и у језеро Мичиген, чиме је загађен примарни извор слатке воде у граду.мини|Уметнички приказ пожара из 1871.
Осмог октобра 1871. године, Велики пожар у Чикагу уништио је подручје града од око 6.4 километра са 1.6 километара ширине, што је био велики део града у то време. Најмање 300 људи је погинуло, а преко 100.000 је остало без крова над главом у пожару. Међутим, велики део града, укључујући железничке пруге и стоке, остао је нетакнут, а из рушевина претходних дрвених структура настале су модерније зграде и конструкције од челика и камена. Оне су поставиле преседан за светску градњу. Током периода обнове, у Чикагу је изграђен први небодер на свету 1885. године. За изградњу небодера је употребљена челична основа за костур зграде.
Копањем тунела у дужини 3.2 километра спојено је језеро Мичиген, до новоизграђених резервоара за воду. Године 1900, проблем загађења канализације је углавном решен када је град завршио велики инжењерски подвиг. Преокренуо је ток реке Чикаго тако да је вода отицала од језера Мичиген, а не у језеро. Овај пројекат је почео изградњом и побољшањем канала Илиноис и Мичиген, а завршен је Чикашким санитарним и бродским каналом који се повезује са реком Илиноис, која се улива у реку Мисисипи.
Град је значајно порастао по величини и броју становника укључивањем многих суседних насеља у оквир града, у периоду између 1851. и 1920. године, а највећа промена догодила се 1889. године, када се пет насеља придружило граду, укључујући насеље Хајд Парк, које сада обухвата већи део јужне стране Чикага и крајњи југоисток Чикага, и насеље Џеферсон, које сада чини већи део северозападне стране Чикага. Жеља за припајањем граду била је вођена бирократским и комуналним услугама које је град могао да пружи становницима.
Чикашка економија која је цветала привукла је огроман број нових имиграната из Европе и миграната из источног дела Сједињених Држава. Од укупног становништва 1900. године, више од 77% било је рођено у иностранству или рођено у Сједињеним Америчким Државама од страних родитеља. Немци, Ирци, Пољаци, Швеђани и Чеси чинили су скоро две трећине становништва из иностранства (до 1900. године, белци су чинили 98,1% становништва града).
Раднички сукоби уследили су након индустријског бума. У овом периоду су се десила немирни на Хејмаркету 4. маја 1886. и Пулманов штрајк 1894. године. Анархистичке и социјалистичке групе имале су истакнуте улоге у стварању веома великих и високо организованих радничких акција. Забринутост за социјалне проблеме међу сиромашним имигрантима у Чикагу довела је до тога да пацифисткиња Џејн Адамс и Елен Гејтс Стар оснују Хал Хаус 1889. године. Програми који су тамо развијени постали су модел за нову област социјалног рада.
Током 1870-их и 1880-их, Чикаго је постао водећи град у земљи у покрету за побољшање јавног здравља. Усвојени су и спроведени градски закони, а касније и државни закони који су унапредили стандарде медицинске професије и борили се против градских епидемија колере, малих богиња и жуте грознице. Ови закони су постали обрасци за реформу јавног здравља у другим градовима и државама.
Град је основао многе велике, лепо уређене општинске паркове, који су укључивали јавне санитарне објекте. Главни заговорник побољшања јавног здравља у Чикагу био је Џон Х. Раух, доктор медицине. Раух је 1866. године успоставио план за систем паркова у Чикагу. Створио је Линколн парк затварањем месног гробља а 1867. године, као одговор на епидемију колере, помогао је у оснивању новог Чикашког здравственог одбора. Десет година касније, постао је секретар, а затим и председник првог Државног здравственог одбора Илиноиса, који је већину својих активности обављао у Чикагу.