Борбени комплет (бојеви комплет, скраћено б/к, понекад само бк) је одређена количина муниције или борбених средстава за појединачног војника, оруђе, борбено возило, борбени авион и слично или војну јединицу као цјелину. По томе се и могу подијелити на лични (појединачни) борбени комплет, збирни (за сву једнотипну муницију у јединици) и укупан борбени комплет (све врсте муниције).
Борбени комплет се обично носи уз оружје али могућ је и одвојени транспорт. Борбени комплет служи као прорачунска мјера (норма) за одређивање потреба једнице са муницијом за извршење борбеног задатка.
Означава се скраћеницом б/к уз ознаку врсте муниције (калибар, оружје). Прорачун може бити по броју (100 метака), тежински (10 -{kg}-) или по јединици паковања (сандук). Као основна мјера за одређивање борбеног комплет се обично узима количина муниције потребна за један борбени дан: ово се некад назива и шаржа, јединица ватре, муницијски дан снабдијевања и слично.
Када командант одлучи о утрошку муниције за извршење задатка (рецимо 0.7 б/к, 1.1 б/к) и слично, на свим нивоима јединица, на основи постојећег стања резерви муниције и планираног утрошка одређује се потребни дотур и попуна муницијом током борбе.
Копнена војска Борбени комплет првих пушака је износио само 3-5 метака, због споре паљбе. Почетком 19. вијека већ је око 60 метака и резервни кременови и фитиљ. У српској војсци током Првог свјетског рата б/к за пушку износи 150 метака, од тога трећина у сандуцима од 63 -{kg}- при батаљонском транспорту.
Током Другог свјетског рата борбени комплет је повећан посебно за аутоматско оружје. Борбени комплет аутомата је неколико стотина метака, а митраљеза неколико хиљада.
У земаљској артиљерији совјетске војске током Другог свјетског рата борбени комплет минобацача 82 -{mm}- је 120 мина, 120 -{mm}- 80 мина, за топове 76 -{mm}- 140 метака, топове 122 -{mm}- 60 метака.
У ПАВ одбрани митраљези имају борбени комплет од 1500-2000 метака по цијеви, лаки ПАВ топови 200-800, средњи и тешки 150-200 метака.
Борбени комплет тенка САД М.60 послије Другог свјетског рата износио је 55 метака за топ 105 -{mm}- и 5950 метака за митраљез.
Ратна морнарица Борбени комплет зависи од врсте оруђа и борбених средстава. Бродски борбени комплет зависи од намјене брода, врсте оружја и могућности попуне. Послије Другог свјетског рата просјечни борбени комплет износи 500-4000 метака за оруђа калибра 20-57 -{mm}-, и 150-350 за великокалибарска оруђа. Мински борбени комплет минополагача је 40-1000 мина, торпедних чамаца 1 торпедо по цијеви, а подморница 1-4.
Ратно ваздухопловство Код авиона у борбени комплет спада муниција (за митраљезе, топове, ракетна зрна и пројектили) намијењени за један борбени задатак - то јест авиополијетање. Ловци и ловци-бомбардери обично имају и варијанте наоружања, па и варијације у борбеном комплету.
Као примјер ловац Хокер харикен из Другог свјетског рата има за 8 митраљеза б/к од укупно 2400 метака (300 метака по митраљезу). Модернији ловац Мираж III (1965.) има 2 топа 30 -{mm}- са укупно 250 метака, 2 вођена пројектила ваздух-ваздух са инфрацрвеним самонавођењем, и један са радарским навођењем - за ловачке задатке.
Види још Борба
Литература
Војна енциклопедија, Београд, 1970., књига прва, стране 723 - 726.
Категорија:Војска