Биће крви () је историјска драма Пола Томаса Андерсона из 2007. дјелимично заснована на роману „Нафта!“ Аптона Синклера. Говори о похлепном човјеку у потрази за богатством током процвата нафтне индустрије у Јужној Калифорнији крајем 19. и почетком 20. вијека.

Главне улоге тумаче Данијел Деј-Луис и Пол Дејно. Снимање је започело средином маја 2006. у Новом Мескику и Марфи у Тексасу, а завршено је 24. августа 2006. Прво јавно приказивање било је 29. септембра 2007. на Фантастик фесту у Остину, Тексас. Филм је објављен 25. децембра 2007, у Њујорку и Лос Анђелесу, а приказивао се у одређеном броју биоскопа на изабраним тржиштима. Општа дистрибуција почела је 25. јануара 2008.

Зарадио је многе похвале критичара, као номинације и награде. Појавио се на многим листама најбољих филмова године разних критичара, а Данијел Деј-Луис је за своју улогу освојио Оскара, награду БАФТА, Златни глобус те награде Цеха америчких глумаца, Удружења филмских критичара Њујорка и Ирске филмске академије (ИФТА). Филм је био номинован за осам Оскара, а освојио је два: најбољег главног глумца (Деј-Луис) и фотографију (Роберт Елсвит).

Радња

Прича почиње 1898. када Данијел Плејнвју (Данијел Деј-Луис), трагајући за сребром, сасвим случајно набаса на нафтни извор. Након провјере камења, која је потврдила присутност нафте, Плејнвју је почиње извлачити и прерађивати властитом опремом коју је сам дизајнирао. Убрзо се обогатио и основао малу компанију за вађење нафте. Након несреће на раду у којој један његов радник губи живот, Плејнвју преузима бригу о његовом дјетету и почиње га одгајати као своје. Почиње склапати веће послове користећи дјечака, којем даје име Ејч Ви (-{HV}-) (глуми га Дилон Фрејзер), као свог равноправног „партнера“ како би приказао статус и вјеродостојност човјека који држи до породичних вриједности. До 1911. постаје један од најуспјешнијих проналазача нафте у Калифорнији.

Плејнвјуу долази младић Пол Сандеј (глуми га Пол Дејно) који му продаје информацију о земљишту богатом нафтом на којем живи његова породица у Малом Бостону у Калифорнији. Плејнвју и Ејч Ви одлазе тамо представљајући се као ловци на препелице и откривају нафту како продире на површину. Плејнвју покушава да откупи земљиште не спомињући Половом оцу, Ејбелу (Дејвид Вилис), нафту. Али, Полов брат близанац, Ели (којег такође глуми Пол Дејно), зна за нафту и подиже цијену на десет хиљада долара које намјерава уложити у градњу цркве. Плејнвју му даје пет хиљада унапријед и обећава других пет као донацију цркви.

Како би осигурао монопол над нафтом у Малом Бостону, Плејнвју откупљује права на бушење на многим сусједним земљиштима, осим једног чијег је власника, господина Бендија (Хенс Хаус), Плејнвју игнорисао кад је Бенди захтијевао да Плејнвју дође на његов посјед лично. Са новцем од земљишта, Ели оснива властиту цркву коју назива Црквом Трећег Откривења, а себе проглашава духовним исцјелитељем. Плејнвју подиже самарицу, а дан прије почетка бушења, Ели замоли да благослови грађевину како би промовисао цркву. Плејнвју пристаје, али на свечаности игнорише Елија и позове његову сестру Мери (Сидни Макалистер), која се спријатељила са Ејч Вијем. Бушење почиње.

Рупа временом постаје толико дубока да досеже „океан нафте“ испод града, али у ексползији плина Ејч Ви губи слух. Ели одлази на бушотину да тражи новац који му Плејнвју дугује, међутим, Плејнвју га изненада грубо нападне, вичући на њега како је неспособан да му излијечи сина. Понижен, Ели се враћа у очеву кућу, гдје је напао и претукао свог оца зато што је продао породичну земљу по ниској цијени.

Једног дана, Плејнвјуу долази човјек који тврди да је његов полубрат Хенри Брендс (Кевин Џ. О‘Конор), и од којег сазнаје да му је отац мртав. Он му повјерује и постаје блискији с њим него са било којим другим сарадником, повјеривши му жељу да потуче сву конкуренцију. Ејч Ви се докопао Хенријевог дневника и прочитавши га, исте ноћи покушава да запали Хенријев кревет. Плејнвју га након тога шаље у школу за глуве и губи контакт с њим.

Плејнвјуа контактира супарничка компанија, Стандард ојл, и нуди му откуп земљишта у Малом Бостону, где Плејнвју губи новац на транспорт нафте. Агент Стандард ојла међутим, чини грешку и каже Плајнвјуу како би требало да брине за свог сина, на шта Плејнвју плане и запрети му смрћу а затим демонстративно напусти састанак. Плејнвју одлучује склопити уговор са Јунион ојлом за изградњу нафтовода који ће водити до обале Санта Барбаре. Након прегледа карте, открива да би нафтовод морао ићи преко јединог имања у Малом Бостону које он није купио, Бендијевог ранча. Плејнвју и Хенри одлазе у извиђање обале, зауставивши се код Бендијеве фарме гдје сусрећу његовог унука који им каже како му је дјед на путу да се враћа за неколико дана. Данијел и Хенри настављају разгледање и планирање руте нафтовода. Успут почињу постављати коце, од пустињског дијела јужне Долине Сан Хоакин, преко Бендијевог ранча и степе па све до обале Тихог океана.

Стигавши на обалу, Хенри и Плејнвју се састају са Јунион оилом и склапају договор о градњи нафтовода. Данијел се поновно почне уздати у Хенрија, али убрзо почне да сумња да Хенри није оно за шта се представља. На плажи почне тестирати Хенрија говорећи о обиљежјима и догађајима из њиховог родног града, Фонд ду Лака у Висконсину. На повратку у Мали Бостон, Плејнвју буди Хенрија и упери му пиштољ у главу питајући га за њихов родни град. Хенри признаје да је безначајни варалица: Данијелов прави брат био је Хенријев пријатељ који је умро од туберкулозе. Плејнвју убиије Хенрија и покопа га у плитком гробу у њихову кампу.

Сутрадан Плејнвју буди Бендија који пристаје продати своје земљиште за нафтовод под једним условом: да се он крсти у Цркви Трећег Откривења. Осим сазнања да је његово земљиште кључно за Плејнвјуов нафтовод, Бендијева предност је и у томе што зна да је он убио Хенрија. Данијел, којег не занима религија, пристаје и претрпи понижавајућу иницијацију у Елијевој режији. Плејнвју одлази код Х. В.-а али још не зна комуницирати са дјечаком који сада учи језик знакова те постаје све више заузет својим послом. Осим тога, све више почиње пити виски. Ели напушта Мали Бостон како би постао мисионар.

Прича се наставља 1927. године, вјенчањем Х. В.-a и Мери Сандеј. Плејнвју живи у великом, али празном здању. Готово увијек је пијан, а вријеме проводи гађајући своје ствари револвером. Х. В. (којег сада глуми Расел Харвард) долази свом оцу како би га питао (преко преводиоца) да раскину партнерство како би могао основати властиту нафтну компанију у Мексику. Видљиво узнемирен, Плејнвју му каже одсјечно да он заправо није његов син него сироче пронађено у пустињи - што је разлог зашто не посједује очеве карактеристике. Х. В. одвраћа „Захваљујем Богу што немам ништа од тебе у себи.“ Затим одлази из просторије док га Плејнвју назива „копилетом из корпе“.

Након извјесног времена, након економске рецесије, Плејнвјуа у његовој куглачкој дворани посјећује Ели који сада води велику цркву и приповиједа на радију, али је изгубио богатство и покушава продати Плејнвјуу права за бушење Бендијевог ранча који сада припада њему. Плејнвју пристаје, али под својим условом. Подвргава Елија понижавајућој сцени гдје он мора признати да је лажни пророк те прогласити Бога празновјерјем. Данијел му након тога каже да је нафта исушена из земље од стране његових околних бушотина. Почне исмијавати Елија, а затим га нападне, бацајући кугле на њега и тјерајући га преко куглачких стаза. На крају филма, Плејнвју претуче Елија на смрт чуњем за куглање. Сједа поред беживотног тијела, а његов батлер силази низ степенице, зовући га. Његова посљедња реченица је „Готов сам!“.

Улоге

|Данијел Деј-Луис||Данијел Плејнвју |- |Пол Дејно||Пол Сандеј / Ели Сандеј |- |Дилон Фрејзер||Х. В. Плејнвју |- |Киран Хајндс ||Флечер Хамилтон |- |Кевин Џејмс О’Конор||Хенри Брендс |- |Дејвид Вилис || Ејбел Сандеј |- |Расел Хауард ||Х. В. Плејнвју (старији)

Продукција

Развој

мини|десно|300п|Пол Томас Андерсон са Данијелом Деј-Луисом у Њујорку децембра 2007.

Пол Томас Андерсон је у почетку радио на сценарију о двије супротстављене породице. Мучио се са сценаријем и убрзо схватио да он једноставно не функционише. У интервјуу за -{The New York Observer}-, глумац је описао шта га је привукло пројекту. Било је то „схватање да је ушао у тај свијет. Није га посматрао-ушао је у њега.“ Реченица у псољедњој сцени, „Пијем твој милкшејк!“ је парафраза цитата сенатора Новог Мекика Алберта Фола из говора пред конгресном истрагом у двадесетима у вези нафтног скандала. Андерсон је био одушевљен изразом „милкшејк“ који се употребљавао како би се објаснио сложени технички процес нафтне дренаже сенаторима.

Према Џоан Селар, једној од продуцената филма, био је то тежак филм за финансирати јер „су студији сматрали како пројекат није толико јак да постане велики филм." Биле су потребне двије године како би се прикупила финансијска средства.

За улогу Плејнвјуевог сина, Андерсон је тражио људе у Лос Анђелесу и Њујорку, али је схватио како му треба неко из Тексаса ко зна да пуца из пушке и ко „живи у том свијету“. Продуценти су се распитивали по школи, а директор је предложио Дајлона Фрејзера. Умјесто да чита сцене и разговарају са њим, продуценти су га ангажовали схвативши како је он идеалан избор за улогу.

Како би формирао свој лик, Деј-Луис је почео са гласом. Андерсон му је послао снимке са краја 19. вијека до 1927. и примјерак филма Благо Сијера Мадре, укључујући документарац о његовом редитељу, Џону Хјустону, који је извршио велики утицај на Андерсонов лик. Према Андерсону, био је инспирисан чињеницом да Сијера Мадре говори „о похлепи, амбицији, параноји и тражењу најгорих дијелова самог себе“. Док је писао сценарио, пустио би филм прије него што би ишао на спавање. У проучавању улоге, Деј-Луис је читао писма радника и проучавао фотографије из тог периода. Осим тога, читао је и о нафтном тајкуну Едварду Доенију на којем је Синклерова књига дјелимично темељена.

Снимање

Снимање је почело у јуну 2006. на ранчу у Марфи у Тексасу, и трајало је три мјесеца. Снимало се и у Лос Анђелесу. Андерсон је покушао снимити сценарио по секвенцама са већином сетова на ранчу. Двије седмице пред снимање које је трајало 60 дана, Андерсон је замијенио глумца који је играо Елија Сандеја са Полом Дејном, који је у почетку ангажован за пуно мању улогу Пола Сандеја, брата који даје Плејнвјуу тајну о нафти на ранчу Сандејевих. Профил о Деј-Луису у Њујорк Тајмсу изјавио је да се оригинални глумац (Кел О’Нил) плашио Деј-Луисове жестине и навике да остане у лику и изван сета. И Андерсон и Деј-Луис су демантовали ову тврдњу, а глумац је рекао, „Апсолутно не вјерујем да се то догодило зато што се бојао мене. Вјерујем да је то тако-и надам се да сам у праву.“ Андерсон је први пут видио Дејноа у Причи о Џеку и Роз те је сматрао како би он био савршен за улогу Пола Сандеја, коју је имао намјеру дати дјечаку од 12 или 13 година. Дејно је имао само четири дана да се припреми за пуно већу улогу Елија Сандеја, али је истражио временски период у којем је филм био смјештен као и евангелистичке проповједнике. Три седмице сцена са Сандејем и Плејнвјуом морале су бити поново снимљене са Дејном умјесто Кела О’Нила. Сцене ентеријера у палати снимљене су у Грејстон Монсиону на Беверли Хилсу у Калифорнији., бившем стварном дому Едварда Доенија Џуниора, који му је поклонио отац Едвард Доени. Сцене снимљене у Грејстону захтијевале су пажљиву реновацију куглане у подруму.

Андерсон је филм посветио Роберту Алтману који је умро док је он монтирао филм.

Овај филм је била друга копродукција -{Paramount Vantagea}- и -{Miramax Films}- објављен након филма Нема земље за старце (који је освојио Оскар за најбољи филм).

Музика