мини|ФДР као асистент секретара за морнарицу
Френклин Делано Рузвелт (; Њујорк, 30. јануар 1882 — Ворм Спрингс, 12. април 1945), је био амерички политичар и тридесет други председник САД (1933—1945). У политику је ушао следећи пример свог рођака Теодора Рузвелта, и постао активан члан Демократске странке. Године 1905. оженио се Елеонор Рузвелт, која ће у наредним годинама постати његов саветник.
Служио је у њујоршком сенату (1910—1913) и као помоћник секретара за морнарицу (1913—1920). Демократска странка кандидовала га је за потпредседника на изборима 1920. године. Наредне године оболео је од парализе: иако није могао да хода, остао је активан у политици. Као 44. гувернер државе Њујорк (1929—1933), основао је државну агенцију за социјалну помоћ у САД. Године 1932. освојио је председничку номинацију демократа уз помоћ Џејмса Фарлија и с лакоћом победио председника Херберта Хувера. У свом инаугуралном обраћању земљи са више од 13 милиона незапослених, рекао је да је „једина ствар које треба да се плашимо сам страх“. Конгрес је одобрио већину промена којим је он тежио у свом програму Нови договор у првих сто мандата. Великом већином поново је изабран 1936, а противкандидат му је био Алф Ландон.
Да би разрешио правне изазове постављене пред Нови договор, предложио је проширење Врховног суда, али је његов план за уређење („Паковање“) суда побудило велико противљење и одбачен је. До краја 30-их година XX века економски опоравак се успорио, али је Рузвелт био све више забринут због ратне претње. По трећи пут, што је тада било без преседана, изабран је 1940. победивши на изборима Вендела Вилкија. Развио је програм зајма и најма за помоћ америчким савезницима, нарочито Уједињеном Краљевству, у првим годинама Другог светског рата.
Године 1941. састао се са Винстоном Черчилом да би израдили Атлантску повељу. Уласком САД у рат, Рузвелт је мобилисао индустрију за производњу војне опреме и формирао алијансу са Британијом и Совјетским Савезом; састао са Черчилом и Јосифом Стаљином на конференцији о ратној политици у Техерану (1943) и на Јалти (1945). Упркос све слабијем здрављу, освојио је четврти мандат против Томаса Дјуија (1944), али је убрзо после тога умро.
Живот и дело мини|250px|Рузвелт (средина) на Јалтској конференцији заједно са Черчилом (лево) и Стаљином (десно)
Франклин Делано Рузвелт рођен је 30. јануара 1882. године. Политком је почео да се бави 1907. године, а већ 1910. изабран је за сенатора савезне државе Њујорк на листи Демократске странке. Председник Вилсон именовао га је 1913. подсекретаром морнарице. На тој дужности је остао до 1920. године када је Демократска странка изгубила изборе. Иако оболео од парализе 1921. наставио је политичку делатност, те је 1928. године изабран за гувернера савезне државе Њујорк. На конвенцији Демократске странке 1931. изабран је за председничког кандидата. На изборима 1932. године Франклин Делано Рузвелт односи надмоћну победу - само шест држава није гласало за њега. На председничкој инаугурацији 1933. у марту обећао је Њу дил (социјалне мере у време дубоке економске кризе које су му донеле велику популарност) и изрекао, касније чувену, реченицу:
Допустите да изнесем своје чврсто веровање како се треба бојати једино страха самога.
Са Њу дилом Рузвелт је покренуо кампању радикалних мера за оздрављење националне привреде. Кампања је укључивала масовни програм јавних радова (бране, шуме, аутоцесте) који су финансирани из савезног буџета. Ови радови омогућили су запошљавање неколико милиона људи. Уз то реорганизиран је банковни систем, уведено је осигурање за незапослене и старосна пензија. Такође је изменио политику Сједињених Држава према државама Средње и Јужне Америке у политику доброг суседства. Три године пре поновног избора за предсједника Сједињених Држава, тачније 1933. године, са Совјетским Савезом успоставља дипломатске односе.
Године 1940. трећи се пут кандидирао за председника Сједињених Држава, што је то дотада било незабележено у америчкој историји. У августу 1941. Рузвелт и Черчил састали су се у Плацентија Бају у Њуфаундленду (Канада) и саставили Атлантску повељу која је садржавала четири тзв. Рузвелтова правила која је исте године објавио у Повељи о четири слободе: мисли, вере, од беде и од страха. Атлантска повеља значила је зачетак Уједињених народа. С Черчилом је потписао и Закон о зајму и најму којим је омогућио америчку помоћ у борби против Сила Осовине.
У новембру 1944. године по четврти пут побеђује на председничким изборима. Већ приликом сусрета на Јалти (у фебруару 1945. године) с Черчилом и Стаљином видно је био болестан. Тада га је прегледао Черчилов лекар и дао му мање од шест месеци живота. Преминуо је 17. априла 1945. од излива крви у мозак у Ворм Спрингсу у савезној држави Џорџији. Покопан је у Вашингтону. Постхумно по њему је назван један носач авиона америчке морнарице. Такође постхумно 1948. године у Лондону му је откривен споменик на једном од лондонских тргова. Споменик је на свечаном отварању открила Рузвелтова супруга Ана Еленора Рузвелт.
Види још Председнички избори у САД 1932. Председнички избори у САД 1936. Председнички избори у САД 1940. Председнички избори у САД 1944.
Референце
Литература
Биографије
. : despite the title, a highly favorable biography by scholar. Plus Author Webcast Interview at the Pritzker Military Library on January 22, 2009
.
. . : the most detailed scholarly biography; ends in 1934. Frank Freidel, (vol 1 1952) to 1918; . covers 1919 to 1928 covers 1929-32 online ; covers entire life. ; popular joint biography
. . . ; 35 essays by scholars. online
: covers 1905–32.
Академске студије
. 200 pp; overview by leading British scholar. .
.
. . .
. , his long-term influence .
, on 1940 election. ; essays by scholars covering major historiographical themes. online , balanced summary . . , the classic narrative history. Strongly supports FDR. .
.
Спољња политика и Други светски рат
.
. 514 pp. .
. . The Undeclared War, 1940–1941 (1953) . highly detailed and influential two-volume semi-official history
. Detailed history of how FDR handled the war.
, Pulitzer Prize. . Overall history of the war; strong on diplomacy of FDR and other main leaders. .
Критика
. A revisionist blames FDR for inciting Japan to attack. ; summarizes newspaper editorials. criticizes intellectuals who supported FDR. , 433 pp. , critique from the left.
. , former FDR supporter condemns all aspects of FDR. . , says US should have let USSR and Germany destroy each other. . . says FDR's racism was primarily to blame. , compares populist and paternalist features. by libertarian economist who blames both Hoover and FDR. . Attacks Roosevelt for passive complicity in allowing Holocaust to happen.
Реторика
. . . . . . .
. . .
Историографија
Hendrickson, Jr., Kenneth E. online . online
Примарни извори
; full of useful data . , massive compilation of many public opinion polls from the USA. , 3 vol, summarizes results of each poll as reported to newspapers. . by key Brain Truster (3 vol), covers 1933–37. 2nd series 1937–39 available on microfiche and in a 14 vol print edition at some academic libraries. . . . -{The Documentary History of the Franklin D. Roosevelt Presidency (47 vol. 1995, University Press of America) table of contents }-
Спољашње везе
-{Franklin D. Roosevelt Presidential Library and Museum}- -{Franklin Delano Roosevelt Memorial, Washington, DC}- -{Full text and audio of a number of Roosevelt's speeches – Miller Center of Public Affairs}- -{Finding Aid to Franklin Delano Roosevelt Collection, 1914-1945 at the New York State Library, accessed May 18, 2016.}- -{Franklin Delano Roosevelt: A Resource Guide from the Library of Congress}- -{"Life Portrait of Franklin D. Roosevelt", from C-SPAN's American Presidents: Life Portraits, October 11, 1999}- -{The Presidents: FDR – an American Experience documentary}-
-{Franklin D. Roosevelt Personal Manuscripts}-
-{FDR's Ties to Georgia from the Digital Library of Georgia}-
Категорија:Рођени 1882. Категорија:Умрли 1945. Категорија:Председници САД Категорија:Гувернери Њујорка Категорија:Чланови Демократске странке (САД) Категорија:Амерички политичари