thumb|desno|250p|Prikaz donje strane — PMA-3 — mine, izgled detonatora
Protivpešadijska mina je vrsta mine za nanošenje gubitaka živoj sili i onesposobljavanju žive sile koja se kreće peške (pešadije), onda transportnim sredstvima i za diverzije, čiji dizajn je usmeren protiv ljudi za razliku od protivtenkovskih mina koje su namenjene uništavanju i onesposobljavanju vozila. Ove mine su dizajnirane da ozlede i ubiju što je više moguće osoba da bi se stekla prednost u ljudskim resursima i iscrpljivanju država zbog visoke cene koštanja u logističkoj podršci koja je potrebna da se žrtve zbrinu (lečenje žrtava, izrada odgovarajućih proteza za ruke i noge, njihova rehabilitacija i drugo).
Opis i namena protivpešadijskih mina Protivpešadijske mine su opremljene mehaničkim upaljačem koji inicira osnovno punjenje smešteno u telu mine. Kao osnovno punjenje koristi se TNT, mada mine manjih gabarita koriste snažnije eksplozive (npr. tetril). Odlikuju se malim dimenzijama i izuzetno malom količinom metala. Te karakteristike doprinose da se ove mine teško pronalaze i razminiraju. Po pravilu ove mine se ukopavaju i maskiraju.
Protivpešadijske mine namenjene su za izradu minskih polja, onda izradu mešovitih minskih polja (u kombinaciji sa protivtenkovskim minama) i postavljanje većih zgusnutijih grupa mina praveći minska polja radi odbrane državnih granica, onda nekih strateških pozicija i mogućih zamišljenih strateških pravaca odakle bi mogao neprijatelj da napadne, onda zaštita nekih važnih baza i drugo.
Protivpešadijske rasprskavajuće mine prvenstveno deluju na principu dejstva parčadi rasprsnutog tela mine nanoseći gubitke živoj sili čiji prečnik zavisi od vrste mine u krugu od 360°, izazivajući povrede ljudi. Mogu da nanesu ozbiljne povrede na rastojanjima do 30 m. Većina protivpešadijskih rasprskavajućih mina su potezne mine sa mehaničkim upaljačem, koji inicira osnovno punjenje smešteno u metalno telo veće debljine. I pored toga ove mine se mogu aktivirati uz pomoć niskih žičanih prepreka postavljenih na udaljenosti i do 20 m od mina, pre nego što detektor metala otkrije njihovo prisustvo. Zbog toga uklanjanje žičanih prepreka predstavlja važan korak u razminiranju ovih mina.
Sastav protivpešadijskih mina thumb|Typical components of an anti-personnel blast mine. thumb|desno|Blast mine — Italian VS-MK2 (cross-sectional view) Kućište mine objedinjuje delove mine i štiti ih od spoljnih uticaja okoline. Tokom istorije kućišta mina su pravljena od čelika ili aluminija a do promene u izradi dolazi tokom Drugog svetskog rata i pronalaskom prenosnog detektora metala radi lakšeg pronalaska mina. Zbog toga tokom tog rata Nemačka vojska prelazi na upotrebu mina čije je kućište izrađeno od drva ili čak i stakla, radi težeg detektovanja mina.
Drvene mine su upotrebljavane od strane Rusije tokom 1939. godine i pre pojave detektora metala zbog uštede na čeliku, a neke kao model drvene mine PP Mi-D se upotrebljavao do osamdesetih godina zbog lakoće izrade i teškoća pri detektovanju. Drvene mine imaju manu u propadanju (voda i vlažno zemljište) i raspadanju drva što prouzrokuje da mina nakon relativno kratkog vremena provedenog u zemlji postane nefunkcionalna.
Mine proizvedene posle 1950-ih većinom koriste plastična kućišta tako da u svojim komponentama najčešće imaju minimalnu količinu metala (oko 1 grama) a sve radi težeg detektovanja mina. Mine bez imalo metala u svojim delovima su takođe proizvedene ali nisu uobičajene te po svome sastavu takve mine nije moguće pronaći uz pomoć detektora metala što je i logično.
Protivpešadijska mina je ubojno-razarajuće sredstvo koje se sastoji od: tela mine, eksplozivnog punjenja i upaljača.
1. Telo je kućište u koje se smešta čitav sklop mine i štiti eksplozivno punjenje od mehaničkih oštećenja (kod nekih mina i od vlage) i povezuje sve delove mine u jednu celinu. Oblik i veličina tela su od velike važnosti, kao i materijal od kojeg je izrađeno. Ono mora da zaštiti sadržaj u unutrašnjosti mine i da bude dovoljni čvrsto za postavljanje i ujedno olakšava prenošenje i postavljanje mina. Izrađuje se, zavisno od namene mine i tehničkog rešenja (konstrukcije), od različitih vrsta materijala. Za izradu tela mine najčešće se koristi metal, plastični materijali i drvo u starijim konstrukcijama. Kod nekih tipova mina parčad rasprsnutog tela, prilikom dejstva mine, imaju ulogu da neposredno nanose gubitke živoj sili.
2. Eksplozivno punjenje (određena količina eksploziva) stvara odgovarajući efekat pri detonaciji (eksploziji) mine. Formira se od razarajućih (brizantnih) eksploziva, a najčešće se koristi trotil, mada mine manjih gabarita koriste snažnije eksplozive (npr. tetril) ili neke druge vrste. Zavisno od vrste i tipa mine, odnosno njene namene, eksplozivna punjenja su različite težine. Mine sa većom količinom eksploziva izazivaju oštećenja tehničkih sredstava i nanose veće gubitke živoj sili. Težina eksplozivnog punjenja protivpešadijskih mina kreće se do 500 g.
3. Upaljač služi da izazove detonaciju eksplozivnog punjenja (dejstvo mine). Zavisno od vrste upaljača, mine mogu da se aktiviraju trenutno nagazom, potezom, otpustom i zatvaranjem strujnog kola (uspostavljanjem kontakta, elektro indukcijom, magnetnim dejstvom, vibracijom, svetlosnim dejstvom i drugim načinima), ili sa određenim vremenskim usporenjem. Za trenutno aktiviranje mina upotrebljavaju se upaljači trenutnog dejstva (nagazni, potezni, otpusni, električna detonatorska kapisla i dr.) Ova vrsta upaljača ima najširu primenu. Za aktiviranje mina sa određenim vremenskim usporenjem upotrebljavaju se upaljači koji aktiviraju minu posle određenog (izabranog) vremena. Ti upaljači se obično stavljaju u dejstvo (tempiraju) u toku naoružavanja mine, a aktiviranje mine dolazi u određeno (izabrano) vreme bez spoljnog uticaja. U tu svrhu najviše se koriste razne vrste vremenskih hemijskih upaljača i upaljači sa satnim mehanizmom. Najčešće se primenjuju za naoružavanje mina iznenađenja.
Dejstva upaljača ostvaruju se na jedan od sledećih načina: pritiskom na upaljač (nagazno dejstvo); potezanjem žice za potezanje (potezno dejstvo); presecanjem zategnute žice, vezane za osigurač upaljača, ili podizanjem tereta sa upaljača (otpusno dejstvo); zatvaranjem kola struje; hemijskim putem (hemijsko dejstvo); kombinacijom navedenih načina, satnim mehanizmom i dr.
Mehanizmi za okidanje — Detonatori
Mehanizam za okidanje je napravljen tako da aktivira detonator ili preko udarne igle koja zapali zapaljivu smešu detonatora ili spajanjem u strujni krug električnog kola. Većina mina upotrebljava udarnu iglu koja je nategnuta na oprugu a kada je žrtva pokrene ona udari svojim klinom u glavu detonatora koji aktivira pirotehničku smesu koja aktivira eksploziv mine. Svaki detonator sadrži malu količinu olovnog acida. Mehanizam za okidanje je najkomplikovaniji sastavni deo bilo koje mine dok je rad uložen u njegovo dizajniranje i stvaranje gotovo zanemariv, tako da je pretpostavka da svako ko je sposoban da napravi hemijsku olovku, takođe bez problema je sposoban napraviti i mehanizam za okidanje mina.
Komplikovaniji primeri mehanizma za okidanje kao na primer kod italijanske SB-33 mine, imaju mehanizam koji vrši okidanje u više stepena postepeno to jest ukoliko pritisak na nju nije bio stalan mina neće opaliti tako da se zaključa ukoliko je mina izložena iznenadnom udaru. Zbog ovog tipa mehanizma za okidanje onemogućeno je deminiranje ovih mina lančanom eksplozijom i sličnim načinima razminiranja.
Detonirajuća kapisla je visoko osjetljiva eksplozivna materija koja eksplodira kada je podložena udaru detonatora a u svrhu pojačavanje snage detonatora i iniciranja eksplozije eksploziva mine.
Eksploziv se sastoji od stabilne eksplozivne smese koju aktivira inicijalna kapisla. Smesa eksploziva je stabilna zbog toga jer bi osetljivija smesa bila puno skuplja u proizvodnji ali bi i mina bila osetljivija a samim time i podložnija nenadanoj eksploziji. U većini mina kao glavni eksploziv se koristi TNT.
Vrste protivpešadijskih mina Protivpešadijske mine mogu biti položene ili razbacane. Mine se polažu na različite načine: ručno, mehanički (vozilima) ili daljinski (razbacivanjem artiljerijskim i raketnim projektilima, minobacačkim minama, kao i helikopterima ili avionima). Položene mine su na površini zemlje ili se ukopavaju i maskiraju. Razbacane mine nisu ukopane i postavljaju se iz letelica (aviona i helikoptera) ili iz vozila. Prema načinu upotrebe, aktiviranja i efektu dejstva, protivpešadijske mine dele se na: nagazne, rasprskavajuće, odskočne mine i mine usmerenog dejstva.
Nagazne protivpešadijske mine thumb|desno|Protivpešadijska mina u Kambodži Većina protivpešadijskih razornih mina reaguje na nagaz (pritisak), opremljene su mehaničkim upaljačem koji inicira osnovno punjenje smešteno u telu mine. Kao osnovno punjenje koristi se TNT, mada mine manjih gabarita koriste snažnije eksplozive (npr. tetril) ili mešavinu eksploziva (kao što je Kompozicija B). Energija eksplozije usmerena je na čovekovo stopalo i nogu. Odlikuju se malim dimenzijama i izuzetno malom količinom metala. Neke su otporne i na visok pritisak eksplozije. Te karakteristike doprinose da se ove mine teško pronalaze i razminiraju. Po pravilu ove mine se ukopavaju i maskiraju.
Rasprskavajuće mine thumb|desno|200p|Izgled — PROM-1 — modela protivpešadijske rasprskavajuće mine Protivpešadijske rasprskavajuće mine prvenstveno deluju na principu dejstva parčadi tela mine u krugu od 360°, izazivajući povrede ljudi. Za razliku od nagaznih protivpešadijskih mina koje su namenjene onesposobljavanju pojedinca to jest jedne osobe, dok se telo rasprskavajuće mine pri eksplodiranju raspršuje velikim područjem nanoseći šrapnelske ozlede osobama koje se nađu u blizini. Šarpneli ovog tipa mina mogu onesposobiti i neka oklopljena vozila koja imaju točkove (bušenje guma) te slabiji oklop (oštećivanje unutrašnjih komponenti i ozleđivanje putnika). Zbog rasprskavanja metala i znatno veće količine eksplozivne smese u ovom tipu mina oštećenja koja uzrokuje kod neoklopljenih vozila koja ih aktiviraju su mnogo veća nego kod eksplozivnih nagaznih mina. Efikasan domet mina zavisi od količine eksplozivnog punjenja, debljina tela mine i efikasnosti rasprskavanja. Mogu da nanesu ozbiljne povrede na rastojanjima do 30 m. Većina protivpešadijskih rasprskavajućih mina su potezne mine sa mehaničkim upaljačem, koji inicira osnovno punjenje smešteno u metalno telo veće debljine. Većina ovih mina kao osnovno punjenje koristi TNT, a kao materijal tela se koristi liveno gvožđe ili čelik zbog čega se ove mine lako pronalaze detektorima metala. I pored toga ove mine se mogu aktivirati uz pomoć niskih žičanih prepreka postavljenih na udaljenosti i do 20 m od mina, pre nego što detektor metala otkrije njihovo prisustvo. Zbog toga uklanjanje žičanih prepreka predstavlja važan korak u razminiranju ovih mina. Najpoznatiji predstavnici ovog tipa mina na području bivše Jugoslavije su PMR-2 A i PMR-3.
Tipovi rasprskavajućih protivpešadijskih mina thumb|200px|Jugoslavenska potezna IMP protivpešadijska mina za zasede, slikano negde na Balkanu 1996. Mine koje se postavljaju za zasede imaju rasprskavajuće telo celokupno iznad podloge na prikladnoj visini, skriveno i maskirano prikladnim materijalom (granje, lišće, trava, kamenje, mahovina, i slično) i opremljene s jednom ili više žica za potezno aktiviranje.
Najpoznatiji predstavnici ovog tipa mina na području bivše Jugoslavije su PMR-2 A i PMR-3.
Odskočne mine Odskočne mine poseduju jako malo (pomoćno) eksplozivno punjenje koje im omogućava da kada se mina aktivira onda telo mine odskoči iznad zemlje na visinu do nivoa grudi i tako aktivira glavni eksploziv i eksplodira. Neke od ovih mina mogu izazvati ozlede do 200 metara udaljenosti. Zbog metalne košuljice lako se detektuju detektorima metala ali su zbog toga često okružene nagaznim minama koje sadrže minimum metala kao zaštitom od razminiravanja.