Пума () понекад називан планински лав, катамаунт, кугуар или пантер, велика је мачка из породице малих мачака, пореклом из Америка. Настањује Северну, Средњу и Јужну Америку, што га чини најшире распрострањеним копненим дивљим сисаром у западној хемисфери и једним од најраспрострањенијих у свету. Његов ареал обухвата Јукон, провинције Британску Колумбију и Алберту у Канади, Стеновите планине и области западних Сједињених Америчких Држава. Јужно од тога, распрострањен је преко Мексика до Амазонске прашуме и јужних Анда у Патагонији. То је прилагодљива врста која насељава већину типова станишта у Америци. Предност даје стаништима са густим шибљем и стеновитим подручјима за праћење плена, али живи и у отвореним пределима. Рeч „пума“ долази из кечуа језика. На америчком континенту важи за другу по тежини мачку, одмах након јагуара, а четврта на свету, након леопарда, одмах иза тигра, лава и јагуара, иако заправо припада групи мањих мачака.
Пума је углавном усамљеник. Његов образац активности варира од дневне и катемералне до сумрачне и ноћне у зависности од тога да ли је у заштићеним или незаштићеним подручјима, а очигледно је повезан са присуством других предатора, врста плена, стоке и људи. Заседа као предатор и лови разноврстан плен. Главни плен су му копитари, нарочито јелени, али лови и глодаре. Територијалан је и живи у ниским густинама популације. Појединачни домети зависе од терена, вегетације и изобиља плена. Иако је велика мачка, није увек доминантни апекс предатор у свом ареалу, препуштајући плен другим предаторима. Повучен је и углавном избегава људе. Смртоносни напади на људе су ретки, али су у Северној Америци порасли како су људи све више насељавали станишта кугуара и градили фарме.
Пума је на листи Међународне уније за заштиту природе (IUCN) означен као „најмање забринут“. Интензиван лов након европске колонизације Америка и стални развој људских станишта у ареалу кугуара довели су до смањења популације у већем делу његовог историјског подручја. Посебно је популација источног кугуара углавном локално изумрла у источном делу Северне Америке од почетка XX века, са изузетком изоловане популације флоридског пантера.
Именовање и етимологија
Реч -{cougar}- је позајмљена из португалског -{çuçuarana}-, преко француског; а првобитно је изведена из тупијског језика. Тренутни облик у Бразилу је -{suçuarana}-. & corresponding entry for "Cougar" У 17. веку Џорџ Маркгрејв је пуму назвао -{cuguacu ara}-. Маркгрејвов приказ је 1648. умножио његов сарадник Виљем Писо. Назив -{cuguacu ara}- је затим усвојио Џон Реј 1693. године. Године 1774, Жорж-Луј Леклерк де Буфон, гроф од Буфона, конвертовао је -{cuguacu ara}- у -{cuguar}-, што је касније измењено у „-{cougar}-” на енглеском.
„Пума” је уобичајен назив који се користи у Латинској Америци и већем делу Европе. Израз пума се такође користи у Сједињеним Америчким Државама. Прва употреба пуме на енглеском датира из 1777. године, а уведена је из шпанског, а пре тога из кечуанског језика у 16. веку, где значи „моћна“.
У западним Сједињеним Државама и Канади назива се и „планински лав“, име које се први пут кориштено у писаној форми 1858. године. Други називи укључују „пантер“ и „катамант“. Рани шпански истраживачи Америке назвали су пуму -{gato montés}- (што значи „мачка планине”) и león (што значи „лав”).
Пума држи Гинисов рекорд за животињу с највећим бројем имена, са више од 40 само на енглеском.
Таксономија и еволуција thumb|left|Јужноамеричка пума у Националном Парку Торес дел Пајн, у Чилеанском делу Патагоније
-{Felis concolor}- је било научно име које је Карл Лине 1771. године предложио за мачку са дугим репом из Бразилије. Друга половина назива „-{concolor}-“ на латинском значи „уједначене боје“. Вилијам Џардин је стврсто ову врсту је у род Пума 1834. године. Овај род је део Felinae. Пума је у најближем сродству са јагуарундијем и гепардом.
Подврсте
Након Линеовог првог научног описа пуме, 32 зоолошка узорка пуме су описана и предложена као подврсте до касних 1980-их. Генетска анализа митохондријске ДНК пума указује на то да су многе од њих превише сличне да би биле препознате као различите на молекуларном нивоу, и да постоји само шест филогеографских група. Одређени пантери из Флориде показали су мале варијације микросателита, вероватно због парење животиња у блиском сродству. Након овог истраживања, аутори Светских врста сисара су препознали следећих шест подврста 2005. године: -{P. c. concolor}- укључује синониме bangsi, incarum, osgoodi, soasoaranna, sussuarana, soderstromii, suçuaçuara, and wavula -{P. c. puma}- укључује синониме -{araucanus, concolor, patagonica, pearsoni}-, и пума -{P. c. couguar}- укључује -{arundivaga, aztecus, browni, californica, floridana, hippolestes, improcera, kaibabensis, mayensis, missoulensis, olympus, oregonensis, schorgeri, stanleyana, vancouverensis}-, и -{youngi}- -{P. c. costaricensis}- -{P. c. anthonyi}- укључује -{acrocodia, borbensis, capricornensis, concolor, greeni}-, и нигра -{P. c. cabrerae}- укључује -{hudsonii}- и пума по предлогу Марселија из 1922.
Године 2006, флоридски пантер се још увек сматрао засебном подврстом -{P. c. coryi}- у истраживачким радовима.
Према подацима из 2017. године, радна група за класификацију мачака Специјалистичке групе за мачке признаје само две подврсте као валидне: -{P. c. concolor}- у Јужној Америци, вероватно искључујући регион северозападно од Анда -{P. c. couguar}- у Северној и Централној Америци и вероватно северозападној Јужној Америци
Еволуција Верује се да је породица Felidae потекла из Азије пре око 11 милиона година. Таксономска истраживања фелида су и даље делимична, а већину онога што знамо о њиховој еволуционој историји заснива се на анализи митохондријалне ДНК. Према најновијој геномској студији Фелиде, заједнички предак данашњих родова Leopardus, Lynx, Puma, Prionailurus, и Felis мигрирао је преко Беринговог копненог моста у Америку пре 8,0 до 8,5 милиона година. Потом су се родови разишли тим редоследом. Северноамеричке фелиде су затим прешле Јужну Америку пре 2–4милиона година, након формирања Панамске превлаке.
Неке студије сугеришу да се лоза гепарда одвојила од лозе Пума у Америци и мигрирала назад у Азију и Африку, док друга истраживања сугеришу да су се гепарди разишли у самом Старом свету. Висок ниво генетске сличности је пронађен међу северноамеричким популацијама пума, што сугерише да су сви они прилично скорашњи потомци мале групе предака. Кулвер и др. предлажу да је оригинална северноамеричка популација пуме истребљена током плеистоценског изумирања пре неких 10.000 година, када су нестали и други велики сисари, као што је Smilodon. Северну Америку су тада поново населиле јужноамеричке пуме.
Фосил идентификован као пума ископан је у аргентинској провинцији Катамарка и датиран је од 17.002 до 16.573 године. Садржао је јаја паразитског црва Toxascaris leonina. Овај налаз указује да су пума и паразит постојали у Јужној Америци најмање од периода касног плеистоцена. Најстарији фосилни остатак пуме (Puma concolor) у Јужној Америци (Аргентина) је фрагмент лобање из касног калабријског (енсенадског) доба.
Глава пуме је округла, а уши су испупчене. Моћне предње ноге, врат и вилица служе за хватање и држање великог плена. Има четири канџе које може да увлачи, на задњим шапама и по пет на предњим шапама, од којих је једна испупчена, попут палца код човека. Већа предња стопала и канџе су се формирале кроз еволуцију као адаптације за хватање плена.
Пуме су витки и окретни припадници породице мачака. Оне су четврта највећа врста мачака широм света;Expanding Cougar Population. одрасле јединке су високе од 60 до 90 центиметара до рамена.Florida Panther Facts. Одрасли мужјаци су високи око 2.4 метра од носа до врха репа, а женке у просеку 2.05 метра, са укупним распоном између 1.5 до 2.75 метра од носа до репа. Од ове дужине, реп обично износи 63 до 95 центиметара.Shivaraju, A. (2003) Puma concolor . Мужјаци обично имају 53 до 72 килограма. Женке обично теже између 34 до 48 килограма. Величина пуме је најмања у пределима близу екватора а већа према половима. Највећа забележена пума, устрељена 1901. године, имала је 105.2 kg; тврдње да су постојале јединке од 125.2 килограма и 118 килограма су врло вероватно преувеличане. Одрасли мужјак пуме у Северној Америци у просеку има 62 kg, док је просечна женка у истом региону у просеку око 42 kg. У просеку, одрасли мужјаци пуме у Британској Колумбији теже 56.7 kg и одрасле женке 45.4 kg, премда је неколико мужјака у Британској Колумбији тежило између 86.4 и 95.5 kg.
У зависности од локалитета, пуме могу бити мање или веће од јагуара, али су мање мишићаве и не тако снажно грађене те је у просеку њихова тежина мања. Док величина пуме има тенденцију да расте онолико колико се повећава удаљеност од екватора, јагуари су генерално мањи северно од реке Амазон у Јужној Америци и већи јужно од Амазона. На пример, док су јужноамерички јагуари релативно велики и могу да премаше тежину од 90 килограма, северноамерички јагуари у мексичком резервату природе Chamela-Cuixmala теже око 50 килограма, отприлике исто као и женке пуме.
Боја пуме је једноставна (стога латинска concolor [„једна боја“] у научном називу), али може значајно да варира међу јединкама, па чак и између браће и сестара. Длака је типично смеђа, али се креће од сребрносиве до црвенкасте са светлијим мрљама на доњем делу тела, укључујући вилице, браду и врат. Одојчад има мрље и рађа се са плавим очима и прстеновима на репу; младунци су бледи, а тамне мрље остају на њиховим боковима. Бела јединка уочена је у Националном парку Serra dos Órgãos у Рио де Жанеиру 2013. године када је снимљена камером, што указује да чисто беле јединке постоје унутар врсте, иако су изузетно ретке.
Пума има велике шапе и пропорционално највеће задње ноге код мачака, омогућавајући одличан скок у вис и снажне кратке спринтове. Може да скочи са земље и до 5.5 метара високо на дрво.
Распрострањеност и станиште Пума има најшири распон хабитуса од свих дивљих копнених животиња у Америци. Простор на коме пуме живи се протеже на 110 степени географске ширине од Јукона у Канади до јужних Анда у Чилеу. Врста је истребљена из источне Северне Америке, осим са Флориде, али је могуће да поново насељавају свој ранији распон и изоловане популације су уочене источно од савремених подручја у којима су настањени, у средњем западу САД и Канади. мини|Слика пуме са камере постављене у националном парку Сагуаро, Аризона Пума живи у свим врстама шума, низијским и планинским пустињама и на отвореним подручјима са мало вегетације, до надморске висине од 5800 метара. На планинама Санта Ана врста преферира стрме кањоне, стрмине, ободне стене и густе грмове. У Мексику је забележен у Сијера де Сан Карлосу. На полуострву Јукатан насељава секундарне и полулистопадне шуме у еколошком резервату Ел Еден. У Ел Салвадору је снимљена у нижој планинској шуми у Националном парку Монтекристо и у речном басену у региону Моразан изнад 700m у 2019. У Колумбији је врста примећена у плантажи палминог уља у близини приобалне шуме у басену Љанос и близу воде у долини реке Магдалене. У пејзажу централне Аргентине који су људи у многоме променили, пуме насељавају грмље са обилном покривачем вегетације и врстама плена.
Понашање и екологија Пуме су важна, кључна врста, у екосистемима западне хемисфере, повезујући бројне врсте у ланцу исхране. У свеобухватном прегледу литературе, више од 160 студија о екологији пуме, показало се да еколошке интеракције са 485 других врста у екосистемима насељеним пумама укључују различите области интеракције, почевши од употребе других врста као извора хране и плена, ефеката страха на потенцијални плен, ефекти од остатака леша које пума остави за собом до конкурентских ефеката на друге врсте предатора у заједничком станишту. Најчешћа тема истраживања у литератури која се овде користи била је исхрана пуме и регулација њеног плена.
Лов и исхрана десно|мини|Фотографија пуме у планинама Санта Сузана северозападно од Лос Анђелеса