мини|десно|250п|-{Cisco 4507R}- 10 гигабитни комутатор на окосници мреже 10 гигабитни етернет () у рачунарским мрежама представља стандард, однсно варијанту етернета, која је дефинисана 2002. године -{IEEE}- 802.3ae-2002 стандардом за рад на брзини преноса информација од 10 -{Gb/s}- (10 пута брже од гигабитног етернета).
Током година од 802.3ae-2002 стандарда који је дефинисао само системе за рад на оптичком влакну (--{SR}-, --{LR}-, --{ER}- и --{LX4}-), временом су изашли нови -{IEEE}- стандарди, 802.3-{ak}--2004 (10 гигабитни етернет на бакарним кабловима --{CX4}-), затим 802.3-{an}--2006 дефинише -{10GBASE-T}- систем за рад на упреденим бакарним парицама и -{10GBASE-LRM}- оптички систем и стандард 802.3-{ap}--2007 из 2007. године који описује два нова система на бакарним кабловима (--{KR}- и --{KX4}-). Предложени амандмани из ових стандарда 802.3-{ae}--2002 и 802.3-{ak}--2004 су спојени са ранијим стандардима у стандарду из 2005. године -{IEEE}- стд. 802.3-2005-{IEEE Std 802.3™ - 2005: IEEE Computer Society, section 3, New York , 9 December 2005}-, док су остали наведени, прихваћени у најновијем целокупном стандарду -{IEEE}- стд. 802.3-2008.
10 Гигабитни етернет подржава само режима рада у потпуном дуплексу на линковима који могу повезивати комутаторе. Разводници у овом систему нису дозвољени, као ни полу-дуплексни режим рада и CSMA/CD протокол.
Архитектура слојева десно|Преглед слојне архитектуре 10 гигабитног етернета Да би садржао брзину симбола и да би се смањили трошкови и технички изазови постављени пред примопредајнике 10 гигабитног етернета, 10 гигабитни етернет користи нови -{PCS}- начин кодирања (-{64B66B}-) са само 3% додатног саобраћаја. Слично као код гигабитног етернета, првобитно су направљена два -{10GBASE}- стандарда која користе -{64B66B}- -{PCS}- кодирање: -{10GBASE-R}- LAN стандард, који користи стандардне етернет оквире за пренос на физичком слоју и -{10GBASE-W}- WAN стандард који користи -{SONET/SDH}- оквире за пренос. 10 Гигабитни етернет користи 10 гигабитни интерфејс независан од медијума (-{XGMII}-) за везу између MAC подслоја и различитих 10 гигабитних физичких слојеваOptical Fiber Telecommunications - Volume VB, Systems and Networks, Academic Press 2008. section 9 - Cedric F. Lam and Winston I. Way: Optical Ethernet: Protocols, management, and 1–100G technologies. -{10GBASE-W}- -{PHY}- садржи WAN интерфејс подслој () (табела) који енкапсулира етернет -{MAC}- фрејмове у -{SONET/SDH}- усаглашен оквир. -{WIS}- слој такође обавља функцију прилагођавања односа проширивањем размака између суседних фрејмова, тако да је излазни однос сигнала генерисан -{WAN}- интерфејсом исти као код -{SONET/SDH OC-192}-, са брзином података од -{9953 Gb/s}-.
Физички слој -{10GBASE-W}- је креиран јер је у то време постојало највише -{10Gb/s}- транспортних система у -{SONET/SDH}- форми. У то време, -{10Gb/s}- етернет је био осмишљен као технологија која би извршила агрегацију саобраћаја код апликација на окосници мреже. Изгледало је логично креирати WAN стандард који је компатибилан са постојећом развијеном основом -{10Gb/s}- транспортног система. Али ипак, овај WAN стандард није широко прихваћен и највећи део 10 гигабитне опреме данашњег етернета је развијен за -{10GBASE-R}- стандард.
10 гигабитни етернет системи десно|мини|upright=1.4| Рутер 10 Гигабит Етхернет порта и три физичка типа модул слој Паралелно са -{10GBASE-R}- и -{10GBASE-W}-, креиран је и стандард -{10GBASE-X}- . Слично као и код -{1000BASE-X}--a, -{10GBASE-X}- стандард користи -{8B10B}- кодирајућу шему. Уместо преноса на једном серијском интерфејсу, -{10GBASE-X PHY}- преноси сигнале на четвороканалном паралелном интерфејсу и користи четири грубо раздвојене таласне дужине (4×2.5 -{Gb/s}-) у 1300-{nm}- спектралном региону, да би се креирао тзв. -{10GBASE-LX4}-. То је био први пут да се WDM технологија искористи у примени етернета. Чак иако -{LX-4}- интерфејс има бољу дисперзиону толеранцију и иако га је са становишта преноса лакше дизајнирати него 10 -{Gb/s}- серијски интерфејс, он захтева четири сета ласера и фотопријемника, што повећава величину паковања, сложеност и цену.
За само неколико година, 10 -{Gb/s}- серијски -{PHY}--ови су се развили тако брзо да су учинили -{LX4}- интерфејс застарелим. Првобитно су креирана три типа 10 -{Gb/s}- серијског оптичког -{PHY}- стандарда: -{10GBASE-S}-, -{10GBASE-L}- и -{10GBASE-E}-. -{10GBASE-E}- интерфејс користи за пренос трећи оптички прозор и минимум слабљења на 1550 -{nm}- у силицијум-диоксидном фиберу (први пут 802.3 стандарду) да би извршио пренос на раздаљини од 40 -{km}-.
-{10GBASE-LRM}- стандард је завршен до 2006. године, тек четири године након што је креиран први стандард за 10 гигабитни етернет 802.3ae. Он омогућава коришћење -{Fabry-Perot}--овог (-{FP}-) ласера мале цене за пренос до 220 -{m}-, на мултимодном фиберу који је био широко примењиван раних 1990-их за -{FDDI}- и за примене брзог етернета. Да би се реализовао -{10GBASE-LRM}- неопходна је електронска дисперзиона компензациона техника у пријемнику
Код 10 гигабитних етернет система имамо следеће конфигурације: -{10GBASE-S}- () опсег (840-860) -{nm}- -{10GBASE-L}- () опсег (1260-1355) -{nm}- -{10GBASE-E}- () опсег (1530-1565) -{nm}- -{10GBASE-C}- () бакарни кабл, упредене парице категорије 6а. У зависности примене у LAN (-{10GBASE-R}-) или WAN (-{10GBASE-W}-) мрежама, даље су дефинисани следећи стандарди: -{10GBASE-SR}- и -{10GBASE-SW}- -{10GBASE-LR}-, -{10GBASE-LX4}- и -{10GBASE-LW}- -{10GBASE-ER}- и -{10GBASE-EW}- -{10GBASE-CX4}- 10GBase-R системи 10GBase-SR систем -{10GBASE-SR}- () описан је етернет стандардом -{IEEE}- 802.3 клаузулом 49. Користи -{64B/66B}- шему кодирања и за пренос ласере таласне дужине око 850 nm (пренос у првом оптичкомпрозору). Инфорамције се серијски пренос прео вишережимског (мултимодног) оптичког влакна са брзином преноса од 10.3125 -{Gb/s}-. Користећи стандардна мултимодна влакна са језгром од 62,5 микрона, постиже пренос информација на растојања од 25 - 82-{m}-, а у случају вишережимског влакна са језгром од 50-{μm}- могућ је пренос информација на растојање од 300-{m}-. Ласери који се користе су најчешће површинско емитујући полупроводнички ласери () који су доста јефтини. На овом систему је показана један од главних принципа пројектовања етернет система, а то је да он буде што је могуће јефтинији. Уштеда се постиже и коришћењем мултимодних оптичких влакана, јер су у њиховом случају конекције јефтиније услед већих димензија језгра влакна. Главна примена овог система је повезивање линкова већих брзина унутар зграде.
10GBase-LR систем -{10GBASE-LR}- () систем је исто тако описан -{IEEE}- 802.3 клаузула 49, користи -{64B/66B}- и ласере са централном таласном дужином на 1310 -{nm}-. Систем серијски преноси информације преко једнорежимског влакна при брзини од 10.3215 -{Gb/s}-. Растојање које се постиже је специфицирано ја 10-{km}-, али модули овог система могу да постигну пренос информавија на растојања и до 25-{km}-. Најчешће се користе Фабри-Пероови ласери () који су доста скупљи од VCSEL ласера, али имају ту особину да постижу веће излазне снаге и фокусиран сноп који се може капловати у једнорежимска влакна. Ипак, -{10GBASE-LR}- модули су и даље данас, доста јефтинији од модула -{10GBASE-ER}- и -{10GBASE-LX4}- система.
10GBase-ER систем Систем -{10GBASE-ER}- () дефинисан је IEEE 802.3 клаузула 49, као и претходни наведени системи користи 64B/66B шему кодирања. Пренос информација се врши преко мономодних оптичких влакана у трећем оптичком прозору, скупљи ласери таласних дужина око 1550-{nm}-. Информације се преносе серијски, брзинама 10,3125 -{Gb/s}-, могуће је постићи пренос на удаљености до 40-{km}-. У овом делу је потребно обратити пажњу на то да гигабитни етернет систем -{1000BASE-ZX}- користећи иста влакна и ласер исте таласне дужине постиже пренос на удаљености од 70 до 100 -{km}-. Објашњење ове чињенице је у томе што при преносу 10 -{Gb/s}- информација захтева већу снагу, при чему се у оптичким влакнима јављају нелинеарни ефекти. Како је брзина преноса 10 -{Gb/s}- фиксна, потребно је направити компромис па смањити дужину линка.
10GBase-ZR систем Неколико произвођача је користећи нешто скупау технологију од оне код система -{10GBase-ER}- успело да постигне пренос 10 гигабита информација у секунди на удаљености од 80-{km}-. Систем није дефинисан -{IEEE}- 802.3-{ae}- стандардом и у индустријским круговима назван је -{10GBase-ZR}-. Физички слој овог система заснован је на 80 километарском физичком слоју описаном стандардима -{OC-192/STM-64 SDH/SONET}-. Иначе, радној групи 802.3 неће бити поднет амандман како би покрили и -{ZR PHY}-.
10GBase-W системи Системи -{10GBase-SW}-, -{10GBase-LW}-, -{10GBase-EW}- и -{10GBase-ZW}- су типови 10 фифабитних етернет система предвиђених за рад у WAN мрежама. За рад користе -{WAN}- дизајн физичког слоја како би се постигла компатибилност са -{OC-192/STM-64 SDH/SONET}- опремом користећи за пренос на брзинама од 9,953 -{Gb/s}- -{SDH/SONET}- оквире. Етернет структура регионалне мреже се користи када корисници имају потребу да преко технологија -{SDH/SONET}- или преко -{WDM}- система пренесу етернет оквире тако што ће их упаковати у оквире тих технологија. Етернет овим системима задржава функцију агрегације саобраћаја код апликација на окосници мреже, али као што смо навели системи нису широко прихваћен и највећи део 10 гигабитне опреме данашњег етернета је развијен за -{10GBASE-R}- стандард.
10GBase-X системи 10GBase-LX4 систем -{10GBASE-LX4}- је први етернет систем који користи технологију преноса информација мултиплексирањем по таласним дужинама (). Постиже пренос информација на удаљености до 300-{m}- преко стандардног мултимодног влакна. Пренос се постиже користећи четири одвојена ласерска извора, која постижу преносе информација на брзинама од 3.125 -{Gb/s}- користећи ласере таласних дужина око 1310 -{nm}-. Овај стандард исто има подржан рад на мономодним оптичким влакнима, при чему се постиже пренос информација на удаљености до 10-{km}-. До 2005. године оптички модули за -{10GBASE-LX4}- систем су били јефтинији него модули за -{10GBASE-LR}- систем, иако је -{10GBASE-LX4}- користио четири сета ласера. Овај систем се користи тамо где је потребно имати подржан пренос информација како мономодним тако и мултимодним влакнима користећи исти модул.
10GBase-CX4 систем Систем -{10GBASE-CX4}- је познат и под називом радне групе која га је развила 802.3-{ak}-. Представља први 10-{Gb/s}- етернет систем за пренос информација бакарним кабловима. Наиме, пренос се врши неоклопљеним упреденим парицама, тако што се користе по 4 парице за пренос информација у сваком смеру. Технологија каблирања је слична -{InfiniBand}- технологији, дизајнирана је да пренесе информација на растојања до 15-{m}-. Предност је у томе што има нижу цену инсталације по броју портова етернет уређаја, док се са друге стране прави компромис у постизању преноса на веће удаљености. 10 гигабитни етернет уређај је тако дизајниран да се поштује договор о могућности промене примопредајног модула (). МСА шема пинова, омогућава да се по потреби повежу -{XENPAK}-, -{X2}-, -{XFP}- или -{XPAK}- примопредајни модули у зависности од тога какву мрежу желимо. Код -{CX4}- система свака бакарна парица преноси 3,125 -{Gbaud/s}-. Принцип рада је описан стандардом 802.3-{ae}-, клаузулом 48 (сигнализациона шема -{8B/10B}-). Друге предности овод система су, мања потрошња енергије, нижа цена и нижа цена одржавања.
10GBase-KX4 систем Систем познат под називима етернет на основној плочи и -{IEEE 802.3ap}-, има примену за агрекацију саобраћаја ка серверима, кратка растојања са великим протоцима између јаких сервера и рутера/комутатора. Стандард под овим називом, дефинише две имплементације на 10 Gb/s: 10GBASE-KX4 (шема кодирања -{8B/10B}-) и 10GBASE-KR (64B/66B кодирање). Овај стандард још дефинише слој за исправку грешака при преносу.
10GBase-Т систем