Јужна Србија, или југоисточна Србија, Јужно Поморавље, југ Централне Србије, историјски позната као Нова Србија или Нове Територије, макрорегија је у Републици Србији који се најчешће односи на територије Нишавског, Топличког, Јабланичког, Пчињског и Пиротског управног округа. Заузима око 14.000 квадратних километара и дом је око 1.000.000 људи. Више од четвртине становништва у региону живи у Нишу.
Јужна Србија није део званичне поделе Србије, нити су њене границе прецизно дефинисане. Карактерише је река Јужна Морава, која скоро у потпуности протиче кроз ову област, а која је кроз историју повезивала народе који су живели у њеном сливу. Област је дефинисана заједничком историјом и културом.
Термин мини|267x267п|лево|Долина Јужне Мораве у јужној Србији Јужна Србија је данас област на југу Републике Србије, а временом је термин мењао своје значење.
Током прве половине 20. века, термин је коришћен за означавање подручја Вардарске Македоније, Косова, Метохије и Рашке области (тзв. Стара Србија). У периоду од 1919. до 1922. године ова област је чинила покрајину Јужну Србију у оквиру Краљевине СХС. У истом периоду постојала је покрајина Северна Србија, која је заједно са Јужном чинила покрајину Србију. После територијалне реорганизације, после Другог светског рата, овај термин се није активно користио, пошто су у тада већем делу јужне Србије формиране НР Македонија и Аутономна Косовско-Метохијска Област, док је преостали део почео да се формира под називом јужна Србија, југ Централне Србије или југоисточна Србија. Данас га чине следећи управни окрузи: Нишавски, Јабланички, Топлички, Пиротски и Пчињски.
Данашња Јужна Србија је кроз историју мењала име. Већина области ослобођена је током српско-турских ратова 1878. године, а тада је носила назив Нова Србија или Нове Територије.
Река Јужна Морава протиче целом територијом јужне Србије од Ражња до Бујановца. Река пресеца област у средини на два дела. Слив Јужне Мораве заузима приближно исту територију као и област која се обично сматра јужном Србијом. Стога се јужна Србија понекад назива и Јужним Поморављем.
Демографија Јужна Србија је дом за око 1.000.000 људи. Међутим, она је јако погођена депопулацијом. Само нишке и већинско албанске општине Прешево и Бујановац забележиле су пораст становништва у периоду од 2002. до 2011. године. У најтежој ситуацији су општине источно од Јужне Мораве. Најбољи пример је општина Црна Трава која је 1948. године имала око 13.500, а сада око 1.500 становника. Депопулација је присутна и у општинама Димитровград и Босилеград, где Бугари чине већину. Већина Албанаца бојкотовала је попис из 2011. године. Процењује се да у Јужној Србији има око 50.000 Албанаца.
+Становништво по окрузима#ОкругСтановништво1948.1953.1961.1971.1981.1991.2002.2011.Промена [%] 1948—2011.Промена [%] 2002—2011.1.Нишавски283.842303.482327.367363.292394.110396.043381.757373.404+31,5−2,22.Јабланички231.280244.128254.855260.982262.531255.011240.923215.463−6,8−10,53.Пчињски209.232220.910222.520230.373238.753243.529227.690158.717−24,1−30,34.Пиротски160.285157.360145.785136.008127.427116.926105.56492.277−42,4−12,45.Топлички141.502149.421141.141129.542121.933111.813102.07590.600−35,9−11,2Укупно1.026.1411.075.3011.091.6681.120.1971.144.7541.123.3221.058.009930.461−9,3−12,1
Највећи градови
Окрузи, градови и општине ОкругСедиштеОпштине и градовиМестаНишавски
107x107пНишcenter|frameless|60x60п Алексинац Сврљиг Мерошина Ражањ Дољевац Гаџин Хан Ниш: Црвени крст Медијана Пантелеј Палилула Нишка Бања285Јабланички
107x107пЛесковацcenter|frameless|60x60п Лесковац Бојник Лебане Медвеђа Власотинце Црна Трава336Пчињски
107x107пВрањеcenter|frameless|60x60п Владичин Хан Сурдулица Босилеград Трговиште Врање Бујановац Прешево363Пиротски
107x107пПиротcenter|frameless|60x60п Бела Паланка Пирот Бабушница Димитровград214Топлички
107x107пПрокупљеcenter|frameless|60x60п Прокупље Блаце Куршумлија Житорађа267
Галерија
Напомене Албанци у Медвеђи бојкотовали су попис из 2011. године. Процењује се да на југу Србије има око 50.000 Албанаца. Албанци у Прешеву и Бујановцу бојкотовали су попис из 2011. године. Процењује се да на југу Србије има око 50.000 Албанаца.
Референце
Категорија:Области Србије Категорија:Топлички управни округ Категорија:Пиротски управни округ Категорија:Јабланички управни округ Категорија:Нишавски управни округ Категорија:Пчињски управни округ