Жан Кокто (; Мезон Лафит, 5. јул 1889 — Ми ла Форе, 11. октобар 1963) био је француски песник, романописац, драматичар, сликар, дизајнер, режисер и боксерски тренер. Као експериментатор прошао је кроз све фазе модерне уметности – кубизам, дадаизам, надреализам, а по разноликости опуса сматра се корифејем француског духа ("Орфеј“, „Страшна деца“, „Петао и Арлекин“). Члан Француске академије постао је 1955, на позицији бр. 31. у периоду 1955−1963. Новине Национални посматрач су сугерисале да је „од уметничке генерације чија је смелост изнедрила уметност двадесетог века, Кокто био најближи томе да буде ренесансни човек“.
Он је најпознатији по романима Le Grand Écart (1923), Le Livre blanc (1928), and Les Enfants Terribles (1929); позоришним представама Људски глас (1930), Паклена машина (1934), Грозни родитељи (1938), Писаћа машина (1941) и Двоглави орао (1946); и филмовима Крв песника (1930), Ужасни родитељи (1948), Лепотица и звер (1946), Орфеј (1950) и Орфејев тестамент (1960), који уз Крв песника и Орфеја чини такозвану орфичку трилогију. AllMovie га је описао као „једног од најуспешнијих и најутицајнијих филмских стваралаца авангарде.“ Кокто је, према Анет Инсдорф, „оставио иза себе масу радова без премца по њиховим разноврсностима уметничког израза.“
Иако је његово дело обухватало много различитих медија, Кокто је инсистирао на томе да себе назива песником, класификујући велику разноликост својих дела – песама, романа, драма, есеја, цртежа, филмова – као „поезија“, „романескна поезија“, „позоришна поезија“, „критичка поезија“, „графичка поезија“ и „филмска поезија“.
Биографија
Родио се у месту Мезон Лафит, малом градићу близу Париза, од оца Жоржа и мајке Ежени. Његова породица била је угледна у париским круговима. Отац му је био адвокат и аматерски сликар који је починио самоубиство кад је Жан имао само 9 година. Од 1900. до 1904. године, Кокто је похађао средњу школу Кондорсет, где је упознао и започео везу са школским колегом Пјером Даргелосом, који ће се поново појављивати у Коктовом делу, „Жан Кокто: Еротски цртежи.“ Он је отишао од куће са петнаест година. Свој први том песама, Аладинову лампу, објавио је са деветнаест година. Кокто је убрзо постао познат у боемским уметничким круговима као Неозбиљни принц, што наслов књиге коју је објавио у двадесет и другој години. Едит Вортон га је описала као човека „коме је сваки велики стих поезије био излазак сунца, сваки залазак сунца темељ Небеског града...“
Упркос својим достигнућима на готово свим књижевним и уметничким пољима, Кокто је увек истицао да је првенствено песник те да је његов опус поезија. О њему је похвално говорила и америчка списатељица Едит Вартон. Са 19 година, Жан је објавио прву збирку песама насловљену "Аладинова светиљка".
мини|Кућа Жана Коктоа, данас претворена у музеј Био је цењен члан заједнице авангардних уметника на Монпарнасу, посебно јер је водио боемски живот. У својим раним двадесетим годинама, био је јако продуктиван. Руски импресарио Сергеј Дјагиљев изазвао га је да напише нешто за позориште. Изјавом "Изненади ме!" бацио је рукавицу Жану. Он је изазов прихватио, а резултат је био балет "Парада": Дјагиљев је био продуцент, костиме и сценографију урадио је Пабло Пикасо, а музику је компоновао Ерик Сати. Дело није било добро прихваћено, а у самој радњи осећао се надреализам. Име правца надреализам сковао је писац Гијом Аполинер.
Касније је Кокто писао:
мини|Портрет Жана Коктоа, шпанског сликара Федерика де Мадраса и Очое из периода између 1910. и 1912. године Снимио је 6 надреалистичких филмова: „Крв песника“, „Орфеј“, „Орфејев тестамент“, „Лепотица и звер“, и други. Репутација филмског ствараоца донела му је касније и пријатељство са глумцем под именом Жан Маре. Ти филмови касније су утицали на филмски жанр познат као Француски нови талас. Писао је дела и за Едит Пијаф, с којом је био и велики пријатељ.
Упознао је младог писца именом Ремон Радиге, којег је ослободио војне службе, и помогао му издати прва дела. Често су се дружили, ишли на путовања и одморе. Данас се сумња да је између њих двојице постојала некаква хомосексуална веза, иако за те тврдње нема доказа. Ремонова изненадна смрт 1923. године, схрвала га је па се одао опијуму.
Његова најпознатија књига, „-{Les enfantes terribles}-“, написана је у једној недељи.
Био је бисексуалац. Имао је неколико пролазних веза са женама. Деце није имао, иако је касније једног дечака усвојио. Наводно је, од 1918. до своје смрти 1963, био Велики мајстор Сионског приората.
У збирци мемоара „-{The White Book}-“, за коју је написао предговор и урадио илустрације, песник опширно приповеда своју сексуалну аутобиографију призивајући слику која му се урезала у сећање још док је био дете: три тамна младежа на поцрнелом, смеђем, нагом телу Циганчића који седи у крошњи дрвета. Ова слика мушког анђела дивљих очију који лебди над земљом, стално га је пратила и од самог почетка конституисала његову жељу. Он описује сусрете са морнарима; ти инциденти датирају из тајанственог периода у коме је, тада још увек малолетни Кокто, заплашен својим лако стеченим раним успесима, побегао у Вију Порт, сиротињску четврт на доковима Марсеља, и живео тамо неко време као пропалица лаког морала.
Био је члан Француске академије од 1955. до смрти, а током живота је добио још низ признања. Умро је у свом дворцу од срчаног удара 11. октобра 1963. године, припремајући радио-емисију у знак сећања на Едит Пијаф. Када је чуо да је она тога дана издахнула, ускликнуо је: “Ah, la Piaf est morte, je peux mourir!” (“Пијаф је мртва, ја могу да умрем!”). Сахрањен је у свом врту.
Филмографија ГодинаОригинални називЕнглески назив1932Le Sang d'un poèteThe Blood of a Poet1946La Belle et la BêteThe Beauty and the Beast1948L'Aigle à deux têtesThe Eagle with Two HeadsLes Parents terriblesThe Terrible Parents, a.k.a. The Storm Within1950OrphéeOrpheus1960Le Testament d'OrphéeThe Testament of Orpheus
Дела
Поезија 1909 : -{La Lampe d'Aladin}- 1910 : -{Le Prince frivole}- 1912 : -{La Danse de Sophocle}- 1919 : -{Ode à Picasso - Le Cap de Bonne-Espérance}- 1920 : -{Escale - Poésies}- (1917—1920) 1922 : -{Vocabulaire}- 1923 : -{La Rose de François - Plain-Chant}- 1925 : -{Cri écrit}- 1926 : -{L'Ange Heurtebise}- 1927 : -{Opéra}- 1934 : -{Mythologie}- (објављено са десет литографија Ђорђа де Кирика) 1939 : -{Énigmes}- 1941 : -{Allégories}- 1945 : -{Léone}- 1946 : -{La Crucifixion}- 1948 : -{Poèmes}- 1952 : -{Le Chiffre sept - La Nappe du Catalan}- (у сарадњи са Жоржом Уњеом) 1953 : -{Dentelles d'éternité - Appoggiatures}- 1954 : -{Clair-obscur}- 1958 : -{Paraprosodies}- 1961 : -{Cérémonial espagnol du Phénix - La Partie d'échecs}- 1962 : -{Le Requiem}- 1968 : -{Faire-Part}- (постхумно)
Романи и приче 1919 : -{Le Potomak}- (коначно издање 1924) 1923 : -{Le Grand Écart - Thomas l'imposteur}- (роман) 1928 : -{Бела књига}- 1929 : -{Дерлад}- 1940 : -{La Fin du Potomak}- 2012 : -{La Croisière aux émeraudes}- (постхумно)
Позориште, музика и балет мини|Плакат за балет Парада 1912 : -{Le Dieu bleu}-, музика Реналдо Ан, кореографија Мишел Фокин, костими и сценографија Леон Бакст 1917 : -{Parade}-, музика Ерик Сати, кореографија Леонид Масин, костими и сценографија Пабло Пикасо 1921 : -{Les Mariés de la tour Eiffel}-, музика Жорж Орик, Артур Онегер, Даријус Мијо, Франсис Пуланк и Жермен Тајфер 1922 : -{Antigone}- 1924 : -{Les Biches}-, музика Франсис Пуланк, кореографија Бронислава Нижинска, костими и сценографија Мари Лоренсен 1924 : -{Roméo et Juliette}- 1926 : -{Orphée}- 1930 : -{La Voix humaine}- 1934 : -{Паклена машина}- Avril 1936 : -{L'École des veuves A.B.C.}- 1937 : -{Œdipe-roi. Les Chevaliers de la Table ronde}- 1938 : -{Les Parents terribles}- 1940 : -{Les Monstres sacrés}- 1940 : -{Le Bel Indifférent}- 1941 : -{La Machine à écrire}- 1943 : -{Renaud et Armide. L'Épouse injustement soupçonnée}- 1944 : -{L'Aigle à deux têtes}- 1946 : -{Le Jeune Homme et la Mort, ballet de Roland Petit}- 1948 : -{Théâtre I et II}- 1951 : -{Bacchus}- 1960 : -{Nouveau théâtre de poche}- 1962 : -{L'Impromptu du Palais-Royal}- 1971 : -{Le Gendarme incompris}- (постхумно, у сарадњи са Рајмоном Радигеом)
Поезија и критика
Референце
Литература
.. Paris: Éditions du Sagittaire. Crucifixion translated into Bengali by Malay Roy Choudhury
. Biographie et iconographie de Pierre Bergé. Bibliothèque de la Pléiade. Éditions Gallimard,
Спољашње везе
Жан Кокто Jean Cocteau Papers at the Harry Ransom Center
Jean Cocteau short Biography Cocteau/cinema Bibliography (via UC Berkeley)
Cocteau CMEF Cap d'Ail Cocteau et La chapelle Saint-Blaise-des-Simples Raquel Bitton: The Sparrow and the Birdman, a drama focusing on the relationship of Cocteau to Edith Piaf Maison Jean Cocteau – Cocteau's former home
Категорија:Рођени 1889. Категорија:Умрли 1963. Категорија:Француски књижевници Категорија:Француски академици Категорија:Француски сликари Категорија:Француски редитељи Категорија:ЛГБТ+ редитељи Категорија:ЛГБТ+ књижевници Категорија:Председници жирија Филмског фестивала у Кану