Боинг 717 () је авион за регионалне летове са 100 седишта и најмањи авион који је производио Боинг.
Пројектовање и развој
717 потиче од MD-95, који је почео да развија Макдонел Даглас, директан као директног наследника Макдонел Дагласа MD-90 (који је, пак, био новија варијанта Дагласа DC-9, који је први пут полетео 1965. године). Када се та компанија ујединила са Боингом, авиону је промењено име.
Први прототип серије 717-200 је полетео 2. септембра 1998. а у саобраћај је ушао у септембру 1999. у компанији ValuJet (данас AirTran). Боинг је планирао да направи и већу верзију 717-300 али је због тога што би то нашкодило продаји његовог већ постојећег модела 737-600 одустао иако је постојало ограничено интересовање међу авио-компанијама.
Због велике конкуренције 717 се јако слабо продавао последњих година па је Боинг одлучио да прекине производњу. Последња два авиона испоручена су 23. маја 2006. компанијама Ер Тран и Мидвест ерлајнс. У августу 2006. на редовним линијама широм света је летело 156 Боинга 717.
Спецификације:
Посада: 2 (пилот и копилот) Капацитет: од 106 до 117 седишта, у зависности од конфигурације Дужина: 37,8 -{m}- Распон крила: 28,4 -{m}- Висина: 8,9 -{m}- Површина крила: 92,97 -{m²}- Максимална тежина (MTOW): 49900 -{kg}- Мотори: Ролс Ројс BR715-A1-30 (82,3 -{kN}-) Долет: 2650 -{km}-
Види још Даглас DC-9 Макдонел Даглас MD-80
Литература
Спољашње везе
Категорија:Цивилни авиони