Ростов на Дону () град је у Русији и административно седиште Ростовске области. Налази се на југу земље, 46 километара од ушћа Дона у Азовско море. Удаљен је од Москве 1226 километара. Ростов је један од највећих градова европског дела Русије и познат је под именом „врата Кавказа”. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.089.851 становника.
Историја Ростов на Дону ноћу|мини|left Оснивање до почетка 20. века Од давнина, подручје око ушћа реке Дон има културни и комерцијални значај. Стари староседеоци укључивали су скитска и сарматска племена. То су била места као што је Танаис, древне грчке колоније, тврђава Тана под Ђеновљанима и тврђава Азак у време Османског царства.
Године 1749. на реци Темерник, притоци Дона, по указу царице Елизабете, кћерке Петра Великог, основана је царинарница ради контроле трговине са Османским царством. Био је заједно са тврђавом названом по Димитрију Ростовском, митрополиту старог северног града Великог Ростова. Азов, град ближи Азовском мору, постепено је изгубио комерцијални значај у региону због нове тврђаве.
Године 1756. основано је „Руско трговачко и трговачко друштво Цариградско“ у „трговачком насељу“ (Купеческаја слобода) на високој обали Дона. Крајем осамнаестог века, укључивањем претходно османских црноморских територија у састав Руског царства, насеље је изгубило велики део своје војно-стратешке важности као гранична станица.
Године 1796. насеље је издато и 1797. постаје седиште Ростовског ујезда у оквиру Новоросијске губерније. Године 1806. званично је преименован у Ростов на Дону. Током 19. века, због својих речних веза са унутрашњошћу Русије, Ростов се развио у велики трговачки центар и чвориште комуникација. Железничка веза са Харковом завршена је 1870. године, са даљим везама 1871. са Вороњежом и 1875. са Владикавказом.
Упоредо са побољшањима у комуникацијама, развијала се тешка индустрија. Угаљ из Доњецког басена и руда гвожђа из Кривог Рога подржали су оснивање ливнице гвожђа 1846. Године 1859. почела је производња пумпи и парних котлова. Индустријски раст је био праћен брзим порастом становништва, са 119.500 становника регистрованих у Ростову до краја деветнаестог века, заједно са приближно 140 индустријских предузећа. Лука је била једно од највећих трговачких чворишта у јужној Русији, посебно за извоз пшеница, дрво, и гвоздене руде.
Године 1779. Ростов на Дону се повезао са насељем јерменских избеглица са Крима, Нахичеваном на Дону. Два насеља била су одвојена житницама. Године 1928. ова два насеља су спојена. Некадашња граница града лежи испод Театралног трга у центру Ростова на Дону. До 1928. године, након припајања суседног града Нахичевана на Дону, Ростов је постао трећи по величини град у Русији.
Почетком 20. века, епидемије колере током летњих месеци нису биле ретке.
20, век thumb|left| Фонтана у Парку Револуције Током Првог светског рата Ростов на Дону је накратко био окупиран од стране Немаца и Аустријанаца, током 1918.
Током грађанског рата у Русији, Бели и Црвени су се борили у Ростову на Дону, тада највише индустријализованом граду јужне Русије. До 1928. године, регионална влада се преселила из старе козачке престонице Новочеркаска у Ростов на Дону.
У совјетским годинама, бољшевици су срушили две главне знаменитости Ростова на Дону: Катедралу Светог Александра Невског (1908) и Катедралу Светог Ђорђа (1783–1807).
Током Другог светског рата, немачке снаге су окупирале Ростов на Дону, прво од 19/20. новембра 1941. до 2. децембра 1941., након напада немачке Прве тенковске армије у бици код Ростова а затим седам месеци од 23. јула 1942. до 14. фебруара 1943. Град је био од стратешког значаја као железнички чвор и речна лука која је излазила на Кавказ, регион богат нафтом и минералима. Било је потребно десет година да се град обнови од оштећења током Другог светског рата.
Године 1942. немачка војска је масакрирала до 30.000 руских Јевреја у Ростову на Дону на месту званом Змијевскаја Балка.
Модерни период У 2018. Ростов на Дону је био домаћин неколико мечева Светског првенства у фудбалу.
24. јуна 2023. Вагнер група је заузела град у циљу оружане побуне против режима Владимира Путина. Географија Ростов на Дону се налази у југоисточном делу Источноевропске низије. Град највећим делом лежи на десној обали реке Дон, док су на левој обали нека индустријска постројења и места за забаву (види. Левбердон). Југозападна периферија града граничи се са делтом реке Дон. Мало више од четрдесет километара раздваја град са Азовским морем, Ростов на тај начин има приступ пет морима: Азовском, Каспијском, Црном, Балтичком и Белом.
Клима Академик Алберт Пари, рођен 1901. у Ростову на Дону, писао је о летима свог детињства: Било је спарних дана месинганог сунца, али и прохладних вечери на балконима окренутим према реци Дон, са благим сјајем самовара на ћумуру, са зрелим трешњама које смо згњечили кашичицом о дно и ивице шоље врелог чаја.
У Ростову на Дону влада умереноконтинентална клима (Кепен: Dfa). Зима је умерено хладна, са просечном јануарском температуром од . Најнижа забележена температура од десила се у јануару 1940.
Лета су топла и влажна; Јулске температуре у просеку . Највиша забележена температура у граду од забележена је 7. јула 2020. Просечна годишња количина падавина је 643 милиметра, просечна брзина ветра је 2,7 м/с, а просечна влажност ваздуха је 72%.
Демографија На попису из 2010. године Ростов на Дону је имао 1.089.261 становника, што га чини десетим градом по броју становника у Русији.
Кретање броја становника 1811 1840 1897 1926 1956 1967 1982 1990 1995 4,000 12,600 119,500 327,700 552,000 757,000 966,000 1,013,300 1,026,000 2002 2006 2010 2012 2013 2014 2015 2017 2021 1,068,000 1,054,900 1,089,900 1,099,500 1,103,700 1,109,800 1,115,000 1,125,000 1,137,704
У време званичног пописа 2010. године, етнички састав градског становништва чија је национална припадност била позната (1.066.523) је била: Етничка припадност Популација Проценат Руси 960,883 90.1% Јермени 41,553 3.4% Украјинци 16,249 1.5% Азери 6,739 0.6% Татари 5,291 0.5% Грузини 3,960 0.4% Белоруси 2,874 0.3% Корејци 2,792 0.3% Други 26,182 2.5%
Влада thumb|Зграда Градске Думе у центру Ростова на Дону
У оквиру административне поделе, укључен је као "Ростов на Дону урбани округ"— административна јединица са статусом једнаким статусу округа.Law #340-ZS Као општинска јединица, ова административна јединица има и статус градског округа.Law #238-ZS
Градске четврти Ростов на Дону је подељен на осам градских округа:
Број Градски округ Становништво 1 Ворошиловски213.802 2 Железнодорожњи102.044 3 Кировски65.322 4 Лењински80.240 5 Октјабарски165.874 6 Первомајски180.061 7 Пролетарски120.665 8 Советски175.725 Симболи thumb|Грб Ростова на Дону
У децембру 1996. Ростов на Дону је усвојио грб, заставу и градоначелнички украс. Први грб Ростова на Дону дизајниран је 1811. године и одобрен од стране цара. Године 1904. извршене су неке промене. Једна трајна уљана слика грба чува се у регионалном завичајном музеју, али је њена тачност и аутентичност неизвесна. У јуну 1996. године, Градска дума Ростова на Дону усвојила је варијанту грба у којој кула представља тврђаву Светог Димитрија Ростовског. Древно руско оружје говори о улози Ростова у одбрани руских граница. Грб се налази на градоначелничком украсу, али све друге случајеве његове употребе прво разматра а потом одобрава Градска дума.
Застава thumb|left|Застава Ростова на Дону
Заставу Ростова на Дону одобрила је Дума 20. септембра 1864. Под овом заставом су крајем 19. и почетком 20. века подигнути домобрански пукови који су бранили јужне границе Русије. "Застава Ростова " се чува у згради градске општине под стаклом. Њена дужина је 1.370 милиметара (54 инча), а ширина 850 милиметара (33 инча). Заставу из зграде износи почасна гарда само на Дан победе и Дан Ростова на Дону.
Године 1870. уведен је градоначелнички украс овалног облика од племенитог или полуплеменитог белог метала. На предњој страни је написано "Ростов на Дону" на врху, грб Ростова на Дону је у средини и натпис "Градоначелник града" на дну. На његовој полеђини уписан је дан доношења, 9. април 1996. године. Украс се носи преко одела на великом ланцу. Градоначелник враћа одликовање Думи по његовом или њеном пензионисању са функције.
Грб Донске области уведен је 5 (18. јула) 1878. Застава Велике Донске војске уведена је маја 1918. на "Круг Донског спасења".
Одликовања Децембар 1970.: Орден Лењина 1982: Орден Отаџбинског рата 1.-ог реда 2008: Град војничке славе
Привреда thumb|Централна пијаца у близини Катедрале Христовог рођења Данас је Ростов политички, културни и привредни центар јужне Русије. То је град који се у посткомунистичким временима брзо развија.
Повољан географски положај Ростова је на раскрсници трговине која промовише економски развој. Река Дон је велика трака која повезује Русију југозападно са севера. Ростов на Дону је лука за трговање за руске, италијанске, грчке и турске трговце који продају вуну, пшеницу и уља. То је такође важна лука реке за путнике и туристе. Ростов на Дону који је претежно пољопривредни регион даје трећину руског биљног уља од сунцокрета.
Најважнија индустријска грана у граду је прерада дрвета, хемијска и електротехничка индустрија. Земља око Ростова изузетно је плодна, тако да из тог краја стиже много прехрамбених производа. Такође, познати су и рудници каменог угља, једни од највећих у Русији.
Перспектива thumb|Поглед на Ростов на Дону, мај 2007
Повољан географски положај Ростова на трговачкој раскрсници промовише економски развој. Река Дон је главни бродски пут који повезује југозападну Русију са севером. Ростов на Дону је трговачка лука за руске, италијанске, грчке и турске трговце који продају, на пример, вуну, пшеницу и уље. Такође је важна речна лука за путнике. Пољопривредна област Ростов на Дону производи једну трећину руског биљног уља од сунцокрета.
Канал Волга–Дон Изградњом бродског канала Волга-Дон 1952. године, Ростов на Дону је постао познат као "лука пет мора" (до које се може доћи из Црног, Азовског, Каспијског, Белог и Балтичког мора).
Модерна индустрија У савремено доба, Ростов на Дону је доживео привредни раст. Бројне старт-ап компаније су основале представништва у граду, средњи приходи се повећавају, а град се трансформише у модерно, индустријско и технолошки богато чвориште. На пример, Ростов на Дону је центар за производњу хеликоптера и пољопривредних машина. Инжењерска компанија "Тебодин" отворила је своју четврту канцеларију у Ростову на Дону јуна 2010.
Транспорт thumb|Зграда Управе железнице Северног Кавказа thumb|Аеродром Ростов на Дону-Платов
Јавни превоз у Ростову на Дону укључује аутобусе, тролејбусе, трамваје и маршрутке (рутирани минибус, обично Мерцедес Спринтер са 17 путника). Ростовски метро је планиран почетком 90-их и касније 2000-их и 2010-их. Крајем 2021. године Влада Ростовске области и компанија Синара потписали су уговор о изградњи брзих трамвајских пруга у Ростову на Дону на основу концесије. То се догодило на међународном форуму Транспорт Вик 2021 у Москви. Потписивањем овог споразума, регионална влада је ставила тачку на идеју развоја метроа у граду у корист трамваја.
Аеродром Ростов на Дону служи за домаћа путовања, као и летове за и из бивше ЗНД, Европе, Африке и Азије. Његов "IATA" код је "ROV". Донавиа ерлајнс (раније "Аерофлот Дон") има седиште у Ростову на Дону. Војни аеродром Батајск (који се налази северозападно од центра града) могао би да се развије у ново аеродромско чвориште за јужну Русију. Аеродром Ростов на Дону-Платов отворен је крајем 2017. године у оквиру припрема за Светско првенство у фудбалу 2018..
Међународна речна лука специјализована је за паковање и транспорт минерала и дрвета. Информације о отпреми се објављују на мрежи.
Главне железничке станице у Ростову на Дону су "Ростов-Главни" и "Ростов-Пригородни". Железничка пруга "Санкт Петербург-Ростов-Кавказ" прелази преко територије Ростова на Дону. У Ростову на Дону је зграда Севернокавкаске железничке управе.