Копенхаген (, у матерњем изговору Кобенхавн) је главни и најмногољуднији град Данске, са становништвом од око 660.000 у самом граду и 1,4 милиона у ширем подручју. Град се налази на острвима Селанд и Амагер, одвојен од Малмеа, Шведске, мореузом Ересунд. Мост Ересунд повезује два града железницом и друмом.
Првобитно викиншко рибарско село основано у 10. веку у близини данашњег Гамел Странда, Копенхаген је постао главни град Данске почетком 15. века. Од 17. века, постао је регионални центар моћи са својим институцијама, одбраном и оружаним снагама. Током ренесансе, град је био де факто престоница Калмарске уније и седиште монархије, управљајући већином данашње нордијске регије у унији са Шведском и Норвешком којом је владао дански монарх као шеф државе. Град је цветао као културни и економски центар Скандинавије у саставу ове уније више од 120 година, од 15. века до почетка 16. века када је Шведска напустила унију након устанка. После избијања куге и пожара у 18. веку, град је прошао кроз обнову. То је укључивало изградњу престижне четврти Фредериксштаден и оснивање културних институција, укључујући Краљевско позориште и Краљевску академију лепих уметности. После катастрофа почетком 19. века, када је британска Краљевска морнарица напала данско-норвешку флоту и бомбардовала град, обнова током данског Златног доба донела је неокласични изглед архитектури Копенхагена. После Другог светског рата, План прста подстакао је развој становања и предузећа дуж пет урбаних железничких праваца који потичу из центра града.
Од почетка 21. века, Копенхаген је доживео снажан урбани и културни развој, олакшан улагањем у његове институције и инфраструктуру. Град је културни, економски и владин центар Данске; то је један од главних финансијских центара Северне Европе са Копенхагенском берзом. Економија Копенхагена се брзо развијала у услужном сектору, посебно кроз иницијативе у информационим технологијама, фармацеутским производима и чистој технологији. Од завршетка моста Ересунд, Копенхаген се све више интегрисао са шведском покрајином Сканија и њеним највећим градом Малмеом, формирајући регион Ересунд. Са неколико мостова који повезују различите округе, градски пејзаж карактеришу паркови, шеталишта и обале. Копенхагенске знаменитости као што су Тиволи, статуа Мале сирене, Округли торањ, Црква нашег Спаситеља палате Амалиенборг и Кристијансборг, замак Розенборг, Фредерикова црква, Берза и многи музеји попут Нове Карлсберг глиптотеке, ресторани и ноћни клубови су значајне туристичке атракције.
У Копенхагену се налазе Универзитет у Копенхагену, Технички универзитет Данске, Пословна школа у Копенхагену и ИТ универзитет у Копенхагену. Универзитет у Копенхагену, основан 1479. године, најстарији је универзитет у Данској. Копенхаген је дом фудбалских клубова ФК Копенхаген и ФК Брендби. Годишњи Копенхагенски маратон основан је 1980. године. Копенхаген је један од градова на свету најпријатељскијих према бициклистима.
Мовиа је јавна компанија за масовни превоз која опслужује целу источну Данску, осим Борнхолма. Копенхагенски метро, покренут 2002. године, служи централном Копенхагену. Поред тога, Копенхагенски С-воз, Локалтог (приватна железница) и мрежа Обалске линије служе и повезују централни Копенхаген са удаљеним општинама. Са око 2,5 милиона путника месечно, аеродром Копенхаген Каструп је најпрометнији аеродром у нордијским земљама.
Географија Копенхаген је део региона Ересунд, који се састоји од Селанда, Лоланд-Фалстера и Борнхолма у Данској и Сканије у Шведској. Налази се на источној обали острва Селанд, делимично на острву Амагер и на неколико природних и вештачких острваца између њих. Копенхаген гледа на Ересунд на истоку, мореуз који раздваја Данску од Шведске и повезује Северно море са Балтичким морем. Шведски град Малме и град Ландскруна леже на шведској страни мореуза директно преко пута Копенхагена. Путем, Копенхаген је удаљен 42 километра северозападно од Малмеа у Шведској, 85 километара североисточно од Нестведа, 164 километра североисточно од Оденсеа, 295 километара источно од Есбјерга и 188 километара југоисточно од Орхуса морем и путем преко полуострва Селандс Оде.
Центар града се налази у области која је првобитно дефинисана старим бедемима, који се и даље називају Фортификацијски прстен (Fæstningsringen) и чувају се као делимични зелени појас око њега. Затим долазе стамбена насеља Естербро, Неребро, Вестербро и Амагербро са краја 19. и почетка 20. века. Периферна подручја Конгенс Енгхаве, Валби, Вигерслев, Ванлесе, Бренсхој, Утерслев и Сундби следила су од 1920. до 1960. године. Она се углавном састоје од стамбених кућа и станова, често обогаћених парковима и зеленилом.
мини|270п|лево|Стари део Копенхагена са Амагертским тргом
Централно подручје града састоји се од релативно ниског равног тла формираног моренама из последњег леденог доба, док брдовита подручја на северу и западу често достижу 50 м (160 стопа) изнад нивоа мора. Падине Валбија и Бренсхоја достижу висине преко 30 м (98 стопа), подељене долинама које се простиру од североистока ка југозападу. У близини центра налазе се копенхагенска језера Сортедамс Се, Пеблинге Се и Санкт Јергенс Се.
Копенхаген лежи на подземљу кречњака прекривеног кременом, наталоженог у данском периоду пре око 60 до 66 милиона година. Присутан је и нешто зеленог песка из селандијског периода. У овом подручју постоји неколико раседа, од којих је најважнији расед Карлсберг који се простире од северозапада ка југоистоку кроз центар града. Током последњег леденог доба, глечери су еродирали површину остављајући слој морена дебљине до 15 м (49 стопа).
Геолошки, Копенхаген се налази у северном делу Данске где се тло издиже због пост-глацијалног одскока.
Амагер Страндпарк, који је отворен 2005. године, је вештачко острво дужине 2 км, са укупно 4,6 км плажа. Налази се само 15 минута вожње бициклом или неколико минута метроом од центра града. У Клампенборгу, око 10 километара од центра Копенхагена, налази се плажа Белвју. Дугачка је 700 метара и на плажи има спасиоце и тушеве са слатком водом.
Плаже су допуњене системом Harbour Baths дуж копенхагенске обале. Прво и најпопуларније купалиште од њих налази се на Islands Brygge, што у буквалном преводу значи "Исландски кеј", и освојило је међународно признање за свој дизајн.
Клима
Копенхаген се налази у зони океанске климе (Кепен: Cfb). Подручје је подложно системима ниског притиска из Атлантика који резултирају нестабилним условима током целе године. Осим нешто више падавина од јула до септембра, падавине су умерене. Иако се снежне падавине јављају углавном од краја децембра до почетка марта, такође може бити кише, са просечним температурама око тачке замрзавања.
Јун је најсунчанији месец у години са просеком од око осам сати сунчеве светлости дневно. Јул је најтоплији месец са просечном дневном високом температуром од 21 °C. Насупрот томе, просечан број сунчаних сати је мањи од два дневно у новембру и само један и по дневно од децембра до фебруара. У пролеће, поново се загрева са четири до шест сати сунчеве светлости дневно од марта до маја. Фебруар је најсувљи месец у години. Изузетни временски услови могу донети и до 50 cm снега у Копенхагену у периоду од 24 сата током зимских месеци, док је познато да летње температуре расту до висине од 33 °C (91 °F).
Због северне географске ширине Копенхагена, број дневних сати значајно варира између лета и зиме. На летњу дугодневицу, сунце излази у 04:26 и залази у 21:58, пружајући 17 сати и 32 минута дневне светлости. На зимску краткодневицу, излази у 08:37 и залази у 15:39 са 7 сати и 1 минутом дневне светлости. Стога постоји разлика од 10 сати и 31 минута у дужини дана и ноћи између летње и зимске дугодневице.
Историја
Етимологија Име Копенхагена (København на данском) одражава његово порекло као луке и места трговине. Изворни назив на старонордијском, из којег потиче дански језик, била је Kaupmannahǫfn [ˈkɔupˌmɑnːɑˌhɔvn] (упор. савремени исландски: Kaupmannahöfn [ˈkʰœipˌmanːaˌhœpn̥], фарски: Keypmannahavn), што значи 'трговачка лука'. У време када се говорио стародански, главни град се звао Køpmannæhafn, а садашње име потиче од векова накнадних редовних гласовних промена.
Енглески когнати оригиналног имена би били "chapman's haven" (трговчево уточиште). Енглеска реч chapman, немачка Kaufmann, холандска koopman, шведска köpman, данска købmand и исландска kaupmaður деле порекло од латинске речи caupo, што значи 'трговац'. Истог порекла је српска реч 'купац'. Међутим, енглески назив за град је прилагођен од његовог нисконемачког имена, Kopenhagen. Шведско име Копенхагена је Köpenhamn, директан превод међусобно разумљивог данског имена.
Латинско име града, Hafnia, је епоним елемента хафнијума.
Рана историја
right|thumb|Реконструкција Копенхагена око 1500. године
Иако најранији историјски записи о Копенхагену датирају од краја 12. века, недавни археолошки налази у вези са радом на градском метро систему открили су остатке велике трговачке виле у близини данашњег Конгенс Ниторва из око 1020. године. Ископавања у Пилестредеу су такође довела до открића бунара из касног 12. века. Остаци древне цркве, са гробовима који датирају из 11. века, откривени су у близини места где се Стрегет среће са Радхуспладсеном.
Ови налази указују на то да порекло Копенхагена као града сеже барем до 11. века. Значајни налази алата од кремена у области пружају доказе о људским насељима која датирају из каменог доба. Многи историчари верују да град датира из касног викиншког доба и да га је можда основао Свен Рашљобради. Природна лука и добре залихе харинге изгледа да су привлачиле рибаре и трговце у ово подручје на сезонској основи од 11. века, а трајније у 13. веку. Прва насеља су вероватно била усредсређена на Гамел Странд (дословно „стара обала") у 11. веку или чак раније.
Најранији писани помен града био је у 12. веку када је Саксо Граматикус у Геста Данорум назвао га Portus Mercatorum, што значи „Трговачка лука" или, на данском тог времена, Кебманахавн (Købmannahavn).Skaarup; Традиционално, оснивање Копенхагена се датира у време када је бискуп Абсалон изградио скромну тврђаву на малом острву Слотсхолмен 1167. године, где данас стоји палата Кристијансборг. Стога се 1167. године сматра годином оснивања Копенхагена. Изградња тврђаве била је одговор на нападе вендских гусара који су харали обалом током 12. века. Одбрамбени бедеми и ровови су завршени, а до 1177. године изграђена је црква Светог Клеменса. Напади Венда су се наставили, а након што су пљачкаши на крају уништили првобитну тврђаву, острвљани су је заменили дворцем у Копенхагену.
Повељом епископа Јакоба Ерландсена из 1254. Копенхаген и званично постаје град. Истовремено град је важно трговиште, па је и честа мета Ханзе. Међутим, Копенхаген постаје престоница Данске тек у 15. веку, уместо дотадашње престонице Роскилдеа.
Средњи век
У 1186. години, писмо папе Урбана III наводи да су замак Хафн (Копенхаген) и околна земља, укључујући град Хафн, дати Абсалону, бискупу Роскилда (1158–1191) и надбискупу Лунда (1177–1201), од стране краља Валдемара I. Након Абсалонове смрти, имовина је требало да пређе у власништво Бискупије Роскилде. Око 1200. године, Црква Наше Госпе је изграђена на вишем терену североисточно од града, који је почео да се развија око ње.
Како је град постајао истакнутији, више пута је био нападнут од стране Ханзеатске лиге. У 1368. години, успешно је освојен током Другог данско-ханзеатског рата. Како је риболовна индустрија напредовала у Копенхагену, посебно у трговини харингом, град је почео да се шири на север од Слотсхолмена. У 1254. години, добио је повељу као град под бискупом Јакобом Ерландсеном који је добио подршку од локалних трговаца рибом против краља тако што им је доделио посебне привилегије. Средином 1330-их, објављена је прва процена земљишта града.