мини|200п|Стари Влах мини|200п|Стари Влах у југозападној Србији 200п|лево|мини|Старовласи у народној ношњи
Стари Влах је историјска и географска област на југозападу Србије. Обухвата области сјеверно од ријеке Лима и источно од Дрине, у сливу Моравице и Увца сјеверно од Сјенице.
На западу се Стари Влах граничи са Босном, на југозападу са Херцеговином, на југоистоку са Рашком облашћу, на истоку са Шумадијом, а на сјеверу са Колубарском облашћу.
Стари Влах је административно распоређен у оквирима Златиборског и Моравичког округа. Обухвата општине Прибој, Пријепоље, Нову Варош, Чајетину, Ужице, Ариље и Ивањицу, као и дијелове општине Сјенице.
Стари Влах је планинска регија, па се становништво бави углавном сточарством. Отуда и води име – влах је био назив за сточара. Област је богата водом. У регији се развија сеоски туризам. На Старом Влаху се налазе масиви Златибора и Златара. Они одређују подјелу Старог Влаха на Златиборски Стари Влах (обухвата планину Златибор и Ужице), Моравички Стари Влах (обухвата слив Моравице) и Златарски Стари Влах (обухвата Златар).
Читава ова област је богата културно-историјским знаменитостима. Једна од најпознатијих је манастир Милешева код Пријепоља.
Историја По пољском научнику Едуарду Богуславском"Дело", Београд 1. јануар 1902. назив "Влах" је словенска реч, којом су они звали Гале. Стари Влах се односи на Гале, прецизније Скордиске, а Словени ту настањени сачували су "спомен господарства Галског", именом "Стари Влах". Ови су се разликовали од Римљана - "Нових Влаха". Назив Стари Влах се односи на Латине, а не на Влахе (народ).
Шездесетих година XII вијека Стефан Немања оснива српску државу Рашку која је обухватала Рашку област и јужне дијелове Старог Влаха (Прибој и Пријепоље – Златарски Стари Влах). Сјеверни дијелови Старог Влаха (Златиборски и Моравички Стари Влах) налазили су се у посједу жупана Страцимира, а Немањиној држави су припојени тек око 1180-те године. Тада се први пут помиње Стари Влах, који је био једна од административних јединица Рашке. Касније је Рашка подијељена на жупе, и на овом простору их је било неколико.
Доласком Турака, сјеверни дијелови Старог Влаха, тачно одређени данашњим јужним границама општина Чајетине и Ивањице припадали су Смедеревском, а јужни Новопазарском санџаку.
Крајем 18. века формиран је кадилук "Стари Влах", у Новопазарском санџаку.
Данас појам Санџак означава територије бившег Новопазарског санџака. Ту спадају Рашка област, дијелови Старе Херцеговине код Пљеваља и јужни Стари Влах (златарски и мањи дијелови златиборског).
Референце
Литература
Салих Селимовић, Стара Рашка у Турским административно-управним подјелама, Брезнички записи 11-12, Пљевља 1999.
Категорија:Историја Ужица Категорија:Српске области у средњем веку Категорија:Области Србије