Георгије-Жорж Владимирович Скригин (Одеса, 4. август 1910 — Београд, Србија, 30. октобар 1997), учесник Народноослободилачке борбе, филмски режисер, сценариста и фотограф-уметник.

Биографија Рођен је у племићкој породици (отац Владимир Александрович Скригин је био капетан и учесник јапанско-руског рата и ветеран првог светског рата) 4. августа 1910. године у Одеси, у данашњој Украјини. Након Октобарске револуције као припадници Белог покрета 1919. из Одесе селе се у Варну, да би се 1920. са родитељима доселио у Србију. Руску кадетску школу је похађао у Белој Цркви, а гимназију и Високу балетску школу је завршио у Загребу. Године 1930. је ступио у Хрватско народно казалиште у Загребу, као балетски играч. Фотографијом се бавио аматерски, од 1935. године.

Године 1941. је отишао у партизане, где је био члан Казалишта народног ослобођења при Врховном штабу НОВ и ПОЈ. После завршетка рата, доселио се у Београд, а од 1947. до 1967. бавио се професионално филмом, најпре као сниматељ и сценариста документарних филмова, затим као редитељ играних. Аутор је 22 филма, од чега осам играних. Био је и генерални директор Савеза филмских радника Југославије.

До почетка Другог светског рата, добио је многобројне награде за фотографије (Њујорк, Сан Франциско, Лондон, Буенос Ајрес, Торино и др). У послератном раздобљу се мало бавио изложбеном фотографијом. Награду АВНОЈ-а добио је за укупан уметнички рад, фотографски; награду Фото-савеза Југославије за животно дело; Пулску арену за животно дело, и др. Први је носилац звања Мајстор фотографије у Србији (1951). Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања.

Умро је 30. октобра 1997. године у Београду. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Фотографски рад Од 1936. године је био члан Фото клуба Загреб.-{„Чланови Фотоклуба Загреб, 1931-77”, у: Загребачка фотографија, Загреб, Фотоклуб Загреб, 1978.}- У предратном раздобљу предмет његовог занимања су портрети, предели и акт фотографије. Био је врло активан на изложбама, нарочито иностраним, па је убрзо, 1937. године проглашен за мајстора фотографије и првака у уметничкој фотографији.

У току Народноослободилачког рата, остварио изванредан циклус од око 500 фотографија — снимао је збегове, децу, рањенике, портрете, офанзиве, конгресе. Већ у том раздобљу биле су интернационално познате две његове фотографије: портрет Врховног команданта НОВ и ПОЈ Јосипа Броза Тита (објављен на немачкој потерници и у немачком војном часопису „Сигнал”) и „Мајка Кнежпољка”, на којој се налази мајка Милица Тепић, са двоје деце у збегу, јануара 1944. године на Козари. Ова фотографија се налази у Музеју холокауста у Аушвицу.

Године 1968. објавио је илустровану монографију са уметничким фотографијама из Народноослободилачке борбе под називом Рат и позорница.

Фотографије је самостално излагао у Загребу, Будимпешти (1939) и Торину (1940), а после рата у Београду (1951, 1983, 1995), и Паризу (1986).

Филмографија

Редитељ 1940195019601970Укупно Дугометражни филм04408 Документарни филм10113 Кратки документарни филм44008 Укупно585119

|- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1940.-те_ |- | 1947. || Блед — Варна || (Кратки документарни филм)|| |- | 1947. || Трагом -{IV}- и -{V}- офанзиве || (Документарни филм) || |- | 1948. || Празник радног народа || (Кратки документарни филм)|| |- | 1948. || Македонија || (Кратки документарни филм)|| |- | 1949. || Пети конгрес комунистичке партије Југославије ||(Кратки документарни филм) || |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1950.-те |- | 1950. || Братска помоћ || (Кратки документарни филм)|| |- | 1952. || Долином Мораве ||(Кратки документарни филм) || |- | 1953. || Ревија југословенских игара ||(Кратки документарни филм) || |- | 1953. || Борац и градитељ ||(Кратки документарни филм) || |- | 1955. || Њих двојица || || |- | 1956. || Потрага || || |- | 1957. || Крвава кошуља || || |- | 1958. || Госпођа министарка || || |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1960.-те |- | 1960. || Друг председник центарфор || || |- | 1961. || Велика турнеја || || |- | 1962. || Мачак под шљемом || || |- | 1965. || Тито — записи филмског сниматеља || (Документарни филм)|| |- | 1967. || Кораци кроз магле || || |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1970.-те |- | 1971. || Тито — Записи филмског сниматеља || (Документарни филм) ||

Сценариста 1940195019601970Укупно Документарни филм00213 Кратки документарни филм23005 Укупно23218

|- style="background: Lavender; text-align: center; " | colspan="4" |1940.-те_ |- | 1948. || Празник радног народа (Кратки документарни филм) || / |- | 1949. || Пети конгрес комунистичке партије Југославије(Кратки документарни филм) || |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1950.-те |- | 1952. || Долином Мораве (Кратки документарни филм)|| / |- | 1953. || Ревија југословенских игара (Кратки документарни филм)|| / |- | 1953. || Борац и градитељ (Кратки документарни филм)|| / |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1960.-те |- | 1965. || Тито — записи филмског сниматеља (Документарни филм)|| / |- | 1967. || На парчету земље || / |- style="background: Lavender; text-align:center; " | colspan="4" |1970.-те |- | 1971. || Тито — Записи филмског сниматеља (Документарни филм)|| /

Сниматељ 1940 Дугометражни филм1 Кратки документарни филм1 Укупно2

|- style="background: Lavender; text-align: center; " | colspan="4" |1940.-те_ |- | 1947. || Славица || / |- | 1947. || Блед — Варна (Кратки документарни филм)|| /

Оцена дела „Сам Скригин је оценио да је димензију аутентичности достигао у уметничкој фотографији, а не на филму. Његове уметничке фотографије, предратне и ратне, зраче снагом незаобилазних историјских докумената и несумњивим уметничким духом. Спонтано и рафиновано, уз помоћ суптилно употребљене светлости, користећи час драматику, а час лирску осећајност, дочарао је психолошка и емоционална стања својих јунака (У ковачници, 1935, Далматинац, 1940, Рањеници, 1943, Мајка Кнежпољка, 1944. и др).”

Галерија

Референце

Литература

-{1. sveslovenska izložba umjetničke fotografije u Zagrebu (katalog), 1935}-; -{Mladen Grčević, „Počeci amaterske umjetničke fotografije u Zagrebu”. Zagrebačka fotografija, Zagreb, 1978, pp. 21–22}-; Мило Глигоријевић, „Мајсторова исповест”, Уметност, бр. 67, 1980, стр. 23-32; Руси без Русије, српски Руси (рад групе аутора). — Београд: Дунај, 1994. Горан Малић, „(Жорж Скригин) Мајстор простора и светлости”, Политика, 8. новембар 1997, стр. 29; Г. Малић, „Допринос руских фотографа српској култури у XIX и XX веку”. Годишњак града Београда. — Књ. LI, стр. 287—314. Горан Малић, Летопис српске фотографије 1839—2008. Београд : Фотограм, 2009.

Спољашње везе

Како је настала фотографија Мајка Кнежпољка Како је настала фотографија Козарчанка

Категорија:Рођени 1910. Категорија:Умрли 1997. Категорија:Руси у Србији Категорија:Српски фотографи Категорија:Српски сценаристи Категорија:Српски сниматељи Категорија:Југословенски сценаристи Категорија:Југословенски сниматељи Категорија:Југословенски партизани Категорија:Култура и уметност у Народноослободилачкој борби Категорија:Носиоци Партизанске споменице 1941. Категорија:Добитници Награде АВНОЈ-а Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду Категорија:Српски филмски редитељи