Инструкциони дизајн () је теорија која даје експлицитни водич који помаже бољем учењу и развоју човека-{What Is Instructional Design Theory and How is it Changign, Reigeluth Charles M. Instructiona Design Theories and Models, Vol 2 Lawrence Publishers, 1991.}-.

Начини учења и развоја могу бити когнитивни, емоционални, социјални, физички и духовни. Теорија инструкционог дизајна идентификује методе инструкције којима се подржава и олакшава учење, као и сутуације у којима одређени метод треба или не треба користити.

Карактеристике теорије инструкционог дизајна су методе и инструкције које могу бити подељене на више компоненти метода, које омогућавају лакше руковођење наставом и методе које су више у оквирима могућег, него у оквиру детерминизма и које укључују могућност покушаја.

На развој инструкционог дизајна утицали су Лав Виготски, Барес Фредерик Скинер, Бенџемин Блум, Жан Пијаже, Роберт Гање, Џером Брунер и други.

Модели инструкционог дизајна Најчешћи модели инструкционог дизајна су: -{ADDIE}- који чини пет фаза (-{Analyze, Design, Develop, Implement, Evaluate}-) -{Rapid prototyping}- -{Dick and Carey}- -{IDLS}-

Основни концепти инструкционог дизајна Фактори који омогућавају успешну реализацију наставе у савременим условима, поред технолошког, су педагошки и организациони приступ, слика 3.1. Као и код свих претходних облика учења, и код е-учења у сам врх листе потребних услова за успех, постављају се мотивација наставника за пружање помоћи у учењу, као и мотивација ученика за учење.

Инструкциони дизајн развијен је управо као процес обликовања наставе и учења, којим се наставни материјали повезују са наставним активностима и евалуацијом (проверама знања и повратним информацијама) и треба да пружи одговоре на питања:

Какво окружење за учење развити (коју инфраструктуру укључити)? Које технологије (медије и алате) изабрати? Како садржај организовати (наставни план и програм)? Како садржај презентовати (наставни материјали)? Које наставне активности предвидети (наставне методе)? Како реализовати програм у конкретним условима (имплементација)? Какву проверу квалитета програма предвидети (евалуација)?

Инструкциони дизајн обухвата активности које нису нове у процесу наставе. То су код традиционалних облика наставе били: израда наставног плана и програма, писање уџбеника, планирање часова у учионици... Међутим, код ових облика наставе није увек било неопходно испланирати све активности до детаља, већ се о њима уживо одлучивало. У савременим условима наставе инструкциони дизајн долази више до изражаја, због могућности избора окружења за учење и наставних активности у њима: наставне активности се овде могу реализовати -{on line}- или уживо, наставни материјали могу укључити мултимедију, интеракција може бити на различитим нивоима... Све поменуто утиче на одлуке које је потребно донети при осмишљавању процеса наставе.

Најзаступљенији модели инструкционог дизајна У литератури се може наћи велики број модела инструкционог дизајна, као и њихових специфичности. У примени сваког овог модела уобичајена је велика флексибилност, у зависности од конкретних услова. Следи кратак преглед најзаступљенијих модела инструкционог дизајна, који се уобичајено комбинују:

Модел ADDIE - општеприхваћени модел инструкционог дизајна, слика 3.2, чији је назив акроним од првих слова речи на енглеском језику: -{Analysis, Design, Development, Implementation, Evaluation}-. Ове речи управо су називи појединих фаза процеса дизајна програма за е-учење. Нема назначеног смера, међутим назив модела сугерише редослед фаза и у што ранијој фази планирање начина организације и презентовања садржаја, као и наставних активности.

мини|Модел ADDIE Модел ADDIE одговара на питања инструкционог дизајна кроз следеће фазе: Анализа - дефинисање расположиве инфраструктуре и избор технологије; Дизајн - пројектовање наставног плана, окружења и материјала за учење; Развој - планирање наставних активности; Имплементација – реализација процеса наставе у конкретним условима; Евалуација - провере знања и оцењивање квалитета процеса наставе.

Модел минималистички - доста поједностављује развој процеса наставе. Овај модел на почетку има испитивање карактеристика полазника. Поред уобичајених и: познавање рачунарских технологија, коришћење програмских окружења и алата у учењу, квалитет приступа интернету... Добијени подаци генерализују се за тражену групу полазника и користе на одговарајући начин.

Модел убрзаног прототипа - за разлику од модела инструкционог дизајна, који прописују поступно извршавање свих фаза дизајна, модел убрзаног прототипа подразумева прескакање једних и поједностављење других фаза. На прототипу се тестирају кључне карактеристике процеса наставе. Ако се појави потреба, мења се модел овако поједностављеног прототипа, а тек онда се модел проширује у изостављеним и дорађује у поједностављеним фазама.

Модел итеративни - подразумева извршавање свих прописаних фаза у једној итерацији, а онда њихово понављање, док се не остваре потребне карактеристике процеса наставе.

Комбинација више модела - да би се добили што бољи резултати, уобичајена је комбинација претходно описаних модела инструкционог дизајна, слика 3.3: мини|Модел ADDIE ADDIE – на првом месту, да се укључе све потребне фазе развоја, минималистичког – за прилагођавање полазницима од почетка, убрзаног прототипа – да се поједине фазе у првој итерацији (на пилот реализацијама) мање детаљно укључују, а касније разрађују, итеративног – да се понављају фазе, спроводи евалуација и дорада, због остваривања што бољих карактеристика процеса наставе и учења.

Види још Психологија учења Интеракција човек рачунар e-learning Виртуелна учионица Спољашње везе -{www.instructionaldesign.org}-

Референце

Литература

Instructiona Design Theories and Models, Vol 2 Lawrence Publishers, 1991.

Категорија:Учење