Председник Народне скупштине Републике Србије председава Народном скупштином Републике Србије. Тренутна председница Народне скупштине је Ана Брнабић, члан Српске напредне странке.

Историјат Период 1990–2000. На првим вишестраначким изборима у Србији одржаним 9. децембра 1990. године убедљиво је победила Социјалистичка партија Србије и освојила 194 посланичка места. За председника скупштине изабран је Слободан Унковић а после његовог одласка на место амбасадора у Кину заменио га је на том месту Александар Бакочевић такође из СПС. Владу је формирао Радоман Божовић. После две године, 20. децембра 1992. године, одржани су нови избори на којима је СПС освојио 101 посланичко место и уз помоћ гласова посланика Српске радикалне странке која је освојила 73 мандата за председника парламента изабран је Зоран Лилић, посланик СПС а премијер је постао Никола Шаиновић (СПС). После избора Лилића за председника Савезне Републике Југославије на место председника скупштине Србије дошао је Зоран Аранђеловић (СПС). Ова мањинска влада је била је на власти до краја 1993. године а на новим изборима одржаним 19. децембра 1993. СПС је освојио 123 мандата и у коалицији са Новом демократијом, која је наступала на листи тадашњег ДЕПОС-а и добила 5 мандата, формирана је влада на чијем челу је био Мирко Марјановић. Председник парламента постао је Драган Томић из СПС-а. Ова влада је издржала цео мандат до редовних избора одржаних 21. септембра 1997. године на којим је СПС освојио са ЈУЛ-ом и НД 110 посланичких места. Радикали су добили 82, а СПО 45 мандата. Избори су обележени бојкотом 16 странака већином из касније основаног ДОС-а. Владу су формирале СПС, ЈУЛ и СРС, а на челу владе је остао Марјановић као и Томић на месту председника парламента.

Период након 2000.

Када је дошло до смене власти 5. октобра 2000. године победом Војислава Коштунице и ДОС-а на савезним изборима, републичка скупштина је формирала прелазну владу у чијем саставу су били подједнако заступљени СПС, СПО и ДОС а привремени премијер је постао Миломир Минић. СРС је одбио да учествује у подели ресора. Потписан је и споразум за одржавање превремених парламентарних за 23. децембар 2000. године на којима је Демократска опозиција Србије освојила 176 посланичких места а за председника Скупштине изабран је Драган Маршићанин из ДСС. Кабинет је саставио председник Демократске странке, Зоран Ђинђић, који је био на челу Владе до атентата 12. марта 2003. године, када га је наследио Зоран Живковић, потпредседник ДС (18. марта 2003). Маршићанин је, када је Демократска странка Србије изашла из ДОС-а и Владе Србије, поднео оставку на своју дужност и заменила га је Наташа Мићић (децембар 2001). У јесен 2003. године, због губитка скупштинске већине и распада ДОС-ове Владе, расписују се превремени избори. На изборима који су одржани 28. децембра те 2003. године Владу су формирали ДСС, Г17+ и коалиција СПО-НС уз мањинску подршку СПС (3. март 2004). По формирању већине са СПС за председника Скупштине изабран је поново Драган Маршићанин из ДСС са задатком да као в. д. председника Републике понуди мандат Војиславу Коштуници у чијем је кабинету он именован за министра привреде па је Скупштином после његове оставке председавао најстарији потпредседник Војислав Михаиловић из СПО, а дан касније за председника је изабран Предраг Марковић из Г17+. После парламентарних избора одржаних у јануару 2007. године и маратонских преговора о формирању скупштинске већине између ДС, ДСС и Г17+ председавајући скупштине била је као најстарији посланик Борка Вучић, изабрана са листе СПС. Пет дана пре рока за формирање владе посланици ДСС-а су пружили подршку Томиславу Николићу (8. мај 2007) за председника парламента који се на том месту задржао само пет дана, када је поднео оставку због новонасталог коалиционог договора између ДСС и ДС. После формирања владе на чијем челу је Војислав Коштуница, за новог председника Скупштине изабран је Оливер Дулић (23. мај 2007).

Након ванредних парламентарних избора, 11. маја 2008. године, формирана је нова скупштинска већина између Демократске странке и СПС-а која је 25. јуна за председник парламента изабрала Славицу Ђукић-Дејановић.

Уставно одређење

члан 104. Устава Републике Србије донетог 8. новембра 2006.

Народна скупштина РС, већином гласова свих народних посланика, бира Председника Народне скупштине РС и једног или више потпредседника Народне скупштине РС.

Председник Народне скупштине РС представља Народну скупштину, сазива њене седнице, председава њима и врши друге послове одређене Уставом, законом и пословником Народне скупштине РС.

Председници Народне скупштине Републике Србије Председници Народне скупштине Републике Србије од 1991. године:

+#ПортретИмеПочетак функције и крај функцијеРок функцијеПолитичка партијаСазивИзбори1безоквира|90x90pxСлободан Унковић11. јануар 19915. јун 1991.145 данаСоцијалистичка партија Србије1. (1990–1992) 19902безоквира|120x120pxАлександар Бакочевић5. јун 1991.25. јануар 1993.1 годину, 234 данаСоцијалистичка партија Србије3безоквира|107x107pxЗоран Лилић25. јануар 199329. јун 1993.155 данаСоцијалистичка партија Србије2. (1992–1993)1992480pxЗоран Аранђеловић29. јун 199324. јануар 1994.209 данаСоцијалистичка партија Србије<span style="color:white">5безоквира|120x120pxДраган Томић1. фебруар 1994 22. јануар 2001.Социјалистичка партија Србије3. (1993–1997)19934. (1997–2000)19976безоквира|101x101pxДраган Маршићанин22. јануар 2001 6. децембар 2001.Демократска странка Србије5. (2000–03)20007безоквира|105x105pxНаташа Мићић6. децембар 200127. јануар 2004.Грађански савез Србије 8 (6)безоквира|101x101pxДраган Маршићанин4. фебруар 20043. март 2004.Демократска странка Србије6. (2003–07)20039безоквира|107x107pxПредраг Марковић 4. март 20047. мај 2007.Г17 плус10безоквира|108x108pxТомислав Николић8. мај 2007.13. мај 2007.Српска радикална странка7. (2007–08)200711безоквира|107x107pxОливер Дулић13. мај 200725. јун 2008.Демократска странка 12безоквира|120x120pxСлавица Ђукић Дејановић25. јун 2008.31. мај 2012.Социјалистичка партија Србије8. (2008-12)200813безоквира|107x107pxНебојша Стефановић23. јул 2012.16. април 2014.Српска напредна странка9. (2012–14)201214безоквира|107x107pМаја Гојковић23. април 2014.3. август 2020.Српска напредна странка10.(2014–16)201411.(2016–20)201615безоквира|107x107pxИвица Дачић22. октобар 2020. 1. август 2022.1 година, 253 данаСоцијалистичка партија Србије12. (2020–22)202016безоквира|105x105пВладимир Орлић2. август 2022.6. фебруар 2024.Српска напредна странка13. (2022–24)202217безоквира|105x105пАна Брнабић20. март 2024.ТренутноСрпска напредна странка14. (2024–трен)2023

Најстарији народни посланици по сазиву Према традицији, првим заседањем народне скупштине председава најстарији народни посланик у сазиву. Испод је табеларни приказ тих посланика.

ГодинаИмеПортретПолитичка партија2001Захарије Трнавчевић78x78pxДемократска странка2004Велимир Симоновић60x60пДемократска странка Србије2007Борка Вучић60x60пСоцијалистичка партија Србије2008Јован Кркобабић80x80пПартија уједињених пензионера Србије2012Захарије Трнавчевић78x78pxБогата Србија2014Милан Кораћ60x60пПартија уједињених пензионера Србије2016Драгољуб Мићуновић80x80пДемократска странка2020Смиља Тишма60x60пСоцијалистичка партија Србије2022Владета Јанковић79x79пНародна странка2024Стојан Раденовић60x60пнезависан

Види још Народна скупштина Републике Србије

Референце

Спољашње везе Дневни ред за седницу од 4. марта 2025.

Категорија:Председници по државама Категорија:Политика Србије