Тексас () друга је по величини и по броју становника држава САД. Смештен је на југу централног дела САД; према југу се граничи са Мексиком, према западу са Њу Мексиком, према северу са Оклахомом, према североистоку са Арканзасом и према истоку са Луизијаном. Простире се на површини од 696.241 km² и у њему живи преко 25 милиона људи.
Тексас је познат и као Држава усамљене звезде (), јер је после отцепљења од Мексика 1836, па све до 1845. био независан. Та „усамљена звезда“ се налази на застави и грбу Тексаса.
У Тексасу се могу срести све одлике америчког Југа и Југозапада. Иако се Тексас углавном доживљава као предео где преовлађује пустиња, што је карактеристика југозапада САД, она заузима мање од десет посто територије. Становништво је сконцентрисано првенствено у пределима бивших прерија, пашњака, шума и дуж обале Мексичког мора. Идући са истока на запад срећу се мочваре, шуме борова, равнице, брда и на крају пустиња и планине у области Биг Бенд.
С обзиром да је Тексас после Америчког грађанског рада постао центар говедарства, веома честа асоцијација за ову државу САД су каубоји. Међутим већ почетком 20. века привреда Тексаса се променила захваљујући откривеним налазиштима нафте. Долази до економског бума који је допринео развоју образовања а самим тим се и привреда диверсификује. Данас је Тексас у самом врху у области петрохемије, електронике, пољопривреде, енергетике, авио индустрије и биомедицине. Тексас од 2002. године остварује највеће приходе од извоза у САД и на другом је месту по величини бруто домаћег производа (БДП). Међутим, ако се гледа БДП по становнику онда је Тексас тек на 29. месту у САД.
Историја Период пре доласка Европљана Југозападна и област Равница су две најзначајније културне сфере претколумбовске Северне Америке између којих је смештен Тексас. Открића археолога указују на присуство три значајне домородачке културе на овој територији које су свој зенит достигле пре доласка Европљана. То су: Пуебло, која се налазила у горњем току реке Рио Гранде; Мисисипијска култура, позната и као градитељ хумки, која се протезала долином реке Мисисипи источно од Тексаса; и Мезоамеричка цивилизација, смештена на југу Тексаса.
На подручју данашњег Тексаса у то време су живела племена Алабама, Апачи, Атакапан, Бидај, Кадо, Коавилтекан, Команчи, Чокто, Кушата, Хасинај, Хумано, Каранкава, Кикапу, Кајова, Тонкава и Вичита. Једна од претпоставки везана за име Тексаса јесте да је оно настало од речи táysha која на језику Кадо, племена Хасинај, значи пријатељ или савезник.
Индијанска племена су се према белим досељеницима различито односила. Нека су била пријатељски расположена и њихови припадници су помагали Европљанима у лову и у обради усева. За разлику од њих нека племена су била крајње непријатељски настројена према дошљацима.
Колонизација
мини|лево|200п|Заставе шест нација које су владале Тексасом мини|лево|200п|upright|Стивен Остин је био први амерички емпресарио који је добио дозволу да оснује колонију у Мексичком Тексасу.
Први историјски докуменат који се односи на Тексас је мапа обале Мексичког залива из 1519. коју је направио Алонсо Алварез де Пинеда. Европске силе се нису интересовале за Тексас све док 1685. Робер Кавелије де ла Сал није грешком основао колонију Форт Сен Луи у заливу Матагорда уместо на реци Мисисипи. Колонија није успела да се одржи дуже од четири године због тешких услова живота и проблема са Индијанцима.
Шпанске власти, забринуте због тежњи Француске, шаљу 1690. неколико мисија у источни Тексас. Због сукоба са Индијанцима шпански мисионари се враћају у Мексико. Пошто је Француска почела да настањује Луизијану, углавном на југу, шпанске власти 1716. поново упућују мисије у источни Тексас. После две године основан је Сан Антонио, први шпански град у Тексасу.
Непријатељство индијанских племена и удаљеност од других шпанских колонија обесхрабрила је колонисте да се настањују у Тексасу. Самим тим је Тексас био једна од најслабије настањених провинција Нове Шпаније.
Године 1749. склопљено је примирје између Шпаније и племена Липан Апача. Тај споразум је разљутио друга племена, првенствено Команче, Тонкаве и Хасинаје. Команчи су склопили пакт са Шпанијом 1785. а касније су им помогли да поразе племена Липан Апача и Каранкава. Повећањем броја мисија долази и до превођења Индијанаца у хришћанство, па је до краја 18. века остало само неколико номадских племена која нису примила хришћанство.
Приликом куповине Луизијане од Француске 1803. америчке власти су инсистирале да тим споразумом буде обухваћен и Тексас. Граница између Нове Шпаније и Сједињених Америчких Држава је установљена на реци Сабин 1819.
Крајем Мексичког рата за независност 1821, конфликт са Шпанијом се проширио и на територију Тексаса. Мексико га је након тога присвојио и укључио у састав државе Коавила и Техас.
Ради успешније одбране од напада Команча, власти Мексичког Тексаса су либерализовале политику усељавања за особе које нису из Мексика и Шпаније. Та политика је омогућавала доделу великих површина земље предузетницима (), који су за узврат доводили колонисте из САД, Европе и из унутрашњости Мексика. Прва особа која је добила земљу на тај начин био је Мозиз Остин.
С обзиром да је убрзо умро, колонизацију наставља његов син Стивен Остин. Он насељава колонисте поред реке Бразос током 1822. Поред њега још 23 предузетника доводе колонисте у Тексас, углавном из САД. То доприноси убрзаном повећању броја становника. Године 1825. Тексас је имао око 3.500 становника углавном Мексиканаца, да би 1834. у њему живело око 37.800 становника од којих је било само 7.800 пореклом из Мексика. Знатан број досељеника није поштовао мексичке законе, посебно забрану робовласништва.
Због намера САД да купи Тексас, мексичке власти су 1830. одлучиле да забране досељавање из САД.
Немири у Анахаку током 1832. представљају прво неслагање са мексичком влашћу и поклапају се са незадовољством у самом Мексику против председника. Досељеници заједно са противницима актуелне власти протерују све мексичке војнике из источног Тексаса. На Конвенцији из 1832. досељеници разматрају могућу независност од Мексика. Следеће године понављају захтеве на Конвенцији из 1833.
Република мини|десно|Република Тексас мини|лево|200п|Предаја мексичког председника Санта Ане после битке код Сан Хасинта мини|десно|200п|Мирабо Б. Ламар, други председник Републике Тексас мини|лево|Сем Хјустон, први председник Републике Тексас
Унутар Мексика је настављена напетост између федералиста и централиста. Почетком 1835. досељеници оснивају Комитете за преговоре и безбедност. Крајем 1835. немири прерастају у оружани сукоб у бици код Гонзалеза. Она уједно представља почетак Тексашке револуције, која ће довести до независности Тексаса. Током наредна два месеца досељеници су поразили све мексичке трупе. Након тога досељеници су изабрали делегате за привремену владу. Привремена влада је убрзо брзо пала због унутрашњих несугласица, па је у Тексасу владало безвлашће током прва два месеца 1836. године.
За време политичких превирања мексички председник Антонио Лопез де Санта Ана је лично предводио армија у покушају да оконча побуну. У почетку су Мексиканци имали успеха јер је генерал Хосе де Уреа поразио досељенике на свим местима дуж обале Мексичког залива где су пружали отпор. Санта Анине снаге су после тринаестодневне опсаде поразиле досељенике у бици код Алама.
Након тог догађаја делегати на Конвенцији из 1836. потписују, 2. марта, Декларацију о независности и оснивају Републику Тексас. После избора чиновника Конвенција је распуштена. Новоформирана влада придружује се осталим колонистима који се повлаче пред надолазећом мексичком војском. После неколико недеља повлачења, војска досељеника под заповедништвом Сема Хјустона је напала и поразила Санта Анине снаге у бици код Сан Хасинта. Санта Ана је заробљен и присиљен да потпише Споразум у Веласку којим је окончан рат.
По стицању независност долази од политичког сукобљавања између две струје: националистичке, коју је предводио Мирабо Б. Ламар, и унионистичке, предвођене Семом Хјустоном. Националисти су заговарали независни Тексас, протеривање Индијанаца и ширење према Пацифичком океану. За разлику од њих струја коју је предводио Сем Хјустон се залагала за прикључење Тексаса Сједињеним Држава и миран суживот са Индијанцима. Допринос струји коју је предводио Сем Хјустон дао је Мексико када је током 1842. у два наврата заузео Сан Антонио и поразио Тексашане. Немогућност Републике Тексас да се самостално брани је допринела каснијем прикључењу САД.
Државност Почетком 1837. представници Тексаса су у неколико наврата преговарали о прикључењу САД. Приступање Тексаса САД су успоравали националисти из тексашке опозиције као и заговорници робовласништва унутар САД. Тексас је прикључен САД после избора Џејмса К. Полка за председника САД 1844. Конгрес САД је 29. децембра 1845. признао Тексас за државу САД.
Након прикључења Тексаса, Мексико је прекинуо дипломатске односе са Сједињеним Државама. Спор између две државе је настао око границе с обзиром да су САД тврдиле да је граница на реци Рио Гранде док је Мексико сматрао да је граница на реци Нуесес. Ове несугласице су довеле до избијања Мексичко–америчког рата 1846. Прве битке су вођене у Тексасу: опсада Форт Тексаса, битка код Пало Алта и битка код Ресака де ла Палма. После три убедљиве победе Сједињене Државе нападају територију Мексика и тиме окончавају борбе у Тексасу.
После низа америчких победа склопљен је Споразум у Гвадалуп Идалгу и тиме је окончан двогодишњи рат. Према том споразуму САД су Мексику платиле 15,000.000 долара и за узврат добиле неограничену контролу над Тексасом, као и уступање територија које обухватају данашње државе Калифорнију, Неваду, Јуту, делове Њу Мексика, Аризоне и Колорада. Граница је установљена на реци Рио Гранде.
Компромисом из 1850. Тексас је добио границе које има и данас. Тексас је уступио делове своје територије федералној влади у замену за отпис дуга који је настао за време постојања Републике Тексас. Од тих територија ће касније бити формиран добар део држава Нови Мексико и Колорадо, као и мањи делови Канзаса, Оклахоме и Вајоминга.
Грађански рат и Реконструкција лево|150п|upright|мини|Споменик посвећен учесницима Америчког грађанског рата у Галвестону.
Након избора Абрахама Линколна 1860. за председника САД, Јужна Каролина проглашава отцепљење од САД и убрзо избија Амерички грађански рат. Тим поводом је 28. јануара 1861. у Тексасу почела конвенција на којој су делегати разматрали отцепљење од САД. Првог фебруара 1861. са 166 гласова за насупрот 8 против на конвенцији је усвојен Пропис за отцепљење од САД. Тексашки гласачи су одобрили овај Пропис 23. фебруара 1861. Месец дана касније 23. марта Тексас прихвата устав Конфедеративних Америчких Држава и постаје њихов члан. Отцепљењу од САД се успротивио гувернер Сем Хјустон, па је због одбијања да прихвати новоформирану државу смењен са места гувернера.
Иако су се најважније битке одиграле далеко од Тексаса ова држава је веома допринела Конфедерацији како у опреми тако и људством. Тексас је имао велику улогу у трговини током Америчког грађанског рата јер се трговина Конфедерације, због блокаде држава Уније, одвијала преко границе са Мексиком. Конфедерација је током прве две године рата успешно одбијала све покушаје Уније да пресече овај правац, међутим када је војска Уније средином 1863. заузела целокупан ток реке Мисисипи значај Тексаса за снабдевање Конфедерације је минимизиран.
Након капитулације Конфедерације Тексас је запао у анархију. Она је трајала два месеца све док генерал Гордон Грејнџер, послат од стране Уније, није завео ред. Ендру Џонсон, председник САД, је 1866. прогласио обнову цивилне власти у Тексасу. Иако нису испуњени циљеви Реконструкције, Конгрес САД је 1870. донео одлуку о поновном чланству Тексаса у Унији. Овај период је обележило социјално незадовољство у Тексасу, с обзиром да су се јавили проблеми у пољопривреди и на тржишту рада.
Тексас у XX веку мини|десно|upright|Налазиште нафте Спиндлтоп